Dostupni linkovi

Albanski predstavnici iz tri opštine na jugu Srbije već su dali svoj predlog za rešavanje kosovskog pitanja i to kroz zahteve za boljim statusom albanske nacionalne manjine, koje su pre nekoliko godina uputili Vladi Srbije, kaže za Radio Slobodna Evropa predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi, odgovarajući na pitanje da li će se Albanci u Srbiji uključiti u dijalog o Kosovu koji je otvorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"Normalizacija odnosa sa Kosovom i uopšte odnosi Srbije i Kosova bi trebalo da prolaze kroz Preševsku dolinu", rekao je Kamberi, prvi čovek jedne od tri opštine na jugu Srbije u kojoj pretežno žive pripadnici albanske nacionalne manjine.

Albanski zvaničnici iz Preševske doline još uvek nisu javno saopštili hoće li učestvovati u dijalogu o Kosovu na koji je na početku svog petogodišnjeg mandata pozvao predsednik Aleksandar Vučić.

Međutim, prema Kamberijevim rečima, albanski predstavnici sa juga Srbije uključili su se u dijalog o Kosovu još 2013. godine, kada su Vladi predali "Plan sedam tačaka", o merama za afirmaciju Albanaca iz Preševske doline.

Drugačiji odnos Beograda prema Albancima na jugu Srbije može biti dobar podstrek da se reše problemi Srba na Kosovu, dodaje predsednik bujanovačke opštine.

"Odnos države prema Albancima koji žive na ovom prostoru je najbolja pomoć koju Srbija može da pruži Srbima na Kosovu. To je bitno i za stabilnost našeg regiona, ali i za stabilnost albansko-srpskih odnosa u budućnosti", kaže Kamberi.

U zvaničnim institucijama Vlade Srbije, pak, imaju dijametralno suprotno mišljenje.

Predsednik Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu Zoran Stanković kaže da se dijalog između Prištine i Beograda odvija nezavisno i dodaje da se pitanje vođenja lokalne samouprave na jugu Srbije ne može se posmatrati u kontekstu briselskih pregovora.

"Ne postoji nikakva paralela između rešavanja problema Srba na Kosovu i Metohiji i rešavanja funkcionisanja lokalne samouprave u tri opštine na jugu Srbije – Preševu, Bujanovcu i Medveđi, jer je sve to definisano zakonom i država Srbija u granicama svojih mogućnosti i sposobnosti čini sve da se zahtevi čelnika ove tri opštine rešavaju", objašnjava Stanković u izjavi za Radio Slobodna Evropa.

Stanković: Nema nikakvih paralela
Stanković: Nema nikakvih paralela

Među sedam zahteva upućenih Vladi Srbije, na koje se poziva Šaip Kamberi su integracija Albanaca na jugu Srbije u državne institucije, nostrifikacija diploma sa Kosova i veći broj udžbenika na albanskom jeziku.

Plan se odnosi i na zastupljenost Albanaca u državnim institucijama, ekonomski oporavak tri opštine, službenu upotrebu jezika, pisma i nacionalnih simbola, kao i na decentralizaciju u pravosuđu.

U dijalog o rešavanju kosovskog pitanja bi trebalo da se uključe svi učesnici javnog života, pa tako i albanski predstavnici u Srbiji, kaže politikolog sa Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić.

On, međutim, smatra da se ne može povlačiti paralela sa položajem srpske manjine na Kosovu i albanske manjine u Srbiji.

"Istorijat odnosa između Srba i Albanaca na Kosovu i jugu Srbije je bio drugačiji. Albanci na Kosovu ipak imaju hipoteku toga da za desetine hiljada ljudi koji su odande prognani još nije obezbeđen realan program povratka", ocenjuje Surlić.

Deo predstavnika albanskih partija u Preševu, Bujanovcu i Medveđi je septembra 2015. godine formirao takozvanu Asocijaciju albanskih opština, koja je zamišljena kao odgovor na Zajednicu srpskih opština na severu Kosova i kao pokušaj da se ukaže na probleme sa kojima se suočavaju Albanci na jugu Srbije.

No, umesto priče o teškom životu u ovom delu zemlje, gde je nezaposlenost viša od 60 odsto, o Preševskoj dolini se u beogradskim medijima piše uglavnom kada se neki od predstavnika albanske manjine oglase kontorverznim izjavama, poput one predsednika Nacionalnog veća Albanaca Jonuza Musliua da je njegov predsednik Edi Rama, prvi čovek vlade Republike Albanije.

Politikolog Surlić napominje da ovakve izjave predstavnika albanske zajednice mogu da proizvedu ekstremističke izjave u srpskoj zajednici, čime bi se ugrozio i dijalog o Kosovu.

"Bojim se da epilog može biti da u tom takozvanom unutrašnjem dijalogu učestvuju oni koji nisu spremni za dijalog, već su spremni za monolog i ekstremne izjave. U tom slučaju propada ideja da rezultat tog dijaloga bude neko kompromisno rešenje, prihvatanje stvarnosti i uvažavanje obe strane što i jeste finalni cilj", napominje Stefan Surlić.

Ubrzo nakon što je Vučić pozvao na društveni dijalog o Kosovu, potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić dao je svoj doprinos ovoj raspravi tezom da vidi rešenje u podeli Kosova.

To je za sada jedini konkretniji predlog koji je stigao na, za neke zakasneli poziv predsednika Republike, da se konačno raskrsti sa mitovima o Kosovu i nađe trajno rešenje za život Srba i Albanaca.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG