Dostupni linkovi

A Fajnsu, pola miliona evra posle srpskog pasoša


Rejf Fajns (na fotografiji) sve ovo je dobio zahvaljujući jednom pasošu i jednoj inauguraciji: Branislav Trifunović

Da li srpski pasoš slavnog britanskog glumca Rejfa Fajnsa (Ralph Fiennes) košta 62 miliona dinara (više od pola miliona evra)?

To je pitanje koje deo javnosti postavlja nedeljama unazad nakon što je Vlada Srbije iz budžetskih rezervi i bez konkursa u Filmskom centru izdvojila ovu sumu za filmski projekat proslavljenog britanskog glumca Rejfa Fajnsa, odnedavno vlasnika državljanstva Srbije.

Iako ovakav način dodele sredstava nije neuobičajen niti protivzakonit, činjenica je da domaće filmske produkcije ne mogu da računaju na ovako izdašnu finansijsku potporu države.

"Zanimljivo je da mi pomažemo velike svetske kinematografije. Zanimljivo je da jedan pasoš košta 500.000 evra. Pitam se, koliko će koštati svi oni pasoši koje će vratiti svi oni umetnici koji ne mogu da dobiju sredstva za svoje projekte, pa će svoju sreću potražiti u nekoj drugoj zemlji bez našeg pasoša?", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) glumac Branislav Trifunović.

Vlada Srbije je za projekt Ralfa Fajnsa, film "Bela vrana" (The White Crow), izdvojila 62.200.000 dinara.

Odluku o finansiranju Fajnsovog filma, koji govori o životu slavnog baletskog umetnika Rudolfa Nurejeva (Rudolf Nureyev), Vlada Srbije donela na predlog Ministarstva kulture i informisanja.

Rudolf Nurejev
Rudolf Nurejev

U odgovoru koji je Ministarstvo kulture dostavilo RSE navodi se, između ostalog, da je Filmski centar Srbije (FCS) prosledio ovoj državnoj instituciji molbu za podršku produkciji ovog filma koju je FCS dobio od kompanije "Rudik Films" iz Velike Britanije.

"Veoma je retko da se u Srbiji snima film sa ovako kvalitetnim produkcijskim i umetničkim timom. Sredstva će biti preneta Filmskom centru Srbije koji će ih dalje preneti WIP Films produkciji iz Srbije koja obavlja domaći servis za inostrane partnere", navodi se u saopštenju Ministarstva.

Na sajtu Agencije za privredne registre se kao direktor firme "WIP Films D.O.O" navodi Aleksandar Tadić, koji je potpisan i kao menadžer produkcije u filmu "Koriolan" (Coriolanus) iz 2010. godine, prvom ostvarenju koje je Rejf Fajns snimio u Srbiji.

Direktor Filmskog centra Srbije Boban Jevtić kaže za RSE da u Fajnsovom novom filmu igra niz velikih imena i da je Vlada u tome prepoznala brojne mogućnosti.

"To je film koji iza sebe ima mnogo poznatih imena. Kada se producentska kuća nama javila za pomoć, mi smo tu molbu prosledili dalje. To je došlo do Vlade i oni su odlučili da se taj projekat podrži, jer taj projekat košta oko 13 miliona evra. Tih 500.000 evra su 3,8 procenata tog filma. Mi, kod nas, podržavamo filmove do 50 posto. To je neki odnos", objašnjava Jevtić.

Fajns je sve ovo dobio zahvaljujući jednom pasošu i jednoj inauguraciji.
– Branislav Trifunović

Prema rečima glumca Svetozara Cvetkovića, način na koji su dodeljena sredstva za novi Fajnsov film nije problematičan.

"Pre desetak godina, možda čak i manje, nije bilo neuobičajeno da projekat nekog domaćeg autora, koji nije imao dovoljno sredstava na konkursu Filmskog centra Srbije, aplicira kod Ministarstva kulture i da dobije ta sredstva po diskrecionom pravu koje ima ministar u svom mandatu", objašnjava Cvetković.

Svetozar Cvetković: Ne vidim problem što su dodeljena sredstva
Svetozar Cvetković: Ne vidim problem što su dodeljena sredstva

Međutim, Cvetković ukazuje na sledeći aspekt u slučaju filma "Bela vrana".

"Ono što sada bode prst u oči je činjenica da je to Rejf Fajns i što su u pitanju mnogo značajnija sredstva nego što su bila ikada ranije dodeljivana. Ali, očigledno je da je u ovom trenutku društveno-politički važno nekome ko o tome odlučuje, kao i što se tiče podrške kinematografiji koja bi izašla van granica ove zemlje", reči su Svetozara Cvetkovića.

Deo filmskih radnika u Srbiji je nakon vesti o finansiranju Fajnsovog filma ukazao na to da domaći filmski projekti na regularnim konkursima dobijaju znatno manje sredstava.

Sa tom ocenom se, međutim, ne slaže Boban Jevtić, direktor Filmskog centra Srbije.

"Kod nas projekti dobijaju i po 50 miliona dinara po filmu. Mi godišnje podržavamo između 12 i 15 celovečernjih filmova, to jest podržavamo ih do 50 posto njihovih troškova. Domaći film košta između 600.000 i milion evra. To je otprilike cena", objašnjava Jevtić.

Nešto drugačija su iskustva Svetozara Cvetkovića, koji potpisuje produkciju u nekoliko filmskih ostvarenja.

"Recimo, poslednji film na kojem sam radio, 'Volja sinovljeva', je kao debitantski film dobio 25 miliona dinara, a film 'Mezimica' koji ja produciram, zajedno sa rediteljem Nemanjom Ćipranićem, je na konkursu Filmskog centra Srbije dobio 26 miliona dinara. To su cifre o kojima se trenutno radi", navodi Cvetković.

"Učlanite se u stranku"

Britanski glumac Rejf Fajns je juna ove godine bio među zvanicama na svečanosti povodom stupanja Aleksandra Vučića na dužnost predsednika. Početkom septembra, premijerka Ana Brnabić potpisala je rešenje o njegovom državljanstvu.

"Nikad nisam mislio da ću postati Srbin, a sada izgleda jesam. Moj život je obogaćen srpskom hranom, dobrotom, prijateljstvom. Hvala što ste prihvatili Engleza u vašu otadžbinu", rekao je Fajns mesec dana kasnije u Predsedništvu Srbije, gde mu je Vučić uručio dokumenta.

Glumac Branislav Trifunović smatra da su odlukom o izdašnom finansiranju Fajnsovog filma Vlada i Ministarstvo kulture poslali jasnu i sumornu poruku ovdašnjim umetnicima.

"Poruka je sledeća: učlanite se u stranku i budite dobri sa vladajućom garniturom. To je poruka koju šalju poslednjih nekoliko godina i mnogi ljudi su već osetili dobrobiti toga što podržavaju vladajuću garnituru. Naravno, gospodin Fajns ima divnu karijeru, ali ovo je sve dobio zahvaljujući jednom pasošu i jednoj inauguraciji. On je politički iskorišćen i biće politički iskorišćen. To eto košta 500.000 evra", zaključuje Trifunović.

Odlukom Vlade Srbije sredstva za finansiranje, doduše višestruko manja, dobio je još jedan projekat, ovog puta u u srpsko-ruskoj koprodukciji.

Reč je o filmu "Balkanska linija" koji, prema pisanju medija, govori o tajnoj vojnoj operaciji ruskog mirovnog bataljona na Kosovu 1999. godine.

Vlada i Ministarstvo kulture smatraju da je ovo "projekat od nacionalnog značaja" i za njega je iz budžeta izdvojeno blizu 25 miliona dinara.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG