![Dimitar Bećev: Bilo kakvo značajno usklađivanje [Srbije] ostaje malo verovatno (foto arhiv)](https://gdb.rferl.org/919B09B8-7346-4833-BF40-86281BC9EC88_cx0_cy3_cw0_w250_r1_s.jpg)
Iznenadio bih se da je Srbija drastično promenila kurs u pogledu sankcija Rusiji, izjavio je za Radio Slobodna Evropa profesor Univerziteta u Oksfordu, Dimitar Bećev (Bechev).
Njegovi komentari dolaze dan nakon što se Srbija, zajedno sa ostalim državama Zapadnog Balkana, uskladila sa deklaracijom kojom Evropska unija poziva na uvođenje sankcija Kremlju.
Srbija je jedina država Zapadnog Balkana koja se do sada nije usaglasila ni sa jednom restriktivnom merom Brisela protiv Rusije, nakon invazije na Ukrajinu.
U deklaraciji nakon samita EU-Zapadni Balkan u Briselu 13. decembra, države regiona su pozvane da ostvare "brz i održiv napredak ka potpunom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, uključujući restriktivne mere Unije".
"Bilo kakvo značajno usklađivanje [Srbije] ostaje malo verovatno", smatra Dimitar Bećev u pisanom intervjuu za RSE.
Poseban deo deklaracije posvećen je odnosima Srbije i Kosova.
Obe strane su pozvane da, bez daljeg odlaganja ili preduslova, ispune do sada postignute sporazume.
Apostrofiraju se Sporazum o putu ka normalizaciji, postignut u Briselu u februaru, i Aneks o njegovoj primeni, dogovoren u Ohridu mesec dana kasnije.
Ali, premijerka Ana Brnabić je, uprkos usklađivanju sa deklaracijom, iznela rezerve u pogledu obaveza Srbije.
"Sporazum o putu ka normalizaciji i aneks za njegovu implementaciju, kako je navedeno u deklaraciji (sa samita), smatraju se prihvatljivim isključivo u kontekstu koji se ne odnosi na de facto i de jure priznanje Kosova", navodi se u pismu koje je premijerka poslala Evropskoj uniji nakon samita.
Čitajte: Brnabić poslala Briselu rezerve Srbije na obaveze iz Ohrida
'Sedenje na dve stolice čvrsto ukorenjeno'
RSE: Deklaracija, sa kojom se usaglasila Srbija, sve države regiona poziva da se potpuno usklade sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom.
Znači li to promenu spoljnopolitičkog kursa Srbije, koja je do sad odbijala da uvede sankcije Kremlju?
Bećev: Iznenadio bih se da je Srbija dramatično promenila kurs.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić bi možda pristao da primeni neke sankcije, kao što je već učinio u vezi sa sankcijama Evropske unije protiv Belorusije.
Ali, bilo kakvo značajno usklađivanje ostaje malo verovatno.
RSE: Više izvora je za RSE potvrdilo da je premijerka Brnabić tokom samita iznela "nacionalnu poziciju", iako se Srbija u potpunosti saglasila sa deklaracijom.
Kako se to može tumačiti, u pogledu položaja Srbije kao kandidata za članstvo u EU?
Bećev: Svodi se na isto: biti sa EU, bez potrebe da se ruše mostovi sa Rusima.
Politika sedenja Srbije na dve stolice je čvrsto ukorenjena.
EU do sada nije pokazivala apetit da na bilo koji način sankcioniše Beograd. Bilo bi teško to učiniti, čak i kada bi se to htelo.
Mađarski premijer Viktor Orban, koji ne krije bliske veze sa Aleksandrom Vučićem, sigurno bi stavio veto na svaku odluku o sankcionisanju Beograda.
Kao što to čini u slučaju predsednika bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, Milorada Dodika.
'Bez teških posledica za Srbiju'
RSE: Obavezuje li ovaj dokument Srbiju na uvođenje sankcija Rusiji u skorom roku, ili ga vidite kao samo još jedan u nizu poziva Brisela da se Beograd uskladi sa evropskom spoljnom politikom?
Bećev: U pitanju je ovo poslednje.
Međutim, Srbija bi ipak mogla da preduzme neke simbolične korake, kako bi zadovoljila Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države (SAD).
RSE: Kakve bi posledice Srbija mogla da očekuje iz Brisela ako nastavi sa odbijanjem uvođenja sankcija Rusiji?
Bećev: Mislim da nema teških posledica.
Čini mi se da se Evropska unija miri sa idejom da Srbija vodi idiosinkratičnu (ekscentričnu) spoljnu politiku.
'Srbija želi Zajednicu, Kosovo priznanje'
RSE: Deo deklaracije posvećen je odnosu Srbije i Kosova. Obe strane su pozvane da, bez odlaganja i preduslova, primene sve do sada postignute sporazume.
Srbija je potom izrazila rezerve prema ovom delu dokumenta – da ne pristaje ni na šta što se odnosi na de facto ili de jure priznanje Kosova. Kako to tumačite?
Bećev: EU želi da vidi sprovođenje Ohridskog Aneksa o primeni sporazuma, iz marta ove godine - možda čak i potpis od strane Aleksandra Vučića.
Logika aneksa je da će Srbija pružiti de facto priznanje – na primer, osnivanjem diplomatske kancelarije za vezu u Prištini, i omogućavanjem Kosovu da otvori istu u Beogradu.
Paralelno sa tim, da Kosovo uspostavi Zajednicu opština sa srpskom većinom.
Srbija prvo želi Zajednicu opština sa srpskom većinom, a Kosovo prvo želi priznanje.
Ali, Evropska unija (i specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar) guraju da se to desi u tandemu.
"Bez odlaganja i preduslova" u deklaraciji odnose se na to.
RSE: Koliko je održiva ta pozicija Srbije – da, sa jedne strane, pristaje na sporazume sa Kosovom u kojima posreduje EU, a da nakon toga izražava rezerve povodom dogovorenog?
Bećev: Vučić se izvlačio, bar do incidenta u Banjskoj (prim. RSE - oružanog incidenta 24. septembra, kojeg su organizovali napadači srpske nacionalnosti, na čelu sa bivšim potpredsednikom Srpske liste Milanom Radoičićem).
Mislim da je ta pozicija Vučića održiva - jer Evropska unija neće koristiti štapove protiv njega. (prim. RSE – tehnika štapa i šargarepe u spoljnoj politici, odnosi se na sankcije i nagrade).
Facebook Forum