Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Zašto srpski ministri prizivaju podelu Kosova?


"Razgraničenje je najbolje rešenje za Kosovo", lični je stav ministra odbrane Srbije Aleksandra Vulina.

Znaju da je to nerealno rešenje, o kojem čak i srpski krajnje desni nacionalisti veruju da je zakasnelo, ali, uprkos tome, pojedini članovi Vlade Srbije upinju se iz sve snage da ponovo u igru vrate ideju podele Kosova ili razgraničenja.

Zauzimanje što boljih pozicija Srbije pred završnu fazu dijaloga sa Kosovom i pred potpisivanje pravno-obavezujućeg sporazuma sa Prištinom cilj je učestalih poslednjih izjava pojedinih srpskih ministara o razgraničenju ili podeli Kosova, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Bodo Veber (Weber), viši saradnik berlinskog Saveta za politiku demokratizacije.

"Celokupni beogradski spin cilja na to da se pokuša dobiti što bolja startna pozicija. Taj spin je istovremeno pokušaj te nadolazeće pregovore preokrenuti u pravcu pitanja, kako to predsednik Srbije (Aleksandar) Vučić i drugi formulišu, šta Beograd treba da dobije a ne šta treba da da. Mislim da je to nastavak tog pokušaja lobiranja za što bolje ustupke kad pravi pregovori počnu", ocenjuje Veber.

Na drugoj strani, dodaje Veber, to je očigledan znak da "Zapad nije još uspeo da definiše zajednički okvir i zajedničku poziciju i dok traje taj međuperiod, trajaće sigurno i to spinovanje Beograda".

U maju ove godine šef srpske diplomatije Ivica Dačić još jednom se založio za podelu Kosova, uveren, kako kaže, da bi to i Albanci prihvatili da nisu pod uticajem svojih "mentora".

Pre nekoliko dana je i ministar odbrane Aleksandar Vulin, uz ogradu da je reč o ličnom stavu, kazao da je razgraničenje najbolje rešenje za Kosovo jer bi se njime, kako je rekao, osujetilo stvaranje "Velike Albanije".

Ministar trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić za dnevnik "Blic" je pre tri dana rekao da je podela Kosova dobro, ali zakasnilo rešenje, protiv kojeg je i dobar deo međunarodne zajednice, zbog negativnog uticaja na druge zemlje regiona.

Ljajić je dodao da veruje da bi Albanci "oberučke prihvatili" podelu Kosova da im je neko to rešenje ponudio pre 1999. godine.

Među mnogim aspektima koje vidi u čestom tematizovanju podele Kosova u poslednje vreme, Vedran Džihić, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beču i viši stručni savetnik u Austrijskom institutu za međunarodne odnose, jesu spoljnopolitička i unutrašnjopolitička dimenzija. A to sve pred nadolazeće bolne odluke o Kosovu.

"Jedna matrica je ova komunikacija prema Zapadu i sa Zapadom, odakle je očigledno u zadnjih nekoliko mjeseci jasno iskomunicirano da od podjele Kosova nema ništa. Druga matrica je unutrašnjopolitička, gdje se uvijek, pogotovo to predsjednik Vučić radi, svakodnevno komunicira za domaći teren, a na tom domaćem terenu uvijek je potrebno da se tenzije drže prilično visoko, da se pojavljuju veštačke, izmišljene, teme, koje onda drže srpsku javnost preokupiranu", navodi Džihić.

"U tom kontekstu vidim i ovo često, gotovo neprekidno, tematiziranje podjele Kosova, koje, naravno, može pripremiti teren za neku unutrašnjopolitičku raspravu koja će morati da se desi i koja će definitivno biti bolna", smatra Vedran Džihić.

Džihić: Jedna je matrica prema Zapadu, druga je unutrašnjopolitička
Džihić: Jedna je matrica prema Zapadu, druga je unutrašnjopolitička

On veruje da kod Vučića postoji spremnost za postizanje sporazuma o Kosovu, da i krug njegovih savetnika u nekim intimnijim situacijama otkriva da je on rešio da uđe u istoriju kao čovek koji je doneo neke hrabre oduke, ali da se, na drugoj strani, ne samo kad je reč o pitanju Kosova, rukovodi vladanjem putem politike permanentnog spektakla, konferencija za štampu koje sugerišu blizinu s narodom, ali su zapravo paravan za netransparentnu politiku i potkopavanje demokratskih institucija.

A zadatak pojedinih ministara je da sa pripreme tih hrabrih odluka skreću pažnju "patriotskim pričama".

Džihić ističe da ga ne bi iznenadilo ni to da se u glavama nekih srpskih političara javlja bar neka teoretska mogućnost da bi podela Kosova mogla da se vrati na agendu, uz jednog "eratičnog" Trampa koji će, posle susreta sa severnokorejskim diktatorom, verovatno uskoro sesti za sto i sa Putinom, koga, inače, hvali kao jakog vođu. Smatra da to nije realna opcija, ali da ne isključuje da postoji u nadama nekih srpskih političara.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG