Dostupni linkovi

Preminuo Borisav Jović, jedan od Miloševićevih ključnih saradnika


Borisav Jović, novembar 2019.

Jedan od poslednjih jugoslovenskih predsednika i nekadašnji visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Borisav Jović preminuo je u 93. godini u Beogradu, potvrđeno je u Vojno-medicinskom centru (VMC) Karaburma, u glavnom gradu Srbije.

Na lečenje u VMC Karaburma primljen je prošle sedmice zbog obostrane upale pluća, kao posledica korona virusa.

Jović je bio jedan od najbližih saradnika Slobodana Miloševića, lidera Srbije, a od 1997. godine i predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Pratio je Miloševića sve do 1995. godine, poslednje godine rata u BiH i Hrvatskoj, te međunarodne izolacije Jugoslavije, kada su se razišli.

Šest godina ranije, marta 1989. godine izabran je za predstavnika Srbije u Predsedništvu SFRJ (Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija). Bio je potpredsednik Predsedništva SFRJ od 15. maja 1989. do 15. maja 1990. a potom predsednik Predsedništva SFRJ od 15. maja 1990. do 15. maja 1991.

U svojoj knjizi knjizi sećanja “Posljednji dani SFRJ” Jović je napisao kako je krajem juna 1990., nakon što su u Sloveniji i Hrvatskoj pobedile snage koje su se zalagale za osamostaljenje, predložio Miloševiću i tadašnjem saveznom ministru odbrane Veljku Kadijeviću da "izbace Sloveniju i Hrvatsku iz Jugoslavije" upotrebom sile, zadržavajući pritom srpske delove Hrvatske. Po Jovićevim rečima na to je Milošević pristao.

Takođe, učestvovao je i postizanju Brionskog sporazuma koji je za posledicu, nakon desetodnevnog rata, imao povlačenje Jugoslovenske narodne armije (JNA) iz Slovenije i njeno osamostaljenje.

Ostaće upamćeno da je u vreme velikih opozicionih protesta za demokratizaciju društva, 9. marta 1991. godine, kao predsednik Predsedništva Jugoslavije, naredio da se na ulice Beograda izvedu vojni tenkovi. Uprkos tome demonstracije su se razbuktale. Vlast je tada prihvatila neke zahteve demonstranata, poput onog za smenu čelnika Radio televizije Srbije (RTS), ali to nije zaustavilo velikosrpski politički talas, koji je korak po korak, bivšu zajedničku državu odveo u krvoproliće.

Jović je bio na čelu Miloševićeve Socijalističke partije Srbije (SPS), do 1992. godine, a potom na mestu popredsednika te stranke, koja je kao vladajuća stranka tog vremena u Srbiji nosi teret odgovornosti za stradanja u devedestim.

Novembra 2003. godine svedočio je u procesu koji je protiv Miloševića, dve godine ranije isporučenog od strane Srbije, vodio međunarodni sud u Hagu. Kako se navodi u skraćenoj verziji njegovog svedočenja na stranici suda, Jovjić je naveo da je Milošević imao apsolutni autoritet nad SPS, te da je donosio sve odluke.

Na sudu je izjavio da je Milošević bio jaka ličnost koja se prirodno orjentisala na ljude “koji pristaju da te odluke sprovode”. Jović je takođe izjavio da su osobe koje više nisu bile od koristi Miloševiću “bile odstranjivane”.

Predvođeni Ivicom Dačićem, socijalisti i danas učestvuju u vlasti Srbije u koaliciji sa naprednjacima predsednika države Aleksandra Vučića.

„Borisav Jović je ime kojim će se Socijalistička partija Srbije ponositi i pamtićemo ga po posvećenosti svojoj partiji, našoj zajedničkoj ideji solidarnosti i socijalne pravde i upornosti da se ti ideali ostvare“, napisao je Dačić, trenutno predsednik Skupštine Srbije, u telegramu saučešća povodom Jovićeve smrti.

Iz SPS je i saopšteno da će Jović biti sahranjen u beogradskoj Aleji zaslužnih građana, uz vojne i državne počasti

XS
SM
MD
LG