Ambasador Srbije u Indiji Siniša Pavić prisustvovao je polovinom avgusta obeležavanju pete godišnjice od uspostavljanja talibanske vlasti u Ambasadi Avganistana u Nju Delhiju.
Srbija je, uz Rusiju koja je priznala legitimitet talibanske vlasti, bila jedina evropska zemlja koja je poslala diplomatskog predstavnika na taj skup.
Među zvanicama su bili i diplomatski predstavnici Kine, Eritreje, Uzbekistana, Kazahstana, Nigera, Katara i Omana.
"Nema racionalnog objašnjenja za ovakav potez zvaničnog Beograda, koji nije priznao legitimitet talibanske vlasti u Avganistanu", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić.
"Srbija nema ni spoljnopolitičkog, ni ekonomskog, niti finansijskog i energetskog benefita ovim potezom", dodaje sagovornik RSE.
Međunarodne organizacije upozoravaju da je tokom pet godina vlasti talibana u Avganistanu produbljena humanitarna kriza, te da je institucionalizovana diskriminacija žena.
Šta kažu zvaničnici?
Informaciju da je među zvanicama u Ambasadi Avganistana 17. avgusta bio i "jedan srpski diplomata" prvo su objavili mediji u Indiji.
U talibanskoj ambasadi u Indiji su za RSE potvrdili da je srpski ambasador prisustvovao toj ceremoniji, ali bez navođenja njegovog imena.
Na promotivnom video snimku koji je Ambasada Avganistana objavila sa tog događaja vidi se da u publici sedi i ambasador Srbije u Nju Delhiju Siniša Pavić.
Na upit RSE o prisustvu na skupu predstavnika talibanskog režima iz diplomatskog predstavništva Srbije u Indiji su rekli da ne mogu da daju izjave medijima bez prethodne saglasnosti Ministarstva spoljnih poslova.
U resornom ministarstvu nisu odgovorili na upit RSE o ovom diplomatskom potezu Srbije.
Sa talibanima zbog Rusije i Kine?
Mihailo Brkić, bivši ambasador Srbije u Kuvajtu i potpredsednik opozicione partije "Srbija Centar", smatra da Srbija na ovaj način nastavlja spoljnu politiku na "četiri stuba" koje čine Evropska unija (EU), Rusija, SAD i Kina.
"To je nastavak politike u kojoj Srbija kao ima cilj priključenje Evropskoj uniji, ali da zapravo vodimo multivektorsku spoljnu politiku", kaže on.
Brkić smatra da je Srbija prisustvovala ovom događaju ne toliko zbog razvijanja odnosa sa Avganistanom, već zbog prisustva predstavnika ambasada Kine i Rusije na tom događaju.
On smatra da prisustvo Srbije treba razumeti u kontekstu posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Beogradu u avgustu.
"Ta poseta je veliki iskorak u susret Evropskoj uniji, pa je to prisustvo (cermoniji u Indiji) 'ublažavanje' te posete i slanje poruke 'drugim stubovima' da mi i dalje vodimo multivektorsku politiku", smatra on.
Srbija je u Ujedinjenim nacijama osudila rusku agresiju na Ukrajinu, ali do danas se nije pridružila zapadnim sankcijama protiv Rusije i jedna je od retkih zemalja koja održava bliske odnose sa Kremljom. Zbog toga je zvanični Beograd više puta bio na meti kritika zvaničnika EU.
Boško Jakšić upozorava da prisustvo srpskog ambasadora na proslavi talibanske vlasti dodatno udaljava Srbiju od spoljne politike EU, čijem članstvu teži.
"Ovo što je napravljeno je sigurno uknjiženo negde u Briselu i pojaviće se kao pitanje kada se bude razgovaralo o usklađivanju spoljne politike", kaže Jakšić.
Ko je Siniša Pavić?
Siniša Pavić je ambasador Srbije u Indiji, a prethodno je obavljao više poslova u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije. Bio je pet godina generalni konzul Srbije u Solunu u Grčkoj, a pre toga konzul u ambasadi u Parizu.
Tokom promene vlasti u Avganistanu 2021, Pavić je medijima davao izjave u svojstvu otpravnika poslova ambasade Srbije u Indiji, koja je na nerezidencijalnoj osnovi nadležna i za Avganistan.
Pavić je u avgustu 2021. rekao da je sa promenom vlasti u Avganistanu očekivano da će doći do iseljavanja u toj zemlji.
"S obzirom na ranija iskustva u vezi sa njihovom vlašću, imajući u vidu osnovne postuplate njihove ideologije, za očekivati je da će značajni broj ljudi na svaki način pokušavati da napusti zemlju", rekao je Pavić, a njegovu izjavu prenelo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
Ministarstvo je takođe tada prenelo njegovu izjavu za agenciju Tanjug da su dešavanja dolaskom talibana na vlast ulila "razlog za ozbiljan strah" kod ženske populacije.
On je rekao i da su se snimci koji su se pojavili u vezi sa tretmanom žena u Avganistanu "potresni".
Odnosi Srbije i Avganistana
Otkako su talibani preuzeli vlast u Avganistanu avgusta 2021. godine, zvanični Beograd nije priznao taj režim.
Aktuelni ministar unutrašnjih poslova Srbije i bivši šef diplomatije Ivica Dačić je 2021. godine izjavio da su, nekoliko godina pre smene vlasti u Avganistanu, u Beogradu organizovane tri runde pregovora tadašnjih avganistanskih vlasti i predstavnika frakcija talibana.
Međutim, zvaničnici Srbije do danas nisu izneli više detalja o tome.
"Moguće da je na osnovu te posredničke misije srpska diplomatija i sada smatrala za potrebno da treba da održi te kanale komuniciranja, pa je poslala svog diplomatu na taj skup u Nju Delhiju", kaže Boško Jakšić.
Prema podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije, ukupna trgovinska razmena sa Avganistanom u 2025. godini iznosila je 832 hiljade evra, od čega se 729 hiljada evra odnosilo na izvoz iz Srbije, a 103 hiljade evra na uvoz.
Humanitarna kriza i kršenja ljudskih prava u Avganistanu
Centralna vlast u Kabulu je avgusta 2021. potpisala kapitulaciju i mirno predala vlast predstavnicima talibana, nakon što su američke vojne snage najavile povlačenje iz te zemlje.
Tome je prethodio 20-godišnji rat talibana i dotadašnjih avganistanskih vlasti, kojima su podršku pružale SAD i zapadni saveznici.
Od dolaska talibana na vlast, Avganistan je napustilo više od 1,6 miliona građana, pokazuju podaci Evropskog saveta za izbeglice.
U Evropi su druga po veličini grupa tražilaca azila, posle ljudi iz Sirije.
Rusija je jedina zemlja koja je formalno priznala talibane kao legitimnu vladu Avganistana.
To je učinila 2025, dok nekoliko zemalja, uključujući Kinu, održava diplomatske i ekonomske veze sa talibanima bez zvaničnog priznanja.
Pet godina talibanske vlasti u Avganistanu obeležila je teška humanitarna kriza u toj azijskoj zemlji.
Prema podacima UNICEF-a iz avgusta 2026. godine, oko 3,7 miliona dece u Avganistanu pati od neuhranjenosti, a oko milion se trenutno bori sa najtežim, životno ugrožavajućim oblikom ovog stanja, zbog nedostupnosti adekvatne hrane.
Slučajevi teške akutne neuhranjenosti koji su primljeni sa medicinskim komplikacijama porasli su za trećinu u odnosu na isti period prošle godine, što je dovelo do prenatrpanosti u bolnicama.
Ujedinjene nacije su upozorile da je u zemlji institucionalizovan sistem diskriminacije žena koji može predstavljati i zločin protiv čovečnosti.
Žene u toj zemlji su potpuno isključene iz javnog života. Milion i četiri stotine hiljada devojčica starijih od 12 godina ne sme da pohađa školu. Srednje škole i univerziteti takođe su zabranjeni za mlade žene.
Opozicionari i novinari strahuju od radikalnog progona od strane islamističkog pokreta. Prema informacijama međunarodne organizacije "Reporteri bez granica" (RSF), najmanje dvanaest medijskih kuća zatvoreno je 2024. godine.