Dostupni linkovi

Sporazum Kine i Irana nasuprot pritisku SAD


Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji (desno) rekao je iranskom kolegi Mohamadu Džavadu Zarifu (levo) da će odnosi Pekinga s Teheranom biti "trajni i strateški".

Kina i Iran potpisali su sporazum za jačanje političke i ekonomske saradnje u narednih 25 godina odbacujući pritisak i sankcije SAD, dok istovremeno Peking nastoji da poveća svoj uticaj na Bliskom istoku koji je decenijama bio u američkom strateškom fokusu, pišu svetski mediji.

'Prijatelj u teškim vremenima'

Kina i Iran, obe zemlje pod američkim sankcijama, potpisali su u subotu, 27. marta, 25-godišnji sporazum o saradnji za jačanje svog dugogodišnjeg ekonomskog i političkog saveza, ukazuje Rojters (Reuters).

"Odnosi dve zemlje sada su dostigli nivo strateškog partnerstva i Kina nastoji da sveobuhvatno poboljša odnose s Iranom", rekao je, prema izveštajima iranskih medija, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji iranskom kolegi Mohamadu Džavadu Zarifu.

Potpisanim sporazumom Iran ulazi u kinesku infrastrukturnu Inicijativu pojas i put vrednu više hiljada milijardi dolara za prostor od istočne Azije do Evrope, navodi Rojters, ističući da je cilj projekta da značajno proširi ekonomski i politički uticaj Kine, što je izazvalo zabrinutost u SAD.

Kina je ranije često izražavala protivljenje američkim sankcijama Iranu i delimično ih osporavala. Zarif je Kinu nazvao "prijateljem u teškim vremenima", dok je Vang rekao da će odnosi Pekinga s Teheranom biti "trajni i strateški" i da na njih "ne utiče sadašnja situacija".

Vang je takođe obećao da će Kina Iranu, bliskoistočnoj zemlji najteže pogođenoj pandemijom, omogućiti više vakcina protiv korona virusa.

Šef kineske diplomatije sastao se i s iranskim predsednikom Hasanom Rohanijem koji izrazio zahvalnost na podršci Pekinga stavu Irana o nuklearnom sporazumu sa svetskim silama iz 2015. kojim je pristao da ograniči svoj nuklearni program u zamenu za ukidanje međunarodnih sankcija.

Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) pokušao je da oživi razgovore s Iranom o nuklearnom sporazumu koji je 2018. napustio njegov prethodnik Donald Tramp (Trump) 2018. "Pod novom administracijom, Amerikanci žele da preispitaju svoju politiku i vrate se nuklearnom sporazumu, a Kina pozdravlja njihov potez", rekao je Vang.

Poruka Beloj kući

Sporazum koji treba da zacrta kurs ekonomskih, političkih i trgovinskih odnosa Kine i Irana u narednih 25 godina izazov je za Bajdenovu administraciju koja pokušava da okupi saveznike nasuprot Kine, ističe Blumberg (Bloomberg).

Bliska integracija Irana s Kinom, ocenjuje Blumberg, može pomoći Teheranu da ojača svoju ekonomiju pod pritiskom američkih sankcija, istovremeno šaljući jasan signal Beloj kući o iranskim namerama.

Peking planira da investira u Iran dok bi kupovao naftu od Teherana, dodatno zaoštravajući svoj odnos sa SAD koji je već oštećen kineskim uvozom tajno isporučene iranske nafte, ukazuje Blumberg. Primamljena nižim cenama, Kina je povećala uvoz iranske nafte na oko milion barela dnevno, ugrožavajući prednost SAD u pripremi razgovora s Teheranom o oživljavanju nuklearnog sporazuma.

Iransko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da se sporazum fokusira na jačanje saradnje u privatnom sektoru, kao i na ulogu Irana u Inicijativi pojas i put, navodi Blumberg, ukazujući da nacrt sporazuma Kine i Irana koji je prošle godine procureo u medije predviđa planove za dugoročno snabdevanje Kine iranskom naftom i investicije u naftnu, gasnu, petrohemijsku infrastrukturu, kao u obnovljivu i nuklearnu energiju.

Sumnje u Iranu

Dok Teheran nastoji da pokaže otpornost svoje privrede koja je decenijama pod američkim sankcijama, u Iranu postoje nedoumice u pogledu saradnje s Kinom, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Kina beleži rast trgovine s Iranom od ranih 90-ih i u poslednjoj deceniji je, delimično kao posledica sankcija SAD, postala najvažniji komercijalni partner Teherana. Ipak, ističe Fajnenšl tajms, poslovni ljudi u Iranu kažu da se Kina nije pokazala pouzdanom u većim ugovorima i strahuju da bi istorija mogla da se ponovi uprkos novom sporazumu.

Kineska naftna kompanija CNPC potpisala je 2009. sporazuma o razvoju jednog naftnog polja posle povlačenja japanske kompanije, ali je Iran raskinuo sporazum zbog navodnog slabog učinka i kašnjenja. CNPC je takođe potpisao ugovore o milijardama dolara za gasno polje Južni Pars pošto se francuski Total povukao pod pretnjom sankcija SAD, ali je potom odustao iz istog razloga.

Detalji potpisanog sporazuma nisu obelodanjeni i nije jasno koliko je promenjen u odnosu na nacrt koji je prošle godine procureo u medije a koji nije ukazivao na strateški pomak u iranskoj spoljnoj politici, ističe Fajnenšl tajms.

Ljudi u Iranu su prošle godine kritikovali mogući sporazum i na društvenim mrežama pozvali Vladu da ne potpisuje sporazum koji je za mnoge Irance predstavljao prodaju zemlje, navodi list, dodajući da analitičari kažu da potpisivanjem dokumenata tokom persijskih novogodišnjih praznika i odbijanje da se izađe s detaljima može da ima za cilj da se izbegnu kritike javnosti.

Ambicije Kine na Bliskom istoku

Pored toga što bi mogao da ublaži međunarodnu izolaciju Irana, sporazum o investiciji 400 milijardi dolara bi takođe mogao da produbi uticaj Kine na Bliskom istoku, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times).

Vang je došao u Iran posle posete Saudijskoj Arabiji, najvećeg regionalnog suparnika Teherana, kao i Turske, a tokom turneje po regionu posetio je Ujedinjene Arapske Emirate, dok treba da ode u Bahrein i Oman. On je rekao da je region na raskršću i ponudio pomoć Kine u rešavanju dugotrajnih sporova, poput iranskog nuklearnog programa.

Poseta Vanga odražava ambiciju Kine da ima veću ulogu u regionu koji je decenijama u strateškom fokusu SAD, ocenjuje list, dodajući da je Peking spreman da bude domaćin i direktnih pregovora Izraelaca i Palestinaca, nagoveštavajući da je američka dominacija u regionu omela mir i razvoj.

Nacrt sporazuma predviđa 400 milijardi dolara kineskih investicija u narednih 25 godina u različitim poljima, uključujući bankarstvo, telekomunikacije, luke, zdravstvo i informacione tehnologije, dok bi Kina dobijala redovne isporuke nafte, kako kažu iranski zvaničnici, uz veliki popust. Dokument je takođe pozvao na produbljivanje vojne saradnje, sa zajedničkom obukom i vežbama, istraživanjima i razmenom obaveštajnih podataka.

Ipak, ostaje da se vidi koliko će biti ostvaren ambiciozni projekat, ističe Njujork tajms, ukazujući da će ako nuklearni sporazum potpuno propadne, kineske kompanije takođe biti suočene sa sekundarnim američkim sankcijama, što je i ranije izazivalo nezadovoljstvo Kine. Američki tužioci u slučaju protiv kineskog Huaveja (Huawei) uključili su optužbe da je kompanija tajno trgovala s Iranom kršeći sankcije.

Kina i iranski nuklearni sporazum

Prema iranskim medijima, Peking i Teheran takođe su se dogovorili o osnivanju iransko-kineske banke koja bi mogla pomoći Iranu da izbegne američke sankcije koje su ga praktično isključile iz globalnog bankarskog sistema, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Kina je, kako navodi američki list, poslednjih godina bila vitalni trgovinski partner Irana, nudeći mu kritičan izlaz iz američkih sankcija usmerenih na njegov bankarski sistem i izvoz. Trampova administracija je posle povlačenja iz međunarodnog nuklearnog sporazuma s Iranom uvela te sankcije kako bi se Teheran prisilio na pregovore o novom i širem sporazumu.

Kineski uvoz iranske nafte naglo je porastao poslednjih meseci i očekuje se da će Kina u martu iz Irana uvoziti 918.000 barela dnevno, što je najveći obim od uvođenja punog američkog naftnog embarga protiv Teherana pre dve godine i što je, navodi Volstrit džurnal, podstaklo upozorenja Bajdenove administracije da će protiv Kine zbog iranske nafte sprovesti sankcije iz Trampove ere.

Obnavljanje dela trgovine naftom, zajedno s ojačanom domaćom industrijom, podstaklo je skromni rast u Iranu i dalo mu nešto uticaja u potencijalnim nuklearnim pregovorima s administracijom Džoa Bajdena koji je rekao da je spreman da se vrati nuklearnom sporazumu ako se Iran vrati svojim obavezama iz sporazuma, dok Teheran zahteva ukidanje sankcija pre nego što ustupi pred zahtevima Vašingtona.

Iran je u februaru odbio poziv Evropske unije za neformalne razgovore sa Vašingtonom, a da prethodno ne dobije ublažavanje sankcije i od tada nijedna od dve strane nije popustila, ukazuje Volstrit džurnal, dodajući da su zapadne diplomate pratile kinesku posetu Teheranu tražeći naznake da li Peking može pomoći u izlasku iz ćorsokaka za početak pregovora Irana i SAD.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG