Ni 23 godina nakon zločina u Štrpcima, kada je ratne 1992. godine sa voza Beograd - Bar oteto 20 putnika, od toga 19 Bošnjaka i jedan Hrvat da bi kasnije bili ubijeni, nema sudskog epiloga u Beogradu. Iznenađujuća je najnovija vest da je Viši sud u Beogradu po drugi put vratio predmet Tužilaštvu za ratne zločine tražeći dopunu istrage protiv petorice optuženih. Predmet je inače Tužilaštvo poslalo Sudu u proleće ove godine.
Kako reaguju članovi porodice onih koji su ubijeni samo zbog, u to vreme nepoželjnog, nesrpskog imena i prezimena?
“Šta reći na tu okolnost? To je genocidna radnja, to je uradila regularna vojska Republike Srpske uz logističku podršku vojnih i policijskih struktura samog vrha SR Jugoslavije. O otmici se znalo mesec dana ranije, o tome je raspravljao vrh vojske i policije. U interesu je i sadašnje države da taj proces prolongira, da odugovlači koliko god je moguće. Već polovina porodica ubijenih je nestalo, oni koji bi trebalo da imaju status civilnih žrtava rata. Kako prolazi vreme, taj se čin umanjuje, zaboravlja... Recimo, moja deca koja su rođena pet godina nakon otmice, oni ne znaju za to. A sve ono što se u određenom vremenu ne kazni, to se u budućnosti ponavlja. Na ovim prostorima su se i ranije dešavali ovakvi događaji, nisu bili procesuirani. Cela ova otmica je smišljena tako da nema leševa, nema ni događaja...sve je do sada činjeno u tom pravcu”, priča ogorčeno brat ubijenog Nijazima, Nail Kajević.
Marina Kljaić iz Fonda za humanitarno pravo (FHP) kaže da su iznenađeni ponovnim vraćanjem predmeta, jer je na osnovu istih dokaza u BIH počelo suđenje optuženima koji su uhapšeni u toj državi.
“Očekivali smo da će optužnica biti potkrepljena sa svim dokazima koje će sud prihvatiti, tako da se krene u postupak. Naime, istovremeno je došlo do hapšenja i kod nas i u Republici Srpskoj, tamo je optužnica podignuta, potvrđena i suđenje je u toku. Oni su već u fazi ispitivanja svedoka, dok ovde nismo faktički ni krenuli. Dokle će to da traje. Teško je reći šta su uzroci, to je odluka vanraspravnog veća. Može se raditi o dve stvari. Ili da zaista nema dovoljno dokaza, ili da veće prestrogo ceni dokaze. Sa tim istim dokazima se baratalo i u BIH, a tamo je proces krenuo. Tako da se može postaviti pitanje ko je ovde kočničar. U svakom slučaju, sramota je da se do današnjeg dana ovde nije krenulo sa tim postupkom. Godinama porodice žrtava čekaju pravdu, a nje nema”, kaže za RSE Marina Kljaić iz FHP.
