Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Srbija i Hrvatska potpisale Sporazum o ekstradiciji


Potpisivanje sporazuma
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:01:02 0:00

Srbija i Hrvatska u utorak su potpisale Sporazum o međusobnom izručenju državljanja, koji su osumnjičeni ili optuženi za organizovani kriminal ili korupciju.

Srbija i Hrvatska potpisale su Sporazum o međusobnom izručenju državljanja koji su osumnjičeni ili optuženi za organizovani kriminal ili korupciju.

Potpise na ovaj dokument stavili su zgradi Vlade Srbije u Beogradu ministar pravosuđa Hrvatske Ivan Šimonović i ministarka pravde Srbije Snežana Malović. Utvrđivanje teksta dokumenta o kom se dugo govori ubrzano je poslednjih sedmica nakon što je u Zagrebu otkriven ranjeni osuđenik za ubistvo Zorana Đinđića, Sretko Kalinić.

Po svemu sudeći on će biti jedan od prvih koji će iz Hrvatske biti isporučen Srbiji, gde će ga pak uputiti na izdržavanje 40 godina kazne zatvora. No, to neće biti i jedini efekt sporazuma koji su potpisnici opisali kao istorijski, te najavili brze i konkretne efekte.

Pomalo u atmosferi trijumfa te dokazivanju odlučnosti da se zada do sada najteži udarac organizovanom kriminalu, koji, više sumnja nema, ne priznaje gustu ispresecanost regiona granicama dvoje ministara svojim potpisima označili su početak primene dogovora Beograda i Zagreba.

Malović: Nakon potpisivanja ovog ugovora svako lice koje je počinilo krivično delo organizovanog kriminala ili korupcije u Srbiji ili Hrvatskoj, bez obzira na državljanstvo, biće izručeno zemlji u kojoj je delo učinjeno.

Šimonović: Mi u Hrvatskoj u ovom trenutku imamo oko 53 poternice koje se odnose na državljane Republike Srbije.

Kriminal se ponaša kao voda

Dogovor konačno! Srpsko - hrvatski sporazum istorijski je po tome što je prvi tog tipa u regionu, a po rečima ministra Šimonovića po mnogim elementima i jedinstven je primer u svetu. Ali, sudeći po u mnogim slučajevima dokazanoj čvrstoj uvezanosti kriminalaca, dogovor Zagreba i Beograda zapravo je bio neizbežan, podvlači advokat porodice Đinđić Rajko Danilović.

“Oni su morali da urade to jer kriminal ne poznaje granice. Kriminal se ponaša kao voda. Teško ga je zadržati. Državne policijske službe moraju sarađivati u borbi protiv organizovanog kriminala kome su sve granice propusne, prolazne, ne zadržavaju ga"
, kaže Danilović.

Sa potpisivanja sporazuma Hrvatske i Srbije, Foto: Saša Čolović
Nedavno, propusnost granica u ilegalnom prelasku iz Srbije u Hrvatsku pokušao je da iskoristi sada jedan od zatvorenika u Zabeli, osuđen takođe zbog ubistva premijera, Miloš Simović.

Njegov saradnik iz Zemunskog klana, kog je ranio i umalo ubio pre nego što je pokušao beg u Srbiju, nosilac srpskog i hrvatskog državljanstava Sretko Kalinić oporavlja se u Zagrebu.

Verovatno očekuje da će baš on biti među prvima kog će se po slovu Sporazuma Hrvatska rešiti, jednostavnim slanjem u Srbiju.

Tu ga dočekuju sa kaznom na 40 godina zatvora zbog ubistva premijera, pri čemu se smatra povezanim sa još dvadesetak likvidacija. Zbog svega toga Šimonović je direktno pitan kada se Kalinić može očekivati u Srbiji.

“Ja ne mogu prejudicirati odluku Suda. Ali, mogu vam samo reći da ako ne bi bilo protivljenja izručenju od strane osobe čije se izručenje traži, to bi moglo ići vrlo brzo. Za manje od mesec dana. Ako bi se ta osoba protivila i koristila sva pravna sredstva, to može trajati nešto duže, ali ne mnogo duže. Radi se dakle o nekoliko meseci”, rekao je Šimonović.

Efekti će se osetiti i u procesu koji se za ubistvo novinara Ive Pukanića i njegovog saradnika Nike Franjića, vodi i u Zagrebu i u Beogradu. Naime, slučaj za ekstradiciju ali iz Srbije mogao bi biti i Sreten Jocić, poznat kao Joca Amsterdam, kom je srpski sud nedavno odredio 15 godina robije zbog navođenja na ubistvo, a koji je optužen i kao nalogodavac atentata na Pukanića i Franjića.

Malović:
Njemu je suđenje počelo u Srbiji i tu će se dovršiti.

Šimonović: Princip je takav da se započeto suđenje za jedno delo nastavlja u državi u kojoj je započeto. Međutim, to ne isključuje mogućnost da ako se radi o nekom drugom delu, da se postavi zahtev za ekstradiciju i da se o tom zahtevu odlučuje.

Kriminalci ne znaju za granice

Takođe, izašlo se u susret i onima koji po raznim osnovama mogu sumnjati da se protiv njih u susedstvu vode postupci. Kako je saopštio Šimonović od 15. jula u srpskom i hrvatskom Ministarstvu pravde, svako može proveriti da li se protiv njega na drugoj strani vodi postupak. Niz mera potvrđuje do sada najozbiljniju rešenost dve države, navode ministri.

Malović: U Srbiji i Hrvatskoj postoji jasna politička volja da se organizovanom kriminalu oslučno suprotstavimo.

Šimonović: U ponedeljak su se susreli ministri unutrašnjih poslova Karamarko i Dačić. Danas (utorak) smo se sastali koleginica Malović i mi. Drage kolege, to nije ni malo slučajno.

Srbija i Hrvatska učinile su prvi korak. Govoreći o mogućnosti da se i sa Crnom Gorom zaključi sličan ugovor Malović je podsetila da je i sa tom državom 2008. godine zaključen set ugovora o međunarodnoj pravnoj pomoći, ali se u toj zemlji različito tumači da li crnogorski Ustav dozvoljava ekstradicije. Kada je reč o Bosni i Hercegovini sporazum je nemoguć pre nego što se promeni deo Zakona o kaznenom postupku koji brani izručenja, ali i odredbe Ustava Federacije i Ustava Republike Srpske.
Bez saradnja policijskih službi, kao i tužilačko – sudskih, nema rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala, ocenjuje advokat porodice Đinđić, Rajko Danilović.

No, na osnovu svog obimnog iskustva Rajko Danilović zaključuje da su dogovori poput beogradskog neophodni. Sve ostalo je stvar forme i pitanje iskrene rešenosti da država bude jača od kriminala.

„Kao što smo se uverili kriminalci ne znaju za granice. Oni rade na celom području. Bez saradnja policijskih službi, kao i tužilačko – sudskih, nema rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala“
, rekao je on.

Duga je lista primera koji pokazuju da su se kriminalci na Balkanu osećali sigurnije nego da su utočišta tražili u bilo kojoj zabiti na planeti. Posle potpisivanja Sporazuma, kako je rečeno, stanje se menja, a stvaraju se uslovi da se sa imena regiona skine oznaka „sigurna kuća za kriminalce“.

Moglo bi vas interesovati i ovo:
Homen: Sretko Kalinić možda u Srbiji već početkom jula
XS
SM
MD
LG