Greg Hends, ministar za energetiku u Vladi Ujedinjenog Kraljevstva, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić saglasili su se da dve zemlje pojačaju saradnju u oblasti energetike, saopštila je Pres služba predsednika Srbije.
Kako je saopšteno 3. marta nakon razgovora dvojice zvaničnika u Beogradu, intenziviranje saradnje podrazumeva zajedničke programe i projekte u cilju podrške planiranju i razvoju Zelene agende obe države.
Greg Hends rekao je da je neophodno da se realizuju obaveze preuzete na prošlogodišnjoj konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Glazgovu.
"Potrebno je uverenje da ćemo bez odlaganja ispuniti obećano na pravedan i inkluzivan način, uz podršku čvrste i jasne politike i investicija. Velika Britanija spremna je da u tome podrži Srbiju", naveo je Hends.
On je po dolasku u Beograd saopštio da će sa zvaničnicima Srbije razgovarati o energetskoj tranziciji i diversifikaciji.
Aleksandar Vučić rekao je da je Srbija posvećena realizaciji mera u cilju daljeg razvoja Zelene agende i povećanja energetske efikasnosti.
"Srbija je osmislila strategiju i odredila finansijska sredstva koja će uz ozbiljan strateški pristup države dugoročno rešiti probleme u oblasti klimatskih promena", dodao je predsednik Srbije.
On je konstatovao da trgovinska razmena Srbije i Velike Britanije još nije ostvarila potencijale, naročito u oblasti energetike i Zelene agende.
Srbija je u oktobru 2020. usvojila Deklaraciju Zelene agende na Konferenciji u Sofiji i obavezala se da će je sprovoditi kroz Akcioni plan za zemlje Zapadnog Balkana koji je usvojen na samitu u Sloveniji u oktobru 2021.
Na tom sastanku države Zapadnog Balkana obavezale su se da će do 2030. smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte, uraditi planove za postepeni prestanak korišćenja uglja i pojačati kontrolu zagađivanja i zaštitu životne sredine.
Za tu namenu je Evropska unija (EU), sa čijim propisima i planovima moraju da se usklade zemlje kandidati za članstvo, opredelila je devet milijardi evra bespovratno i 20 milijardi investicija.
Evropska unija u junu 2021. usvojila je Zakon o klimi koji predviđa da Evropa do 2050. godine postane klimatski neutralna, da se eliminiše zagrevanje atmosfere iz industrije, i da se do kraja tekuće decenije za 55 odsto smanji emisija gasova koji povećavaju zagrevanje Zemlje.
U maju 2017. Srbija je ratifikovala globalni sporazum za borbu protiv klimatskih promena iz Pariza, koji je na snagu stupio 2016, i obavezala se da doprinese smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Pariskim dokumentom predviđeno je da svet u narednim decenijama globalno zagrevanje održava ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski period, kao i pokušaj da se ono ograniči na stepen i po.
