Dostupni linkovi

Više od hiljadu ljudi na antiratnom maršu u Beogradu


 Detalj sa antiratnog marša u Beogradu (24. februar 2023. godine)
Detalj sa antiratnog marša u Beogradu (24. februar 2023. godine)

Više od hiljadu ljudi okupilo se na antiratnom "Maršu solidarnosti i mira" u Beogradu, koji je organizovala Ambasada Ukrajine u Srbiji povodom godišnjice od početka ruske invazije na Ukrajinu.

Ovo je jedan od brojnih događaja koji se 24. februara održavaju u Beogradu i Novom Sadu kojima se obeležava godinu dana od početka rata koji je pokrenuo Kremlj.

Na maršu pod sloganom "365 dana nesalomljivosti", građani su se okupili u Pionirskom parku u centru glavnog grada Srbije, odakle su krenuli u protesnu šetnju ka Trgu Republike.

Mnogi od njih istakli su zastave Ukrajine, kao i zastave SAD, Nemačke, Danske i drugih država.

Po dolasku na centralni beogradski trg, okupljeni su razvili veliku ukrajinsku zastavu. Na skupu se moglo čuti skandiranje "Slava Ukrajini", "Živela Srbija" i "Smrt fašizmu".

Zahvalnost ambasadora Ukrajine Srbiji

Ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač izjavio je u govoru na skupu da Ukrajina traži da se uspostavi mir i kazne odgovorni za zločine. Zahvalio se Srbiji što "povećava svoju podršku" Ukrajini.

Tolkač je uoči početka marša rekao da je prijatno iznenađen brojem ljudi koji su se odazvali ovom događaju.

On se zahvalio državama koje su u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) dan ranije podržale rezoluciju kojom se poziva Rusija da prekine neprijateljstva u Ukrajini i zahteva povlačenje ruskih snaga iz te zemlje.

Rezoluciju su podržale SAD, zemlje EU, kao i sve države Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju koja se nije priključila sankcijama koje je EU uvela Rusiji.

'Putine odlazi': Antiratni marš u Beogradu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:51 0:00

Poruke stranih delegacija

U šetnji u Beogradu učestvovali su i šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre, predstavnici ambasada SAD, Nemačke i drugih zemalja kao i predstavnici opozicione Zeleno-leve koalicije.

U govoru na Trgu Republike Emanuel Žiofre je rekao da su Ukrajinci pokazali neverovatnu snagu braneći zemlju i demokratiju.

"Pokazali su svetu da je na Ukrajincima da odlučuju o svojoj sudbini", rekao je Žiofre.

Dodao je da će EU nastaviti da Ukrajini pruža finansijsku, vojnu i svaku drugu pomoć.

Ambasadorka Švedske Anika Ben David izjavila je u obraćanju na Trgu Republike da je ruska agresija na Ukrajinu ničim izazvana i da potpuno menja sliku Evrope i Rusije.

"Ova situacija zahteva jedinstven odgovor, zato zajedno stojimo ovde. Ukrajina i njeni građani zaslužuju da žive u miru, što je jedna od osnova na kojima počiva Evropska unija", rekla je Anika Ben David.

Takođe, ispred Ambasade Ukrajine u Beogradu građani su tokom dana ostavljali cveće.

Ispred Ambasade ukrajine u Beogradu pojedini građani su tokom dana donosili cveće u znak solidarnosti sa narodom Ukrajine (24. februar 2023. godine)
Ispred Ambasade ukrajine u Beogradu pojedini građani su tokom dana donosili cveće u znak solidarnosti sa narodom Ukrajine (24. februar 2023. godine)

Izložba fotografija iz Ukrajine

U okviru obeležavanja godišnjice od početka invazije Rusije na Ukrajinu, u beogradskom "Koska baru" je otvorena izložba fotografija pod nazivom "Godina neukrotivosti", na kojoj su prikazani radovi fotografa agencije Beta Amira Hamzagića.

Otvaranju izložbe prisustvovali su premijerka Srbije Ana Brnabić i ambasadori Ukrajine i Evropske unije, Volodimir Tolkač i Emanuele Žiofre. Žiofre i Tolkač održali su kratke govore na ceremoniji, dok se predsednica Vlade Srbije nije obratila okupljenima.

Inače, izložene fotografije su nastale tokom radne posete Ukrajini sa grupom srpskih novinara u septembru prošle godine i biće izložene do 3. marta. Osim radova Amira Hamzagića, izložene su i fotografije koje je ustupilo Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine.

Torta u obliku lobanje ispred Ambasade Rusije u Beogradu

Nešto ranije u petak se grupa antiratnih aktivista okupila u blizini Ambasade Rusije u Beogradu na protestu protiv ruske invazije na Ukrajinu.

Kako javlja reporterka Radija Slobodna Evropa (RSE), dvadesetak aktivista i aktivistkinja donelo je tortu u obliku lobanje koju su želeli da predaju Ambasadi Rusije u Beogradu.

Kako su objasnili, na taj način žele da pokažu šta je rezultat ruske politike i okupacije Ukrajine tokom ovih godinu dana.

Uz to doneli su i pismo upućeno predsedniku Rusije Vladimiru Putinu u kojem traže da se preda međunarodnom sudu zbog zločina počinjenih u Ukrajini.

Policija im nije dozvolila da priđu zgradi ambasadi.

Advokat Čedomir Stojković, koji je predvodio aktiviste, je ocenio da to što im policija nije dozvolila da ambasadi dostave tortu i zahtev, "svedoči da je Srbija okupirana država".

"Ova policija ovde nije tu da obezbedi demokratiju, da obezbedi poštovanje ljudskih prava, nije tu da obezbedi naš ustav i slobodu izražavanja", rekao je on, a javlja Beta.

Ovaj protest organizovalo je udruženje građana "Oktobar".

Stojković, lider ovog udruženja, rekao je da je "sramota" štoj Srbija ni posle godinu dana nije uvela sankcije Rusiji.

"Srbija se nije solidarisala sa Ukrajinom i nije postala deo jedinstva Evrope, koja je danas ujedinjena kako nikad nije bila u istoriji. Srbija, koja je okupirana od strane Rusije, nije deo toga i kvari jedinstvo Evrope na svoju štetu", kazao je Stojković.

Kako su objasnili aktivisti, na taj način žele da pokažu šta je rezultat ruske politike i okupacije Ukrajine tokom ovih godinu dana
Kako su objasnili aktivisti, na taj način žele da pokažu šta je rezultat ruske politike i okupacije Ukrajine tokom ovih godinu dana

Rusko demokratsko društvo, antiratno udruženje koje su formirali ruski građani koji su došli u Srbiju od početka rata u Ukrajini, u 18.30 organizuje paljenje sveća za žrtve rata u Ukrajini na platou kod Malih Stepenica pored Brankovog mosta.

Građani Novog Sada su se tokom dana okupili kod spomenika ukrajinskom književniku Tarasu Ševčenku, gde su ostavljali cveće i antiratne poruke, te iskazali solidarnost sa građanima Ukrajine. Detaljnije o tome možete pročitati u posebnoj vesti.

Godinu dana nakon što je Kremlj 24. februara pokrenuo rat u kojem ne štedi ni civile, na hiljade ljudi je poginulo, milioni su prisiljeni da odu u izbeglištvo, a brojni ukrajinski gradovi su sravnjeni sa zemljom.

Ruski i ukrajinski antiratni aktivisti u Srbiji su od početka ruske invazije na Ukrajinu organizovali niz protesta protiv ruske invazije.

Zbog toga su bili izloženi pritiscima i pretnjama na društvenim mrežama.
Malobrojnu grupu ruske dijaspore koja se protivi politici Vladimira Putina, na Telegram kanalu targetirala je ekstremno desničarska organizacija "Rusko-srpski centar Orlovi" sa sedištem u Sankt Peterburgu.

Ova grupa je, prema istraživanju Radija Slobodna Evropa, povezana sa desničarima u Srbiji.

U međuvremenu, pretnje antiratnim aktivistima su se sa interneta prelile i na ulicu.
Državljanina Rusije Ilju Zernova (19) pripadnici ultradesničarskih grupa iz Srbije napali su u 29. januara u Beogradu dok je pokušavao da prekreči grafit s porukom "Smrt Ukrajini".

Prema podacima koje je u intervjuu za agenciju Beta izneo ambasador Ukrajine u Beogradu Volodimir Tolkač, u Srbiji trenutno boravi oko 7.000 izbeglica iz Ukrajine.

Prema podacima Komesarija za izbeglice i migracije Srbije, za godinu dana ruske invazije kroz Srbiju prošlo više od 148.000 Ukrajinaca.

"Ukupno 4.500 Ukrajinaca se nalazi na privatnom smeštaju, a u Centru za azil trenutno boravi 75 osoba, dok 19 mališana pohađa školsku nastavu", navela je komesarka Nataša Stanisavljević u saopštenju.

Srbija je uz Belorusiji i Tursku jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.

XS
SM
MD
LG