Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 24. marta u Kraljevu na obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) 1999. da se sa NATO-om mora razgovarati jer su oni, kako je naveo , "valjda jedini koju mogu da obezbede bezbednost našeg naroda na Kosovu".
"Neodgovorni ljudi na Kosovu pokušavaju da nas povuku u zamku da im odgovorimo kako zaslužuju, ali daćemo sve od sebe da sačuvamo mir", rekao je Vučić.
On je uputio poruku "svima koji vode ratove i koji se brane" da je mir najvažniji.
"Svi oni koji su osioni na svim stranama sveta treba da znaju da nema veće vrednosti od života dece i molim ih da što pre prekinu ratove i konflikte", rekao je Vučić.
Vučić je istog dana preko društvene mreže Instagram poručio da je premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti pogazio Briselski sporazum između Srbije i Kosova, a povodom smene predsednice Osnovnog suda u Mitrovici Ljiljane Stevanović za koju je optužio Kurtija.
Okupljenima se tokom ceremonije obratio i Milorad Dodik, srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine.
Akcija NATO snaga na tadašnju SRJ počela je nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu, vođenih u Rambujeu i Parizu februara i marta 1999. godine.
Preduzeta je sa ciljem zaustavljanja zločina srpskih snaga i egzodusa albanskog stanovništva sa Kosova, za šta je kasnije pred sudom u Hagu suđeno pripadnicima tadašnjeg državnog vrha Srbije i njenim vojnim i policijskim generalima.
Vazdušni napadi NATO-a okončani su nakon 78 dana potpisivanjem tzv. Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. posle koga je usledilo povlačenje srpske vojske i policije sa Kosova i ulazak međunarodnih snaga.
U ratu na Kosovu je, prema podacima nevladinog Fonda za humanitarno pravo, ubijeno više od 8.000 albanskih civila, a oko 800.000 je proterano.
Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost koju Srbija ne priznaje.
