Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Slučaj 'državni udar' zaoštrava odnose između Crne Gore i Srbije


Aleksandar Saša Sinđelić prebjegao je iz Srbije u Crnu Goru nedavno

„Indikativno je da ovaj slučaj dolazi nakon zaoštravanja odnosa na relaciji predsednik Crne Gore – Srpska pravoslavna crkva, što predstavlja produbljivanje društvenog rascepa koji postoji u Crnoj Gori“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Miloš Bešić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, komentarišući ilegalni ulazak Aleksandra Sinđelića u Crnu Goru, gde je kao svedok saradnik učestvovao u suđenju za državni udar.

RSE je od Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije zatražio odgovor na pitanje da li je Aleksandar Sinđelić policiji prijavio pretnje i pritiske kojima je, kako navodi, bio izložen i zbog kojih je zatražio azil u Crnoj Gori. Odgovor do zaključenja teksta nismo dobili.

Glavni specijalni tužilac Crne Gore Milivoje Katnić u ponedeljak je potvrdio da je Sinđelić u Crnoj Gori i da je u Odeljenju bezbednosti u Rožajama izjavio da je progonjen, zbog čega je zatražio politički azil, a kako piše podgorička “Pobjeda” u izdanju od 19. juna trenutno se nalazi u Centru za azilante u Crnoj Gori, pod posebnim režimom nadzora.

Na pitanje da li bi ovaj događaj mogao da poremeti odnose između Beograda i Podgorice, Miloš Bešić odgovara potvrdno i dodaje da nije potrebno mnogo da bi se ionako krhki odnosi između dveju država narušili.

„Ovaj događaj predstavlja dolivanje ulja na vatru i sasvim sigurno će na forumima gde se vode političke debate i uspostavlja komunikacija izazvati pažnju i postati dodatni predmet argumentacija ljudi koji sa svojih suprotstavljenih stnovišta pokušavaju da učvrste svoje argumente“, kaže Bešić.

Trinaest osuđenih za državni udar

Podsetimo, Aleksandar Sinđelić je bio svedok saradnik na suđenju u slučaju „državni udar“. Viši sud u Podgorici je 9. maja ove godine prvostepeno osudio dvojicu ruskih državljana – Eduarda Šišmakova i Vladimira Popova na 15, odnosno 12 godina zatvora – osam državljana Srbije, te dva funkcionera opozicionog Demokratskog fronta (DF) u Crnoj Gori – Andriju Mandića i Milana Kneževića (obojica dobili po pet godina) i njihovog vozača Mihajla Čađenovića na godinu i šest meseci. Oni su osuđeni za planiranje i pokušaj nasilnog rušenja vlasti, proglašenje pobede DF-a na izborima kako bi se sprečio ulazak Crne Gore u NATO.

Sinđelić je na suđenju tvrdio da je po nalogu Šišmakova radio u pripremi „državnog udara”, tako što je angažovao ljude iz Srbije da dođu u Crnu Goru na dan parlamentarnih izbora oktobra 2016. godine.

Podgoričani o presudi za 'državni udar'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:37 0:00

Presuda u slučaju „državni udar“ je doneta pre više od mesec dana, a od srpskih zvaničnika se o njoj do sada jedino oglasio ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koji je ocenio da Srbija ne može da se meša u prvostepenu presudu, ali da „tu svakako ima dosta čudnih stvari i nadležni organi Srbije će pažljivo proučiti presudu”.

Političari u Srbiji ne bi trebalo da se bave presudama u nekoj drugoj državi, kaže za RSE Zoran Živković, lider opozicione Nove stranke i član Grupe prijateljstva sa Crnom Gorom u Narodnoj skupštini Srbije.

„Ovo pravilo, naravno, ne važi u situacijama kad je očigledno da pravosuđe ne postoji, da je na nivou Severne Koreje. Ni u Srbiji niti u Crnoj Gori nije takvo stanje. Mislim da tu imamo više političke borbe rečima koja ima za cilj da se oni koji to upražnjavaju predstave kao zaštitnici Srbije ili Crne Gore“, kaže Živković i dodaje da bi politika trebalo da rešava probleme, a ne da ih diže na viši nivo.

„Ili postoji nekakav plan da se zvanično ne pogoršavaju odnosi sa Crnom Gorom, ali da se neka poruka pošalje, ili naprosto to kod državnog vrha Srbije ne izaziva interesovanje“, kaže Miloš Bešić, komentarišući izostanak reakcije državnog vrha po ovom pitanju.

Naš sagovornik smatra da je, ipak, reč o prvoj opciji.

„Imate situaciju da ta presuda nije bila komentarisana, ali ste neposredno nakon izricanja presude imali sastanak našeg državnog rukovodstva, sa ljudima iz srpskih partija u Crnoj Gori koji su su osuđeni u tom procesu. Imali ste i propratne tabloidne informacije da su doleteli avionom da li Vlade Srbije ili nekog drugog zvaničnog organa. Na taj način se, po mom mišljenju, šalje propratna poruka rukovodstvu Crne Gore koja glasi: nećemo javno pogoršavati odnose, ali, evo, šaljemo vam poruku koga podržavamo“, zaključuje Bešić.

Većina osuđenih u Srbiji

Inače, od osam osuđenih državljana Srbije, u crnogorskom zatvoru je penzionisani general srpske policije Bratislav Dikić, koji je kažnjen sa osam godina.

Predrag Bogićević i Nemanja Ristić, koji su u odsustvu osuđeni na po sedam godina, nisu bili dostupni crnogorskom pravosuđu od početka istrage i tokom sudskog procesa. Nalaze se u Srbiji. Branka Milić, osuđena na tri godine zatvora, se od novembra 2018. godine krije u Ambasadi Srbije u Podgorici.

Milan Dušić, Srboljub Đorđević, Dragan Maksić i Kristina Hristić, koji su osuđeni na kazne u rasponu od godinu i po do godinu i devet meseci zatvora, pušteni su iz pritvora, a vreme provedeno tamo uračunato je kao odsužena kazna. Nakon izlaska iz pritvora napustili teritoriju Crne Gore i vratili se u Srbiju.

Prema Ugovoru o izručenju, koji su 2010. godine potpisali predstavnici Srbije i Crne Gore, ekstradicija sopstvenih državljana je moguća u slučajevima krivičnih dela organizovanog kriminala, zločina protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, korupcije i pranja novca, za koja je prema pravu obe države propisana kazna zatvora u trajanju od četiri godine ili teža kazna. Uslov je i da je doneta presuda pravosnažna.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE od 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG