Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Američki tretman za srpsku robu ne važi u obratnom smeru


Ilustrativna fotografija

To što se za američku robu koja se uvozi u Srbiju plaćaju više carinske tarife nego na srpsku robu u Sjedinjenim Državama, prema rečima Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije, delom treba gledati kao na izraz okolnosti što su Sjedinjene Države Srbiji, kao zemlji u razvoju, dale takozvanu preferencijalnu trgovinsku tarifu.

"Amerika daje zemljama koje su u razvoju, dakle, koje nemaju jaku ekonomiju, mogućnost da izvoze na njihovo veliko tržište. Slična je stvar i kada je Evropa u pitanju i, koliko ja vidim, to se rešava na globalnom nivou, nemamo mi tu mnogo uticaja", kaže Čadež za Radio Slobodna Evropa.

Važenje Opšte šeme preferencijala (Generalized System of Preferences), takozvanog GPS sistema, obnovljeno je za Srbiju krajem aprila ove i važiće do kraja 2020. godine.

Reč je o sredstvu američke trgovinske politike koje omogućuje zemljama korisnicima preferencijala, a 122 ih je pored Srbije, da mogu u SAD da izvoze bez carina ili sa minimalnim carinskim tarifama.

Američki ambasador u Beogradu Kajl Skat (Kyle Scott) izjavio je da u Srbiji postoji nepravedan tretman američke robe i to ilustrovao i brojkama.

"Od više od 50 proizvoda izvezenih prošle godine iz Srbije u Sjedinjene države samo sedam su podlegali carini, dok u obrnutom pravcu, kada su Sjedinjene Države izvozile u Srbiju, od 50 plaćale su carinu za 30 proizvoda, tako da je samo pet odsto oslobođeno visokih carinskih tarifa", kazao je ambasador Skat u četvrtak na Sedmom samitu EU - jugoistočna Evropa, o održivom razvoju za Balkan, u organizaciji londonskog Ekonomista.

Skat: Samo pet odsto proizvoda je oslobođeno visokih carinskih tarifa
Skat: Samo pet odsto proizvoda je oslobođeno visokih carinskih tarifa

Upitao je u tom kontekstu i da li je fer da cele kategorije američkih poljoprivrednih proizvoda nemaju pristup srpskom tržištu iz bezbednosnih razloga, iako je opštepoznato da je američka hrana zdrava.

Marko Čadež, međutim, kaže da se ovo donekle kompenzuje time što Srbija, uprkos carinskim tarifama, mnogo više robe uvozi iz Amerike neto što u nju izvozi. On, ipak, navodi, da ekonomija ne teži protekcionističkim merama:

"Privreda je za što veću liberalizaciju trgovine, a ne zaštite i politike zatvaranja, nego otvaranja. Sad, naravno, postoje neki strateški proizvodi koje svaka zemlja štiti – kako Amerika, tako to čini i Evropa ili Srbija ili bilo koja druga država, ali tu uvek mora da se nađe neki balans", kaže predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež.

Čadež: Privreda je za što veću liberalizaciju trgovine
Čadež: Privreda je za što veću liberalizaciju trgovine

Ambasador Skat je naveo i da Srbija ima više trgovinskih partnera, kao što su Evropska unija, Kina Rusija i SAD, ali da je "teško reći da Srbija ravnomerno tretira sve partnere".

Kao primer je naveo kalifornijsko vino koje se u Srbiji carini 30 odsto, dok se za vina iz Italije i Francuske, kako kaže, uopšte ne plaća carina. Isto tako, kazao je on, za američki traktor "Džon dir" carinska tarifa u Srbiji iznosi 15 odsto, dok se za uvoz traktora iz EU ne plaća ništa.

Očigledno je da su Sjedinjene Američke Države posle duge ćutnje bacile u lice srpske javnosti ovu neprijatnu istinu o neravnopravnom protekcionističkom tretmanu američke robe u Srbiji.

"Tema je toliko ozbiljna da bi nad tom činjenicom Vlada Srbije morala da se veoma zabrine. Ako su, pored Evropske unije, Rusije i Kine, Sjedinjene Države jedan od ključnih srpskih ekonomskih partnera i ako se srpska vlast gotovo svakodnevno hvali kako američke kompanije otvaraju svoje firme i filijale u Srbiji, onda bi isti status morala da ima i američka roba na srpskom tržištu. A očigledno je da roba zato što nosi oznaku ’made in USA’ ovde na tržištu nema isti tretman kao ona koja dolazi iz drugih država i regiona sa kojima Srbija sarađuje", ocenjuje Brkić.

Po njegovim rečima Kajl Skat je prvi američki ambasador u Srbiji koji je o takvom stanju stvari javno progovorio.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG