Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vučić o referendumu: Neki iz sveta potcenjuju male balkanske narode


Glasanje na referendumu u Skoplju, 30. septembar 2018.

Očekivao sam više razumevanja iz sveta za rezultat referenduma u Makedoniji, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, komentarišući rezultate izjašnjavanja građana Makedonije o promenu imena te zemlje i evroatlantskim integracijama.

Upitan da komentariše ocene iz EU i NATO o neuspehu makedonskog referenduma o novom imenu zemlje, Vučić je za srpske medije iz Moskve gde je otputovao u nedelju i gde će se u utorak susreti sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, najpre rekao da nije njegovo da to ocenjuje niti da se meša, ali je i da je očekivao drugačije reakcije.

"Plašim se i čini mi se da neki ljudi iz sveta nas male balkanske narode potcenjuju i misle da baš sve može da prođe", rekao je Vučić, primetivši da se ponašaju često tako kao da sve mora i može da bude samo kako oni misle.

"Srbija ima jasan stav da će podržati svaki dogovor između Drčke i Makedonije, jer je to važno, ali ne možete da zaboravljate šta je to što misle građani", rekao je Vučić.

Referendum na kome su svi pobijedili
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:53 0:00

To je prva reakcija jednog visokog zvaničnika Srbije nakon što je objavljeno da referendum održan 30. septembra nije validan, jer je na glasanje izašlo manje od 50 posto upisanih glasača.

Distanciranost prema južnom susedu zvanični Beograd je iskazao i nakon istorijskog dogovora Skoplja i Atine iz juna ove godine o promeni imena, kada su izostale zvanične reakcije.

Najbliži tome bio je predsednik Srbije koji je izjavio 2. septembra, kada se na srpsko-makedonskom prelazu Preševo-Tabanovci susreo sa makedonskim premijerom Zoranom Zajevim, da je za Beograd dobra vest ukoliko Makedonija i Grčka reše problem u vezi sa imenom.

"To je unutrašnja stvar Makedonije, mi u to ni ne treba da se mešamo", kaže za Radio Slobodna Evropa Dragan Šormaz, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke i član Odbora za spoljne poslove Skupštine Srbije.

"Za razliku od njih koji su se mešali u to na koji način treba da se reši pitanje Kosova, odnosa Beograda i Prištine, ali vidite to je povezano i sad se to pokazalo. Makedonija nije rešila albansko pitanje i Albanci žele da budu u drugačijoj poziciji nego što su danas. Ja sam ubeđen da su ovi rezultati referenduma mnogo više ucena Zaeva da pristane na albanske zahteve da bi oni podržali promenu imena države", dodaje Šormaz, uz napomenu da ishod makedonskog referenduma jeste bitno pitanje za region, ali nije nešto što može da ga destabilizuje.

Sa druge strane, poslanica opozicione Demokratske stranke i članica Odbora za spoljne poslove Nataša Vučković kaže da je važno što je velika većina izašlih građana podržala sporazum o imenu i put Makedonije u Evropsku uniju i NATO, ali da je razočaravajuće što izlaznost nije bila preko 50 posto.

Prema njenim rečima, iznenađujuće je što zvaničnici iz Srbije nisu iskazali otvoreno razumevanje i podršku za proces promena u Makedoniji.

"To čudi, zbog toga što mislim da je u interesu Srbije takođe da demokratski i proevropski proces bude uspešno završen. To su dva pitanja od kojih direktno zavisi budućnost regiona i njegov evropski put: prvo je stabilnost u Makedoniji i primena sporazuma o imenu, a drugo pitanje Kosova. Tako da će se sigurno procesi u Makedoniji reflektovati na sve ostale zemlje koje imaju otvorena pitanja, kao i na način na koji se pristupa rešavanju tih pitanja", smatra Vučković.

Osim što se nije otvoreno izjašnjavao o sporazumu Makedonije i Grčke, Beograd nije ni podržavao vlast socijaldemokratskog premijera Zorana Zaeva, kaže Aleksandar Popov iz nevladinog Centra za regionalizam. Počev od više izjava ministra inostranih poslova Ivice Dačića, poput one iz jula 2017. godine da se Beograd pokajao što je priznao Makedoniju pod sadašnjim njenim imenom, jer Skoplje ima negativan odnos prema srpskoj poziciji u odnosu na Prištinu, do nerazumljivog povlačenja osoblja ambasade Srbije prošle godine iz Skoplja, navodi Popov.

On ne vidi objektivno razloga za takav odnos Beograda prema Skoplju, tim pre što nije sadašnja makedonska vlast priznala Kosovo (priznanje Kosova Srbija je zamerila svim susedima koji su to učinili), već prethodna administracija Nikole Gruevskog.

"Ja to tumačim tako da Beogradu, kao što odgovara garnitura u susednoj Mađarskoj, gde se vlada autoritarno, tako je odgovarala vlast VMRO-DPMNE (na čelu sa Nikolom Gruevskim) koji je na sličan način vladao. I sad se odjednom pojavljuje drugi model ponašanja, gde se državnički preuzima odgovornost za značajne korake koji se preduzimaju, što je retkost, ili je prvi slučaj u regionu da se neko ponaša kao Zaev. I onda to, naravno, ne odgovara garnituri u Beogradu. Do sada je predsednik Srbije važio za’ šampiona mira’, odnosno lidera u regionu, a sada se pojavljuje neko ko rešava veoma teške stvari u teškoj situaciji i koji preuzima odgovornost, znajući da je to veoma riskantno što radi", kaže Popov.

I u Crnog Gori tišina

Vlada Crne Gore je posredstvom twitera saopštila da pozdravlja činjenicu da je na konsultativnom referendumu u Makedoniji “većina izašlih glasala ‘za’.

“Crna Gora podržava Prespa Agreement u kontekstu stabilnosti za cio Zapadni Balkan i vjeruje da će Sobranje iskoristiti istorijsku šansu za odlučan napredak ka budućnosti u EU i NATO”, objavila je Vlada Crne Gore.

Podsjetimo, vladini zvaničnici su i prije referenduma u više navrata izrazili punu podršku Makedoniji na putu ka evroatlantskim integracijama.

Od tamošnjih političkih stranaka saopštenjem se javio opozicioni Demokratski front koji je izrazio zadovoljstvo nevelikim odzivom građana.

"Danas je makedonski narod održao jednu važnu lekciju svima na Balkanu, a posebno nama u Crnoj Gori kako se mirno, dostojanstveno, hrabro i patriotski čuva sopstveni identitet, demokratija i suverenost", saopšteno je u nedelju uveče iz ove stranke.

Geopolitički analitičar i general u penziji Blagoje Grahovac za RSE ocenjuje da je ovakav referendumski rezultat posledica unutrašnjih prilika u Makedoniji, ali i spoljnih uticaja, posebno Rusije.

Grahovac kaže da je referendum ipak bio uspješan o čemu govori činjenica da je oko 550.000 građana reklo da integracijama u NATO i EU, što je impozantna brojka. To će na kraju dovesti Makedoniju u proces evroatlantskih integracija, kaže Grahovac, ocjenjujući da će istočna politika na kraju biti gubitnička.

"Biće tu još geopolitičke igre Istoka i Zapada. I ja nemam dilemu da će istočnjačka politika biti gubitnička. Ipak je 550.000 ljudi izašlo i kazalo da. Postoji i veliki procenat ljudi koji bi takođe kazao da, a koji su imali strah da izađu na referendum. Zato što je ipak prethodna vlast u Makedoniji imala i još uvijek ima arhitekturu koja plaši narod od Evrope i evropske civilizacije", smatra Grahovac.

Aleksandar Popov takođe smatra da da mala izlaznost na referendumu ne znači da je srazmerno mala podrška birača evropskom putu te države, iako je dogovor sa Grčkom o imenu uslov za dalje evropske integracije Makedonije. Takav ishod referenduma je, po njegovom mišljenju, posledica dugogodišnje indoktrinacije građana populizmom i nacionalizmom od strane nacionalističke partije VMRO-DPNE, a u sklopu toga jake propagande i protiv promene imena.

Popov ne isključuje mogućnost da će građani Makedonije koji su bojkotovali referendum promeniti mišljenje kada se suoče sa posledicama, kao što su to učinili mnogi Britanci koji su glasali za izlazak Velike Britanije iz Evropske unije juna 2016. godine, nakon kampanje poznate i kao Bregzit.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE od 2012. godine.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

  • 16x9 Image

    Srđan Janković

    Nakon rada u pisanim i elektronskim medijima u Srbiji, Beograd napušta 1999. nakon gašenja ovih medija zbog pritiska tadašnjeg režima i ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Na RSE radi od novembra 1999. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG