Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Nova bitka Srbije i Kosova za Interpol


Sedište Interpola u Lionu, Francuska

Pišu: Iva Martinović i Bekim Bislimi

Pre nekoliko meseci potvrđeno je da će Kosovo biti deo agende Generalne skupštine Interpola, koja će biti održana od 18. do 21. novembra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kažu u Ministarstvu spoljnih poslova Kosova.

Jetlir Ziberaj, savetnik kosovskog šefa diplomatije Bedžeta Pacolija, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da će jedna od tačaka dnevnog reda biti glasanje za učlanjenje Kosova u skladu sa zahtevom koji su institucije te države podnele pre dosta vremena.

"Naš zahtev je odobren i prihvaćeno je da se unese u agendu. Čekamo da se u Dubaiju to potvrdi i da Kosovo bude ravnopravna članica ove veoma važne institucije međunarodne bezbednosti", rekao je Ziberaj.

On je dodao da bi na zahtev Kosova za učlanjenje u Interpol svi trebalo da gledaju kao na doprinos međunarodnoj bezbednosti i borbi protiv organizovanog kriminala i međunarodnog terorizma, te da ga "ne treba povezivati ni sa čim drugim".

"Grubo kršenje međunarodnog prava, presedan u suprotnosti s pravilima Interpola, i brojne štetne posledice, ne samo za Srbiju, već i za sve druge članice Interpola" – na to bi se mogli svesti "kontrargumenti" ministra unutrašnjih poslova Srbije Nebojše Stefanovića, ali i drugih zvaničnika u Beogradu.

U te, po Srbiju "štetne posledice", ubrajaju i cifru od "5.000 srpskih državljana, koji bi se prijemom Kosova u Interpol, mogli naći na poternicama".

"Dramatičan broj ugroženih pripadnika srpske policije, što aktivnih, što bivših" koji su 1999. godine za vreme rata bili na Kosovu najpre se pojavio u štampi, uz pozivanje na "izvore iz MUP-a".

"Verujem da je to prva cifra koja im je pala na pamet. Isto tako su mogli da kažu i 50.000 ili 500. Za 5.000 ljudi nema mesta u zatvorima Kosova, ne može toliko ljudi da procesuira ni kosovsko, ni srpsko pravosuđe", kaže za RSE advokat i nekadašnji koministar policije Srbije Božidar Prelević.

Ipak, upravo je ovu brojku naveo i predsednik Srbije Aleksandar Vučić kada je tokom nedavne posete predsednika Austrije Beogradu, zatražio od Aleksandera Van der Belena da se njegova zemlja uzdrži od glasanja za ulazak Kosova u Interpol.

"Odjednom ćete na Interpolovim poternicama imati 5.000 Srba, učesnika sukoba iz '99. godine. Ti ljudi neće znati da li mogu ili ne mogu da izađu iz naše zemlje. To će da stvara tenzije na dnevnom nivou, dodatne sukobe na Balkanu i ne znam kome je to potrebno", rekao je Vučić.

Savetnik šefa diplomatije Kosova Jetlir Ziberaj odgovara da "kosovske institucije nisu osvetničke", te da se nada da će "uprkos destruktivnom ponašanju koje srpska strana pokazuje u odnosu na sve procese u koje Kosovo pokušava da se uključi", većina zemalja podržati članstvo te države u Interpolu.

"Mi se nećemo svetiti jer pripadamo drugom mentalitetu, ali ćemo procesuirati sve slučajeve koji se tiču gonjenja kriminalaca od bilo koje sudske instance", rekao je Ziberaj.

Navodeći da je broj od 5.000 ljudi nerealan, Božidar Prelević ocenjuje da je ovde reč o zastrašivanju javnosti u Srbiji.

"To služi da ako Kosovo ne uđe u Interpol, ispadne da su oni spasili 5.000 Srba. Oni bi, naravno, na tu poternicu mogli da stave i Vučića i (Marka) Đurića (šefa Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije), kao što mi držimo (Ramuša) Haradinaja (premijera Kosova), (Hašima) Tačija (predsednika Kosova) i tako dalje. Druga stvar sa kojom mislim da bi ovaj režim imao problem jeste da postoji jedan broj ljudi koji se nalaze na Kosovu i koji tamo odrađuju stvari koje su važne za ovdašnju vlast, i bave se raznim dozvoljenim ili nedozvoljenim stvarima. Oni se kriju na severu Kosova i svakako im ne odgovara da protiv njih budu podignuti postupci koji bi ih sprečavali da putuju", navodi Prelević.

Kosovo do sada nije imao direktan kontakt sa Interpolom. Komunikaciju vodi Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (Unmik), na osnovu saradnje koja je uspostavljena kroz Memorandum o razumevanju između Interpola i Unmika 2002. godine, a u cilju razmene informacija, naloga, međunarodnih istraga, krivičnih slučajeva.

Po zahtevu UNMIK-a, 2015. godine se na crvenoj Interpolovoj poternici našao tadašnji predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti iz redova vladajuće Srpske napredne stranke Momir Stojanović.

Nekadašnjeg šefa Vojnobezbednosne agencije i još 16 osoba, Osnovni sud u Đakovici tražio je zbog optužnice koja ih tereti za ratni zločin nad civilima na Kosovu. Iste godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) objavio je detaljan dosije o ovom zločinu.

"To je bila velika vojno-policijska akcija koju je srpska vojska i policija sprovela krajem aprila 1999. godine na području opštine Reka, to su sela opštine Đakovica, kada je ubijeno oko 350 albanskih civila. Tu akciju je naredio i njoj je učestvovao Momir Stojanović", navodi Ivana Žanić iz FHP-a.

Ime Momira Stojanovića danas, međutim, više nije na Interpolovoj listi, a nadležni u Srbiji nikada ga nisu ni saslušali. On sam negirao je bilo kakve veze sa zločinom. Više nije u redovima SNS-a. Odbornik je Grupe građana "Iskreno za Niš" u niškoj Skupštini.

Stojanović (na fotografiji) danas više nije na Interpolovoj listi
Stojanović (na fotografiji) danas više nije na Interpolovoj listi

Fond za humanitarno pravo uz ovaj, objavio je još nekoliko dosijea koji se odnose na zločine koji su počinile srpske snage na Kosovu.

"Pisali smo o delovanju 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, kojom je komandovao Božidar Delić (aktuelni poslanik Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja). Zatim smo objavili Dosije 125. motorizovana brigada, kojom je komandovao general Dragan Živanović (u penziji). Takođe, dosije koji se odnosi na delovanje jedinice kojom je komandovao Ljubiša Diković, dugogodišnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije (penzionisan u septembru, uz najviše počasti koje mu je dodelio predsednik Srbije), kao i Dosije Rudnica koji se odnosi na otkrivanje masovne grobnice nedaleko od Raške u Srbiji, gde su pronađeni posmrtni ostaci 52 kosovskih Albanaca koji su ubijeni tokom sukoba", rekla je Žanić.

Fond za humanitarno pravo je Tužilaštvu za ratne zločine Srbije podnosio i krivične prijave za navedene zločine, ali u poslednjih nekoliko godina nije podignuta nijedna optužnica. Pred sudovima u Srbiji trenutno su samo dva predmeta koja se odnose na zločine na Kosovu.

"To je predmet Ćuška koji se odnosi na ubistvo oko 120 Albanaca u selima opštine Peć i za ubistvo u selu Trnje krajem marta 99. godine", dodaje Ivana Žanić.

Iako ne isključuje mogućnost da bi na poternicama Interpola u slučaju članstva Kosova mogao da se nađe i "neki general srpske vojske ili policije", i Prelević, ali i Nuredin Ibiši, poznavalac bezbedonosnih prilika i bivši poslanik Skupštine Kosova navode da su hiljade poternica za državljanima Srbije zbog ratnih zločina besmislica.

Ibiši kaže da je Srbija "zloupotrebila položaj u Interpolu i izdala neosnovane poternice za skoro celom vodećom strukturom nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova, bez obzira na to da li je za eventualne ratne zločine imala dokaze ili ne". Sada, dodaje Ibiši, Srbija strahuje od mogućnosti da se Kosovo revanšira.

"Mislim da je to netačno, zato što mi, realno, imamo dokaza za nekolicinu ljudi, ali ne za takvu brojku za koju Srbija pretenduje da jeste. Oni koji su vršili ratne zločine je normalno da će biti na poternicama, ali ne u takvom masivnom broju. Apsolutno je nerealno i preterano, ali i tendenciozno u smislu da oni polaze od sebe, onako kako su oni radili i sada misle da ćemo i mi početi da se svetimo", navodi Ibiši.

On dodaje da bi učlanjenjem u Interpol, Kosovo moglo da bude aktivni deo te organizacije, uz lakši sistem razmene informacija, da izdaje naloge za hapšenja, ali i da vrši naloge koje izdaje Interpol. Takođe, zemlja dobija mogućnost za obuku svog osoblja u domenu organizovanog kriminala na Kosovu, u regionu i svetu.

Prvu aplikacija za članstvo, Kosovo je podnelo 2010. godine, a potom i pet godina kasnije, ali nikada nisu dospele u fazu razmatranja. 2017. godine Kosovo je odustalo do zahteva za prijem u Interpol usled nedovoljne podrške za članstvo.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG