Ivan Ivanović, voditelj talk show emisije na jednoj beogradskoj televiziji, poznat po vicevama koji neretko prelaze granicu dobrog ukusa, ovih dana je ustalasao javnost u regionu i Srbiji. Ovoga puta meta degutantne šale bile su žrtve silovanja u BiH, zbog čega su reagovala udruženja žrtava rata u toj zemlji, ali i strukovna udruženja u Srbiji.
“Od 1995. porastao je broj Bosanki koje rađaju decu pre petnaeste godine. I posle kažu da ‘plavi šlemovi’ tamo ništa nisu radili.”
Ovako je, uz šeretski osmeh na licu, poznati voditelj ispričao vic u svojoj emisiji “Veče sa Ivanom Ivanovićem” koje se u udarnom terminu emituje na privatnoj televiziji Prva. Ubrzo je usledila lavina negativnih reakcija na društvenim mrežama, nakon čega se Ivanović na svom Twitter nalogu izvinio.
“Izvinjavam se svima koje je uvredilo moje obraćanje u petak. Veliki sam protivnik rata i nasilja. Očigledno ne poznajem dovoljno prilike u BiH”, napisao je Ivanović.
Iako nema zvaničnih podataka, istraživanja OSCE-a i UNDP-a pokazuju da je tokom rata u BiH između 20 i 30 hiljada osoba bilo izloženo silovanju. Stoga Bakira Hasečić, predsednica bh. udruženja “Žena – žrtva rata” kaže za naš program da od Ivanovića očekuje da se javno izvini na istoj televiziji na kojoj je i dao neukusnu izjavu.
“Ono je stvarno uvreda i ruganje žrtvama. Odmah sam se upitala, Bože, da li je njegova majka živa? Da li ima suprugu, žensko dijete, da li ima ikoga u porodici žensko? Da se stavi u položaj nas, silovanih žena, kako bi se on osjećao kada bi mu se neko rugao i vršio retraumatizaciju? To je jako bolno i žalosno”, kaže naša sagovornica, te dodaje:
“Udruženje ‘Žena – žrtva rata’, na čijem sam čelu, je uputilo na nekoliko adresa e-mailove i dopise i tražilo odgovornost kako TV kuće koja je objavila, tako i odgovornih, ali njega samog. Ja sam danas imala namjeru ići kod advokata, jer naše članostvo traži da se pokrene krivična prijava protiv njega.”
U zemlji iz koje je Ivanović reagovali su Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine, uz nekoliko nevladinih organizacija, koje su osudile nastup TV voditelja.
“Nisu tu potrebni ni novinarski kodeksi, ni krivične sankcije, ni prijetnje, potrebno je biti samo čovek i imati razumevanja za žene i devojčice koje su u organizovanoj kampanji etničkog čišćenja bile žrtve monstruma, u kampanji silovanja kakvu Evropa ne pamti u svojoj istoriji”, smatra Dinko Gruhonjić, predsednik NDNV-a.
U Regulatorno telo za elektronske medije u utorak je stiglo nekoliko emisija na sporni sadržaj, ali će se na odluku ovog tela sačekati nekoliko dana, a sankcije mogu biti u rasponu od opomene emiteru, preko privremene zabrane emitovanja spornog sadržaja, sve do trajnog oduzimanja dozvole, kaže za RSE Nenad Janković, generalni sekretar ove institucije.
“To je sad upućeno u našu službu na monitoring. Služba će na osnovu te prijave da pregleda spomenuti sadržaj i da vidi da li ima nekog prekršaja. Ako smatraju da ima, onda ćemo da pošaljemo emiteru da se izjasni na tu okolnost. Kada se izjasne, Savet tog trenutka donosi odluku o tom slučaju”, objašnjava Janković.
Iz TV Prve su za sarajevske medije rekli da nisu imali nameru bilo koga da uvrede, te da je “izjava pogrešno protumačena, jer nema pomena o silovanju”.
Dinko Gruhonjić, međutim, ističe da je ovakvo izvinjenje uvredljivo:
“To ne da nije izvinjenje, to je gorki cinizam. Što se mene tiče, mislim da TV Prvu treba sad da bude dodatno sramota zbog toga. Sada će biti zanimljivo da se vidi da li će nadležna regulatorna tela barem opomenuti Prvu”, kaže naš sagovornik.
Inače, Ivanoviću ovo nije prvi televizijski gaf. U sličnom maniru je i ranije kroz jeftine pošalice i stereotipe širio mržnju prema pripadnicima drugih nacija, poput Hrvata ili Albanaca, koje nije propustio da pomene ni u najnovijoj epizodi:
“Roditelji gole albanske pjevačice od sramote ne žele da izađu na ulicu. Pa realno, i jeste malo blam kad ti je dete Albanka.”
Šovinizam televizijskog voditelja tek se u nijansama razlikuje od mržnje koju su beogradski štampani mediji emitovali nakon incidenta na fudbalskoj utakmici između Srbije i Albanije. Prednjačili su tablodi sa naslovima tipa: “Šiptarska svinjarija” ili “Edi Rama, Šiptar bez srama” koji je objavljen posle posete albanskog premijera.
Sve ovo pokazuje da medijski prostor u Srbiji nije daleko odmakao od vremena devedesetih godina prošlog veka, kaže za naš program Rade Veljanovski, profesor na Fakultetu političkih nauka.
“Naša očekivanja da će se posle dvehiljadite promeniti odnos medija prema ovakvim temama su očigledno bile iluzija. To se u jednom periodu moglo nazreti kao nekakva pozitivna promena, ali sad se sve vratilo unazad, što naravno i te kako ima veze sa dominantnim političkim elitama i pojedincima i njihovim stavovima i njihovom doprinosu ovakvom delovanju medija”, smatra profesor Veljanovski i iznosi neveseo zaključak:
“Dominantan broj ljudi koji konzumiraju medijske sadržaje nije promenio svoj stav. Nažalost, polako se vraćamo u devedesete kada je tako nešto eskaliralo.”
