Godinu za godinom građani Srbije sve više novca izdvajaju za Kosovo.
Funkcionisanje ustanova i organizacija, Vladina Kancelarija, informisanje Srba na Kosovu, neke su od stavki čiji će saldo u 2024. biti veći.
Tako je bar predviđeno novim predlogom budžeta za narednu godinu koji je trenutno pred poslanicima u Skupštini Srbije.
Prema analizi Radija Slobodna Evropa (RSE), izdvajanja za Kosovo se stalno uvećavaju, a stručnjaci upozoravaju da su godinama unazad ta ulaganja netransparentna i da je gotovo nemoguće utvrditi koliki je ukupan rashod za Kosovo.
Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine koju Srbija ne priznaje. Srbija za sve te godine nije prestala da finansira paralelne institucije koje Priština ne priznaje.
Koliko su uvećana izdvajanja za Kosovo?
Analiza RSE pokazuje da Vlada Srbije planira da u budžetu za 2024. izdvoji oko 11 miliona evra više za Kosovo nego ove godine.
Srbija, kako se može videti u predlogu budžeta, novac izdvaja za rad paralelnih institucija na Kosovu, unapređenje života građana, informisanje, ali i podršku sveštenstvu i monaštvu na Kosovu.
Daje podršku radu Univerziteta u Prištini sa sedištem u Severnoj Mitrovici i ulaže u ekološke projekte.
Dragan Popović iz beogradske nevladine organizacije Centar za praktičnu politiku, koja je ranijih godina analizirala izdvajanja za Kosovo, kaže za RSE da istraživači teško mogu da utvrde ukupan iznos izdvajanja jer je on "sakriven" u budžetu.
"Morate da idete od institucije do institucije da izvlačite te podatke (o izdvajanju), često uz pomoć Poverenika za informacije od javnog značaja. Neke institucije odbijaju da vam pruže podatke, a neki troškovi su prikriveni. Vi ne vidite da je to za Kosovo, već to utvrdite kada uđete u strukturu troškova", kaže Popović.
On ističe da se ti prikriveni troškovi uglavnom odnose na rad javnih preduzeća sa Kosova koja su od rata na Kosovu 1999. premeštena u Srbiju.
RSE je, na primer, u avgustu prošle godine analizirao rad četiri preduzeća sa Kosova u vlasništvu Elektroprivrede Srbije koje Srbija finansira, iako, prema oceni državnog Fiskalnog saveta Srbije, nema kontrolu nad imovinom i poslovanjem tih preduzeća.
Takođe, RSE je preko zahteva za informacije od značaja ranije zatražio ukupne podatke o izdvajanju Srbije za Kosovo od Uprave za trezor.
Ta institucija u odgovoru je navela da nema takve podatke.
Veća izdvajanja – opravdan trošak ili politička poruka?
U predlogu budžeta može se videti da je Vlada predvidela oko četiri miliona evra više novca za funkcionisanje ustanova i organizacija na Kosovu nego ove godine.
Ova stavka obuhvata rad lokalnih institucija srpske manjine na Kosovu, vaspitnih i obrazovnih, kao i zdravstvenih ustanova.
Školstvo i zdravstvo nisu integrisani u kosovski sistem.
Posebna stavka u budžetu odnosi se na podršku "unapređenju kvaliteta života srpskog i nealbanskog stanovništva". I za ovu namenu, predviđeno je više novca u budžetu u odnosu na 2023. godinu – oko 4,7 miliona evra.
Dragan Popović iz nevladinog Centra za praktičnu politiku kaže da se za Kosovo očigledno izdvaja sve više novca, ali se ne povećava transparentnost tih troškova.
On ukazuje da je posebno problematična stavka "unapređenja kvaliteta života" Srba i nealbanskog stanovništva.
"Svi mi koji idemo na Kosovo možemo da potvrdimo da se ne vidi gde ide taj novac. Vi na Kosovu imate i dalje narodne kuhinje, imate ljude koji jako teško žive posebno južno od Ibra. Imate javne službe koje rade u lošim uslovima", kaže on.
Dodatni novac izdvaja se i za podršku "informisanju građana na Kosovu na srpskom jeziku", a za tu namenu planirano je izdvajanje 85.000 evra više nego ove godine.
Popović smatra da se izdvajanjem za Kosovo delom kupuje "politička podrška" Srba koji žive na Kosovu.
"Veliki broj ljudi se 'drži' tamo tako što im se isplaćuju plate na osnovu različitih ugovora, često i bez ugovora i na taj način se kupuje politička podrška", ističe Popović.
RSE nije dobio odgovor Ministarstva finansija zbog čega je predlogom budžeta predviđeno više novca za Kosovo.
Srbija je prošle godine takođe povećala ulaganja za Kosovo nakon što su Srbi izašli iz kosovskih institucija. Najveći deo povećanja odnosio se na podršku funkcionisanju paralelnih ustanova i organizacija.
Predstavnici Srba su 5. novembra te godine podneli ostavke u opštinama na severu, u pravosuđu, policiji, Vladi i Skupštini nakon što je smenjen direktor policije za region sever iz redova srpske manjine na Kosovu.
Na koji se način troše sredstva iz budžeta za Srbije na Kosovu bila je tema i Anketnog odbora Skupštine formiranog u maju 2013. godine. Istraga se odnosila na period od 2000. do 2012. godine.
Nakon sprovedene istrage, taj odbor je 2014. u aprilu usvojio izveštaj u kome je navedeno da su zloupotreba novca i nenamensko trošenje utvrđeni u skoro svim oblastima – zdravstvu, obrazovanju, izgradnji infrastrukturnih objekata.
Taj izveštaj trebalo je da se nađe pred poslanicima u Skupštini, ali se to nikada nije dogodilo.
'Više novca za saradnju'
O tome šta misle o sve većem izdvajanju za Kosovo, za RSE su govorili Beograđani Marko Petković, student istorije, i Julijana Anđelović, pravnica u penziji.
Marko podržava zvaničan stav da Srbija ne treba da prizna nezavisnost Kosova, ali dodaje da bi trebalo da se radi na približavanju Srba i Albanaca i da se ulaže u međunacionalnu saradnju.
"Mislim da to ne bi bilo loše, to su neki (prvi) koraci", kaže on.
Julijana Anđelović smatra da Srbija sa Kosovom "više nema ništa" i da samo "izdržava ljude" koji žive na Kosovu.
"Ljudi (na Kosovu) imaju od toga opet neku pomoć, što je lepo, ali, ja mislim da je to iz političkih razloga da ostanu tamo, da bi se reklo da se vlast zalaže i trudi i bori za njih", kaže ona.
Rasprava o budžetu u Skupštini Srbije
Zakon o budžetu za 2024. našao se 24. oktobra pred poslanicima u Skupštini Srbije.
Ministarstvo finansija je saopštilo da predloženi budžet "nastavlja politiku Vlade usmerenu ka očuvanju životnog standarda građana".
Državni Fiskalni savet Srbije ocenio je povodom predloga budžeta da je deficit Srbije i dalje previsok, odnosno da su rashodi znatno veći od prihoda.