Liberalno demokratska partija (LDP), stranka poslanika Čedomira Jovanovića, podnela je inicijativu Parlamentu Srbije da se stavi van snage Zakon o rehabilitaciji iz 2011. godine sa obrazloženjem da njegova primena pospešuje savremeni fašizam u Srbiji.
Povod su nacistički pozdravi i obeležja viđeni na skupu u Beogradu organizovanom 4. februara, na dan smrti Milana Nedića, predsednika kvislinške Vlade u Srbiji pod okupacijom nacističke Nemačke (od avgusta 1941. do oktobra 1944.).
Iako su nacistički i fašistički pozdravi i simboli zakonom zabranjeni država nije reagovala, a organizatori podrške Nediću naknadno se ograđuju od nacističkih pozdrava, koje, navodno, nisu primetili.
Istovremeno, ista grupa ekstremnih desničara okupljenih oko Srbske akcije i kluba Carostavnik prikuplja potpise za podizanje spomenika Nediću.
Vuk Stanišić je pripadnik Srbske akcije i član Kluba Carostavnik. Za RSE je izjavio da je za pripadnike ovih organizacija Milan Nedić uzoran državnik koji se borio za spas srpskog naroda i nije odgovoran ni za jedan zločin koji mu se pripisuje.
O činjenici da su pod Nedićevom vlašću istrebljivanivani Jevreji, Romi, komunisti, da su streljani đaci i profesori u Kragujevcu, te da su počinjeni drugi nebrojani zločini, devetnaestogodišnji Stanišić kaže:
"Mere koje je okupator sprovodio prema populacijama koje pominjete svakako bi bile sprovedene, sve i da nije postojala Nedićeva vlada. Ta vlada je morala da postoji zarad biološkog opstanka srpskog naroda."
Portret Milana Nedića u autorstvu Vuka Stanišića, pripadnika Srbske akcije, ovako izgleda: "Bio je državnik koji je raskrstio sa zlom jugoslovenstva i stao na srpsko stanovište. Bio je vatreni antikomunista i za razliku od Draže Mihajlovića (četnički komandant iz Drugog svetskog rata, prim.aut) nije verovao u takozvane zapadne saveznike."
Pokušali smo da saznamo kako je Beograđanin Vuk Stanišić u prvoj godini punoletstva postao vatreni sledbenik Milana Nedića: "Završio sam srednju školu i ove godine upisujem Pravni fakultet. Sa pričom o Milanu Nediću sam se prvi put sreo odavno, u kući, na internetu, svuda, čitao sam o tome."
RSE Šta vas je ubedilo da je on vaš junak?
"Antikomunizam je jedna od bitnih stvari, ali najbitnija je ta što se borio za opstanak srpskog naroda", kaže Stanišić.
U Beogradu već godinama traje proces pokušaja sudske rehabilitacije Milana Nedića, koji je praćen redovnim okupljanjima ispred nadležnog suda i njegovih pristalica i antifašista. Na poslednjem skupu na dan Nedićeve smrti, među onima koji su protestovali zbog podrške lideru kvislinške vlade u Srbiji bili su i pripadnici LDP-a.
Taj događaj bio je i okidač da LDP podnese inicijativu da se Zakon o rehabilitaciji stavi van snage, objašnjava funkciner te stranke Đorđo Žujović:
"Smatramo da je taj Zakon skrenuo u pogrešnom pravcu. Svedoci smo njegove zloupotrebe. Problematično je to što danas bez bilo kakve zadrške imate rehabilitaciju nekih ljudi koji su činili očigledne, dokazane zločine", navodi Žujović.
Istoričarka Branka Prpa kaže da nije sporan Zakon o rehabilitaciji. Zakon, po njenom mišljenju, ne treba ukidati već promeniti period na koji se odnosi, kako bi se rehabilitovali oni koji su u političkim čistkama stradali posle Drugog svetskog rata, a ne ratni zločinci.
"Mi danas imamo masovnu rehabilitaciju ratnih zločinaca. Dakle, mi imamo reviziju Drugog svetskog rata. Niko te ljude ne može rehabilitovati. Ne postoji taj sud koji može od ljudi koji su počinili monstruozne zločine, koji su koalirali sa okupatorom, koji su servisirali masovna pogubljenja ljudi, tražiti da budu rehabilitovani. To je anticivilizacijski zahatev. Dakle, po Povelji Ujedinjenih nacija se i dan danas hapse ostaci nacističkih i kvislinških vlasti svugde po svetu. Znači, takvi zločini ne zastarevaju", objašnjava Prpa.
Đorđo Žujović priznaje da ne očekuje da Skupština Srbije stavi van snage Zakon o rehabilitaciji. Ali, uprkos tome LDP je pokrenuo inicijativu, jer želi da skrene pažnju javnosti na problem koji se događa u društvu, ne samo kada su u pitanju dokazani zločinci iz perioda Drugog svetskog rata:
"Naša inicijativa je skretanje pažnje u tom pravcu da se o tome opet razgovara, da se pažljivo promotri. Zato što kada je 2011. godine Zakon donešen on je bio kompromis vlasti i jednog dela opozicije. A vi sada imate na delu i rehabilitaciju onih koji su počinili ratne zločine devedesetih godina", navodi Žujović i dodaje da danas u Srbiji postoje pokreti koji manifestuju neku vrstu modernog fašizma.
"Njima je cilj da u ovom vremenu označavaju protivnike i na njima crtaju mete", kaže Žujović.
Tiha rehabilitacija Milana Nedića i bez pravosnažne odluke u Srbiji se već uveliko događa. To dokazuje, na primer, jedna ulica u centru Aranđelovca koja duže od jedne decenije nosi ime upravo Milana Nedića.
Predsednik Opštine Aranđelovac Bojan Radović, iz Srpske napredne stranke (SNS), nam je rekao da do nedavno nije ni znao da postoji ulica sa tim imenom koju je u nasleđe ostavila prethodna demokratska vlast u Aranđelovcu:
"Ja sada ne mogu da vam kažem šta će biti. Ne bih iznosio svoj lični stav jer ovde se mešalo više struja. Jako je teško, ovo je područje gde su bili i četnici i partizani …", kaže Radović.
Srbija danas bi se mogla ilustrovati pričom iz Aranđelovca. Na jednoj zgradi ulice Milana Nedića stoji i tabla sa bivšim nazivom ulice po narodnom heroju Dušanu Dugaliću. Tako da su partizanski heroj i kolaboracionista fašističke Nemačke jedan pored drugog. Lokalna vlast okreće glavu, ne znajući "kome carstvu" da se privoli.
Inače, oktobra prošle godine Socijaldemokratska partija (SDP) vicepremijera Rasima Ljajića u Skupštinu Srbije je uputila i Predlog deklaracije o osudi rehabilitacija pripadnika okupacionih snaga i kvislinških formacija koji su izvršili ili su učestvovali u izvršenju ratnog zločina tokom Drugom svetskog rata na prostoru Srbije. Parlament se ovom predlog još nije izjasnio.
Facebook Forum