U ministarstvima pravde Srbije i Hrvatske od četvrtak građani mogu proveriti da li su u drugoj državi pritiv njih vodi krivični postupak ili su osumnjičeni za dela ratnog zločina. Ova mogućnost dogovorena je između predstavnika pravosudne vlasti dve države, a nedavno je i potvrđena na sastanku srpske ministarke pravde i jenog hrvatskog kolege u Beogradu.
U izjavi za naš Radio ministarka pravde Srbije Snežana Malović podvukla je da su ovim otklonjeni svi raniji problemi, te da više opasnosti nema od tajnih optužnica i mogućnosti da oni koji pređu iz Srbije u Hrvatsku, tamo budu uhapšeni.
Petnaesta je godina od završetka rata u Hrvatskoj ali za neke rizici i dalje postoje. Do dogovora koji su nedavno objavili ministarka Malović i hrvatski ministar Ivan Šimonović opušteno u zavičaj nije mogao da otputuje ni naš sagovornik – po statusu izbeglica, svojevremeno je bio u uniformi teritorijalne odbrane, na samom početku rata vrebao je priliku da sa porodocom napusti kriznu zonu, što je i učinio već 1992. godine od kada je u Beogradu. Osamnaest godina nije se usudio da se vrati na Plitvice, upravo zbog tajnih spiskova:
“Ta informacija mi znači, ali oni nisu dostavili prave spiskove.”
RSE: "Otkud vam ta informacija?"
“I ranije je bilo tih spiskova, jedni su bili ovde a u Zagrebu drugi. Moji drugari koji su odlazili, neki od njih su drugog ili trećeg boravka u Hrvatskoj bivali uhapšeni. Znam za celu porodicu koja je uhapšena na autobuskom kolodvoru u Zagrebu.”
RSE: "Znate da je Hrvatska dostavila spisak od preko 1500 imena? Da li i dalje sumnjate da su to nepotpuni spiskovi?"
“Pa, imam još malu sumnju, mada nisam 100 odsto siguran.”
Predati svi spiskovi
Snežana Malović, arhiv, foto: Vesna AnđićGostujući u našem programu za Srbiju, ministarka pravde Snežana Malović poslušala je ispovest našeg sagovornika. Ohrabrila ga je u nameri da poseti svoj zavičaj te dodala da su joj dobro poznati problemi koje su izbegli imali zbog nepoznavanja spiskova u dve države. Ovog puta izrazila je uverenje da se takve situacije više neće ponavljati:
“Sa time sam upoznata jer sam nekada radila u Tužilaštvu za ratne zločine i učestvovala sam u organizaciji uvida u spiskove u diplomatsko konzularanim predstavništvima. Međutim, ovog puta smo imali i izjavu hrvatskog ministra pravde Šimonovića i njihovog glavnog odvjetnika Bajića da su u potpunosti predali sve spiskove lica koja se nalaze po potrenicama, nevezano od toga u kojoj se fazi postupka nalaze, znači čak i u istrazi što predstavlja i određenu službenu tajnu”, kaže ministarka.
Poprilično jednostavno tako će biti rešen problem koji je mnogima život zagorčao. Jedan od primera je i potpukovnik Mile Novaković, koji je na makedonskoj granici uhapšen 2003. godine, po hrvatskoj poternici, a po osnovu presude od 20 godina zatvora na koje ga je zbog ratnih zločina u odsustvu osudio Županijski sud u Šibeniku.
Ubrzo je pušten jer se utvrdilo da je reč o pogrešnoj osobi, koje sasvim slučajno samo ime i prezime deli sa nekadašnjim komandantom oružanih snaga Republike Srpske Krajine, koji je zaista, zajedno sa haškim beguncem Goranom Hadžićem i još dvojicom bivših krajiških čelnika, u Šibeniku osušen.
Sumnja ostaje
Pravi Novaković, onaj koga traže u Hrvatskoj, rekao nam je kako nema nameru da u Ministarstvu pravde proverava da li se nalazi na hrvatskom spisku:
“Ne znam da li sam na spisku. Ja to ne mogu da znam.”
RSE :“Ne biste se usudili, ne samo da odete u Hrvatsku, nego uopšte da pređete granicu?”
“Apsolutno ne. Za mene to je nešto što je situacija stvorena dejstvom pravosuđa one strane protiv koje sam ja ratovao i koja je ratovala protiv mene. Ja ne smatram da je to mesto gde bih imao pravo na fer i pravično suđenje i da sam nešto učinio.”
RSE: “S obzirom na to koliko se razvija saradnja Srbije i Hrvatske da li strahujete da bi proces protiv vas moga da bude pokrenut i u Srbiji?”
“Slušajte me gospodine. Ja sam se odavno rešio kojekavih strahovanja, još onda kada su oko mene ljudi ginuli na korak. Reći ću vam samo i ovo, u septembru 2001. godine sam išao na sastanak sa Karlom del Ponte i tražio da ukoliko od svega onoga što su im Hrvati dostavili za mene ima bilo šta validno, ja istog momenta idem u Hag. Ona je rekla da nema ništa.”
No, svi oni koji bi pre nego što krenu na put želeli da budu sigurni da im u Hrvatskoj neće staviti lisice na ruke, mogu da provere da li ih u susedstvu terete za ratne zločine ukoliko ispoštuju proceduru opisanu na internet stranici Ministarstva pravde. Potrebno je da pupune tu dostupan formular, obezbede kopiju lične karte, a ukoliko zahtev ne podnose lično među nužnim dokumentima mora biti i ovlašćenje za lice koje to umesto njih čini. Sve to može se predati lično na pisarnici Ministarstva od 8,30 do 16,30 ili poštom na adresu Nemanjina 22 do 26.
Slično će se postupati i u Zagrebu, a mogućnost koja je konačno otvorena za ministarku Malović govori “o stepenu razmevanja između nas i inteziviranju pravosudne saradnje.”
Trebalo bi to da bude saradnje koja bi garantovala da će se teret teške prošlosti nadalje lomiti pre svega na zaista odgovornim, a ne onima koji na obe strane to nikako ne zaslužuju. Poput našeg sagovornika:
RSE: "Da li ćete otići u Ministarstvo da proverite?"
“Hoću, hoću naravno da hoću. Ovih dana.”
RSE: "Ako ne budete na spisku, hoćete li se usuditi da odete u Hrvatsku?"
“....Pa....najverovatnije da hoću. 90 odsto da hoću, ako ne budem na spisku, ići ću sigurno tamo.”
*****
O reakcijama u Hrvatskoj na objavljivanje popisa, ukoliko vas zanima, možete pročitati u tekstu: Umjereni optimizam Srba zbog objavljivanja popisa
U izjavi za naš Radio ministarka pravde Srbije Snežana Malović podvukla je da su ovim otklonjeni svi raniji problemi, te da više opasnosti nema od tajnih optužnica i mogućnosti da oni koji pređu iz Srbije u Hrvatsku, tamo budu uhapšeni.
Petnaesta je godina od završetka rata u Hrvatskoj ali za neke rizici i dalje postoje. Do dogovora koji su nedavno objavili ministarka Malović i hrvatski ministar Ivan Šimonović opušteno u zavičaj nije mogao da otputuje ni naš sagovornik – po statusu izbeglica, svojevremeno je bio u uniformi teritorijalne odbrane, na samom početku rata vrebao je priliku da sa porodocom napusti kriznu zonu, što je i učinio već 1992. godine od kada je u Beogradu. Osamnaest godina nije se usudio da se vrati na Plitvice, upravo zbog tajnih spiskova:
“Ta informacija mi znači, ali oni nisu dostavili prave spiskove.”
RSE: "Otkud vam ta informacija?"
“I ranije je bilo tih spiskova, jedni su bili ovde a u Zagrebu drugi. Moji drugari koji su odlazili, neki od njih su drugog ili trećeg boravka u Hrvatskoj bivali uhapšeni. Znam za celu porodicu koja je uhapšena na autobuskom kolodvoru u Zagrebu.”
RSE: "Znate da je Hrvatska dostavila spisak od preko 1500 imena? Da li i dalje sumnjate da su to nepotpuni spiskovi?"
“Pa, imam još malu sumnju, mada nisam 100 odsto siguran.”
Predati svi spiskovi
“Sa time sam upoznata jer sam nekada radila u Tužilaštvu za ratne zločine i učestvovala sam u organizaciji uvida u spiskove u diplomatsko konzularanim predstavništvima. Međutim, ovog puta smo imali i izjavu hrvatskog ministra pravde Šimonovića i njihovog glavnog odvjetnika Bajića da su u potpunosti predali sve spiskove lica koja se nalaze po potrenicama, nevezano od toga u kojoj se fazi postupka nalaze, znači čak i u istrazi što predstavlja i određenu službenu tajnu”, kaže ministarka.
Poprilično jednostavno tako će biti rešen problem koji je mnogima život zagorčao. Jedan od primera je i potpukovnik Mile Novaković, koji je na makedonskoj granici uhapšen 2003. godine, po hrvatskoj poternici, a po osnovu presude od 20 godina zatvora na koje ga je zbog ratnih zločina u odsustvu osudio Županijski sud u Šibeniku.
Ubrzo je pušten jer se utvrdilo da je reč o pogrešnoj osobi, koje sasvim slučajno samo ime i prezime deli sa nekadašnjim komandantom oružanih snaga Republike Srpske Krajine, koji je zaista, zajedno sa haškim beguncem Goranom Hadžićem i još dvojicom bivših krajiških čelnika, u Šibeniku osušen.
Sumnja ostaje
Pravi Novaković, onaj koga traže u Hrvatskoj, rekao nam je kako nema nameru da u Ministarstvu pravde proverava da li se nalazi na hrvatskom spisku:
“Ne znam da li sam na spisku. Ja to ne mogu da znam.”
RSE :“Ne biste se usudili, ne samo da odete u Hrvatsku, nego uopšte da pređete granicu?”
“Apsolutno ne. Za mene to je nešto što je situacija stvorena dejstvom pravosuđa one strane protiv koje sam ja ratovao i koja je ratovala protiv mene. Ja ne smatram da je to mesto gde bih imao pravo na fer i pravično suđenje i da sam nešto učinio.”
RSE: “S obzirom na to koliko se razvija saradnja Srbije i Hrvatske da li strahujete da bi proces protiv vas moga da bude pokrenut i u Srbiji?”
“Slušajte me gospodine. Ja sam se odavno rešio kojekavih strahovanja, još onda kada su oko mene ljudi ginuli na korak. Reći ću vam samo i ovo, u septembru 2001. godine sam išao na sastanak sa Karlom del Ponte i tražio da ukoliko od svega onoga što su im Hrvati dostavili za mene ima bilo šta validno, ja istog momenta idem u Hag. Ona je rekla da nema ništa.”
No, svi oni koji bi pre nego što krenu na put želeli da budu sigurni da im u Hrvatskoj neće staviti lisice na ruke, mogu da provere da li ih u susedstvu terete za ratne zločine ukoliko ispoštuju proceduru opisanu na internet stranici Ministarstva pravde. Potrebno je da pupune tu dostupan formular, obezbede kopiju lične karte, a ukoliko zahtev ne podnose lično među nužnim dokumentima mora biti i ovlašćenje za lice koje to umesto njih čini. Sve to može se predati lično na pisarnici Ministarstva od 8,30 do 16,30 ili poštom na adresu Nemanjina 22 do 26.
Slično će se postupati i u Zagrebu, a mogućnost koja je konačno otvorena za ministarku Malović govori “o stepenu razmevanja između nas i inteziviranju pravosudne saradnje.”
Trebalo bi to da bude saradnje koja bi garantovala da će se teret teške prošlosti nadalje lomiti pre svega na zaista odgovornim, a ne onima koji na obe strane to nikako ne zaslužuju. Poput našeg sagovornika:
RSE: "Da li ćete otići u Ministarstvo da proverite?"
“Hoću, hoću naravno da hoću. Ovih dana.”
RSE: "Ako ne budete na spisku, hoćete li se usuditi da odete u Hrvatsku?"
“....Pa....najverovatnije da hoću. 90 odsto da hoću, ako ne budem na spisku, ići ću sigurno tamo.”
*****
O reakcijama u Hrvatskoj na objavljivanje popisa, ukoliko vas zanima, možete pročitati u tekstu: Umjereni optimizam Srba zbog objavljivanja popisa
