Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Specijalni sud pokazuje rezultate


Porodice žrtava ipak očekuju više
Nadležni pravosudni organi ocenjuju da su Posebno odeljenje za organizovani kriminal i Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu opravdali razloge osnivanja.

Posebno odeljenje za organizovani kriminal i Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu su u proteklih šest godina, uspešnim procesuiranjem najosetljivijih predmeta, opravdali razloge osnivanja, ocenjuju predstavnici nadležnih pravosudnih organa, povodom godišnjice osnivanja Specijalnog suda.

S druge strane, porodice žrtava i njihovi zatupnici smatraju da su dosadašnji procesi samo delimično zadovoljili pravdu i da postoji značajan broj onih koji su morali da budu suočeni sa zakonom.

"Naš cilj je pravda. Presude ovog suda ne treba da budu istorijske, ali treba da pomognu da se neke stvari iz istorije nikada ne ponove", izjavio je, povodom šeste godišnjice rada Specijalnog suda, predsednik Okružnog suda Siniša Važić.

Prema njegovim rečima, Veće za ratne zločine je, od oktobra 2003. do novembra ove godine izreklo je 16 presuda.

“Osuđena su 34 lica, a oslobodjeno je 12 lica, od toga je pravnosnažno 5 presuda, u kojima je 9 lica osuđeno, a 2 su oslobođena. U Veću za ratne zločine ukupno je izrečeno 487 godina zatvora”.

Kako, s druge strane, rad Veća za ratne zločine doživljavaju zastupnici žrtva ratnih zločina?

Advokat Dragoljub Todorović, iz Fonda za humanitarno pravo, koji je aktivno učetvovao u 11 predmeta pred ovim sudom, napominjući da je pitanje sudskih postupaka za ratne zločine u nadležnosti tri institucije – Prvostepenog suda, Tužilaštva i Vrhovnog suda - kaže da se, u proteklih šest godina, u najboljem svetlu pokazao Sud za ratne zločine.

“Mada je i on u poslednje vreme imao neke sumnjive presude. Međutim, najgori je bio Vrhovni sud. On je, skoro sve, sem jedne presude prvostepenog suda ukinuo, samo da se odugovlači. Tužilašvo je podnelo dosta optužnica, ali vrlo često ide samo na one neposredne izvršioce i nastoji da nadređeni ne odgovaraju, posebno ne pripadnici vojske i policije Savezne Republike Jugoslavije i Srbije, iako je bilo, recimo, za “Škorpione” velikih materijanih dokaza da su pripadnici policije Srbije učestvovali na trnovskom ratištu, u operacijama kad su ubijeni oni Bošnjaci”, objašnjava Todorović.

KOMPLEKSNI SLUČAJEVI

Priznanje radu Specijalnog suda odaje i otpravnica poslova Američke ambasade u Beogradu Dženifer Braš, koja kaže da je pokazan visok stepen profesionalizma i hrabrosti u procesuiranju najosetljivijih i najtežih slučajeva.

“2003. godine, Srbija je osnovala specijalne policijske jedinice, kancelarije specijalnih tužilaca i specijalno odeljenje suda za borbu protiv organizovanog kriminala i za ratne zločine. Danas, šest godina posle osnivanja ovih intitucija, svedoci smo uspešnog rešavanja kompleksnih slučajeva iz novije istorije, uključujuci ubice premijera Đinđića i Zemunski klan, kao i slučajeve vezane za ratne zločine, kao što su Ovčara i Zvornik”, rekla je Braš i dodala:

“Rešenje ovih slučajeva je zadovoljnje pravde za žrtve.”

Zadovoljenje pravede, međutim, nisu osetili brojni članovi porodica u drugim slučajevima procesuiranim pred sudom u Beogradu.

“U predmetu “Škorpiona” sud je oslobodio jednog čoveka koji je veliki krivac, onda oslobođeni su neki u slučaju Braća Bitići” iako je postojao dokaz, zatim u Suvoj reci je oslobođen, recimo, jedan Mitrović, koji nikako nije mogao da bude oslobođen…Tužilaštvo nije, baš, uvek išlo na sve izvršioce. Recimo, u slučaju “Ovčara” bilo je pet oficira koji su trebalo da budu procesuirani, da budu optuženi. A najgore se pokazao Vrhovni sud, koji ima jedno veće sa arbitražnom funkcijom. A ukinuli su Sjeverin, Škorpione, ukinuli su Ovčaru, i razne druge predmete”, kaže Dragoljub Todorović, naglašavajući da je, Sud za ratne zločine ipak “opravdao postojanje.”

Siniša Važić: “ Iskren da budem, voleo bih da svi sudovi u državi izgledaju ovako, ali da nijedan sud više osim nas nema, a kada bi bilo sreće da ni mi više nemamo, takvih predmeta. To bi podrazumevalo da mi nemamo više, zapravo, organizovanog kriminala i da su svi osumnjičeni za ratne zločine ugledali lice pravde.”

Do ispunjenja ove želje predsednika Okružnog suda proći će, očigledno, još mnogo vremena.

Tužilaštvo za ratne zločine, upravo, priprema tri nova predmeta protiv optuženih za počinjene zločine - dva u Hrvatskoj i jedan u Bosni i Hercegovini, tokom ratova devedesetih godina.

U tužilaštvu kažu da su, među više od trideset žrtava u ovim zločinima deca, žene i starija lica
XS
SM
MD
LG