"Ostale su mi vrlo bolne i loše uspomene, koje još uvek ne mogu da izbrišem iz srca i uma."
Tako se jedna Avganistanka seća noći u kojoj ju je srpska policija prisilno, po zimi i kroz šumu, proterala preko granice, u susednu Bugarsku.
Bilo je to pre devet godina, u noći između 3. i 4. februara. Iz Srbije je proterana grupa od dvadesetak Avganistanaca i Avganistanki koji su se u jeku izbegličke krize uputili ka Evropi. Među njima je bilo i male dece.
I tačno devet godina kasnije, Evropski sud za ljudska prava je presudio da je država Srbija prekršila njihova prava.
Ponašanje srpskih vlasti je u toj međunarodnoj presudi opisano kao "nehumano i ponižavajuće".
Avganistanku, koja je za Radio Slobodna Evropa (RSE) pričala pod uslovom anonimnosti, presuda je dočekala u Francuskoj, gde danas živi.
Identitet žrtava zaštićen je i u presudi Evropskog suda za ljudska prava.
"Sud je zaštitio moja prava i uspostavio pravdu. Srećna sam i zahvalna zbog toga. Ali, molim da se ovakva zlostavljanja od strane srpske policije ne ponove nad drugim izbeglicama i migrantima", zaključuje sagovornica RSE.
Vlasti u Srbiji do objave teksta nisu reagovale na presudu Evropskog suda za ljudska prava, kojom je potvrđeno nehumano postupanje srpske policije.
Kako su izbeglice iz Avganistana proterane iz Srbije?
Oko ponoći, 3. februara 2017, policija je zajedno sa vojskom i Žandarmerijom parolirala duž granice sa Bugarskom, na jugoistoku Srbije. Na magistralnom putu kod gradića Dimitrovgrada uhapsili su grupu ljudi iz Avganistana - pod sumnjom da su ilegalno prešli granicu.
To u priči potvrđuje i sagovornica RSE.
Na put ka Evropskoj uniji, dug kilometrima i danima, krenula je, kako ističe, iz straha za sopstveni život.
"Moj je život bio ugrožen u Avganistanu", naglašava.
Puta do Srbije se, kako kaže, slabo seća.
"Ne znam tačno kuda smo sve prošli. Ne sećam se tačno koliko nas je bilo, bilo je tu i porodica i dece. Bilo je teško, pogotovo devojkama koje su same bile na izbegličkoj ruti, poput mene", dodaje.
U danu nakon hapšenja, policija je grupu Avganistanaca i Avganistanki izvela pred sudiju za prekršaje u obližnjem gradu Pirotu.
Pred sudom su zatražili azil, pa je prekršajni postupak protiv njih obustavljen. Sud je naložio policiji da im izda potvrde o izraženoj nameri da traže azil, kako bi bili upućeni u prihvatni centar.
Uprkos tome, službenici policije su ih, tokom noći, proterali nazad u Bugarsku.
Bili su prinuđeni da pešače na temperaturi ispod nule, a pre toga su im oduzeta sva dokumenta, među kojima i ona izdata u Srbiji.
Neki iz grupe su, kako piše u presudi, tvrdili da su fizički zlostavljani.
"Ponašanje policije je bilo veoma loše, nasilno i protivno ljudskim principima. Uzeli su sve naše papire i ostavili nas u šumi usred noći. Uvek plačem kad se toga prisećam, čak i sad", opisuje sagovornica RSE.
Svoja sećanja je sa RSE podelila još jedna od žrtava proterivanja.
Avganistanac, koji je takođe pričao pod uslovom anonimnosti, danas je u Nemačkoj.
"Doživeli smo veoma loš tretman. Mnogo smo patili i prošli kroz velike teškoće. Dočekali smo presudu Evropskog suda, koja me je smirila i obradovala. Nadam se da se više nećemo suočavati sa ovakvim postupanjem, jer svi mi napuštamo naše zemlje zbog teških uslova, nesreće i borbe za goli život", naglašava on.
Sud u Strazburu je u ovom slučaju utvrdio da su srpski organi višestruko prekršili Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Tako je, pored kršenja zabrane kolektivnog proterivanja stranaca i nezakonitog pritvaranja, sud utvrdio i da Srbija nije ispitivala da li bi tražioci azila iz Avganistana imali ispravan tretman u Bugarskoj.
'Istorijska' presuda Evropskog suda
Zastupnik žrtava, pravnik Nikola Kovačević, presudu Evropskog suda opisuje kao "istorijsku".
Kako ističe, iz presude protiv Srbije će se dalje razvijati sudska praksa u sličnim slučajevima.
"Sam čin prevoza tih ljudi, izbacivanja u šumi, ostavljanja na minusu, okarakterisan je kao nehumano i ponižavajuće postupanje. To do sada nije postojalo u praksi Evropskog suda za ljudska prava, da se ispituju i individualne okolnosti 'pušbeka', odnosno proterivanja preko granice", ukazuje on.
On dodaje i da je prevoz izbeglica od prekršajnog suda u Pirotu do zelene granice sa Bugarskom sud po prvi put okvalifikovao kao "proizvoljno lišavanje slobode", uz opis da je sprovedeno na obmanjujući način.
"Tu je zapravo sud rekao da su ljudi na jedan perfidan način, kad im je rečeno da će biti prevezeni u kamp, stavljeni u maricu i odvezeni na drugu lokaciju kako bi se proterali dalje", dodaje.
Strazbur otišao 'korak dalje' od Beograda
Da su grupi Avganistanaca i Avganistanki prekršena ljudska prava kada su prisilno proterani ka Bugarskoj, ranije je, 2020. godine, potvrdio i Ustavni sud Srbije.
Bila je to prva takva odluka u domaćoj sudskoj praksi.
Na nju se čekalo tri godine.
Sud je tada delimično usvojio žalbu i presudio im odštetu od po hiljadu evra.
Iako je utvrdio višestruke povrede ljudskih prava, te ukazao da im nije pružena adekvatna pravna pomoć, sud se, pored ostalog, nije izjasnio o navodima o zlostavljanju izbeglica od strane policije.
Ali, pravni zastupnici su smatrali da odluka Ustavnog suda nije dovoljna, pa je žalba upućena na višu, međunarodnu instancu – Evropski sud za ljudska prava.
Strazbur je otišao "korak dalje".
"Mi smo i u ustavnoj žalbi i u predstavci Evropskom sudu tvrdili devet povreda ljudskih prava. Ustavni sud je našao tri, Evropski sud za ljudska prava je našao sedam", pojašnjava Nikola Kovačević.
'Vlasti ćute, proterivanja se nastavljaju'
Ni Vlada Srbije, ni ministarstva pravde i unutrašnjih poslova do objave teksta nisu odgovorili na pitanja RSE o reakciji na presudu Evropskog suda za ljudska prava, kojom je utvrđeno nehumano postupanje na granici.
Pravnik Nikola Kovačević reakciju ne očekuje.
"Nije presuda Evropskog suda za ljudska prava pokazala da se ta praksa (ponašanja srpskih vlasti) dešavala pre, već da je ona pogrešna. I dešava se i dan-danas. I Srbija, i druge države Zapadnog Balkana i Evropske unije u okruženju, svoje granice štite na nezakonit način", upozorava on.
Još u julu 2016. godine Vlada Srbije je donela odluku da vojska i policija zajedno patroliraju na granicama sa Severnom Makedonijom i Bugarskom.
Lokalni i međunarodni aktivisti tada su upozoravali da je ta praksa pogodna za nezakonito kolektivno proterivanje stranaca u susedne države - bez sprovođenja adekvatne procedure i pristupa azilu u Srbiji.
Slično upozorenje Srbiji tada je izdao i Komitet Ujedinjenih nacija za ljudska prava.
U međuvremenu, duž granica, prema sporazumu sa Fronteksom (Evropskom agencijom za graničnu i obalsku stražu) počeli su zajedno da patroliraju policajci Srbije i pojedinih država Evropske unije.
Kontrola granica se pojačala, a Srbija je 2020. na granici sa Severnom Makedonijom počela i izgradnju ograde od žilet-žice.
Rastao je broj optužbi nevladinih aktivista i svedočenja ljudi u pokretu - o nasilju policije u Srbiji i proterivanjima preko granice.
Vlasti su te optužbe više puta odbacivale.
Prisilna premeštanja stotina migranata i izbeglica u državne kampove nazivali su "akcijama protiv krijumčarenja migranata".
Zašto nisu svi dobili odštetu?
Evropski sud za ljudska prava je u presudi utvrdio je da je srpska policija 2017. nehumano i nečovečno postupala prema grupi od 17 Avganistanaca i Avganistanki.
Međutim, odštetu od države Srbije, u visini od pet hiljada evra, dobiće samo njih dvoje – jedan muškarac i jedna žena, koji su i podelili svoja iskustva sa RSE.
Razlog je taj što su ostali iz grupe prestali da se javljaju pravnim zastupnicima.
"Kada nam je sud tražio da se izjasnimo da li smo u kontaktu sa svima, mi smo to mogli da uradimo samo za dva podnosioca predstavke. Bilo je nemoguće sa svima njima zadržati kontakt u onoj meri u kojoj je sud to zahtevao za nastavak postupka", pojašnjava Nikola Kovačević.
Grupa se, kako ističe, posle 2017. godine "rasula svuda po Evropi".
Srbija, podseća, nije krajnja destinacija za migrante i izbeglice, već tranzitna zemlja, a postupci pred Evropskim sudom za ljudska prava traju više godina.
"Veliki broj njih kad ode dalje, u jednom momentu prestaje da nam se javlja. Kada nađu svoj mir, više ne žele da se sećaju toga", naglašava Kovačević.
Više od 1,5 miliona migranata i izbeglica iz 120 država sveta prošlo je kroz Srbiju od 2015, podaci su državnog Komesarijata Srbije za izbeglice i migracije.
U poslednjih deset godina kroz Srbiju su prolazili migranti i izbeglice iz Azije, Bliskog istoka i Afrike u pokušaju da stignu do zemalja Evropske unije.
Takozvana Balkanska migrantska ruta ka zapadu Evrope išla je preko Turske, Grčke, Severne Makedonije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, ili alternativno preko Bugarske i Srbije.
Poslednjih godina je jačom kontrolom na granicama Evropske unije i podizanjem zidova u najvećoj meri prekinut prolaz migranata i izbeglica u velikim grupama.
Migracije se nastavljaju, u manjem obliku, uz organizovano krijumčarenje.
