Dostupni linkovi

Patrijarh iz Peći poslao politički obojenu poruku


Patrijarh Irinej i predsednik Srbije Boris Tadić na ustoličenju u Peći, 3. oktobra 2010
Novi patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej, u besedi posle uvođenja u tron u Pećkoj patrijaršiji, apelovao je na međunarodne faktore da pravedno reše problem statusa Kosova. Analitičari ocenjuju da je ta poruka bila politički obojena, ali da to i nije velika novina, s obzirom na to da je javni prostor u Srbiji odavno klerikalizovan.

“Sa ovog svetog mesta, u ovom radosno-bolnom trenutku, upućujemo vapajni apel moćnim faktorima sveta u čijim rukama je sudbina Kosova i Metohije, uz molitvu Gospodu da ne ogreše svoju dušu donošenjem rešenja po pitanju statusa ove srpske južne pokrajine kojom bi srpski narod bio lišen vekovnog prava na svoju postojbinu, na svoje domove i na svoj imetak, na groblja svojih predaka i na svoje svetinje”
, rekao je Patrijarh Irinej.

Ova poruka novog poglavara Srpske pravoslavne crkve imala je naglašeno političku intonaciju, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa sociolog religije Mirko Đorđević.

“Patrijarh Irinej je, ipak, ovog puta pomenuo časni albanski narod, kako se izrazio, ali iz drugog dela liturgije, sa naglascima koji su stavljeni, ispada da je pretenzija Crkve da određuje državnu politiku prema Kosovu, umesto da rešava svoj status na Kosovu, što je legalno i legitimno”
, kaže Đorđević.

To što je Patrijarh uputio apel moćnicima ovog sveta, nije, međutim, ništa novo, podseća sagovornik našeg radija.

“To srećemo u brojnim sinodalnim aktima i saborskim saopštenjima, a posebno u Memorandumu Srpske pravoslavne crkve o Kosovu koji je objavljen na više jezika i dostavljen svim, da se i ja poslužim tim izrazom, moćnicima u svetu”
, kaže Đorđević.

Crkveno tutorstvo nad državom


Da li će, kao i do sada, Crkva davati ton državnoj politici prema Kosovu ili će se svetovna vlast nastojati da se emancipuje od njenog tutorstva – pitali smo sociologa Zagu Golubović.

“Crkva je, nažalost, tako ušla u pore države, da se to više ne može odvojiti. Prema tome, ja ne zavidim Borisu Tadiću na položaju na kome je. On je mora da lavira, a trend spajanja religije i ovostranosti, crkve u države je tu”
, ocenjuje Zagorka Golubović.

RSE: Ali je on, ipak, kao predsednik laičke države, bio u situaciji za sve vreme predsednikovanja da napravi otklon, da deklerikalizuje javni i laički prostor, a to nije uradio.

Golubović
: Kažete – bio je u prilici. Pitanje je da li je bio u prilici. Ako uzmete okolinu, ljude oko njega, ako uzmete stranke… Pogledajte, molim vas: ako smo mi dozvolili da svaka stranka ima slavu, da seče kolač, da se Crkva uvuče u vojne institucije, u školske institucije, onda je pitanje da li je on imao priliku.

Na klerikalizaciju javnog prostora i nespremenost stranaka i političara da gube političke poene, rešenošću da deklerikalizuju društvena polja u kojima crkva nema šta da traži, upućuje i Mirko Đorđević.

“S obzirom da se nalazimo u atmosferi dugogodišnje klerikalizacije, mnogi političari, pa među njima i prvi čovek Demokratske stranke i ustavni poglavar naše države, vode računa da dobiju koji poen i na tom polju”
, ukazuje Djordjević.

Zaga Golubović još je decidnija.

“Mislim da bi svaki funkcioner ove države koji bi se jasnije distancirao od klerikalizacije sasvim sigurno izgubio vlast. Na kraju krajeva, vi vidite: svim partijama je u prvom redu borba za vlast – onima koji jesu da ostanu, onima koji nisu da dođu”
, ocenjuje Zaga Golubović.
XS
SM
MD
LG