Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Ekonomski i politički pritisci


Srbija tek na 65. mestu medijskih sloboda

Iako je Srbija ove godine napredovala za dva mesta u odnosu na prethodnu listu Reportera bez granica, i dalje su prisutne pretnje smrću, fizički i verbalni napadi i korupcija

Predstavnici najvećih novinarskih udruženja izjavili su za RSE da Srbija zasluženo zauzima tek 65. mesto na ovogodišnjoj listi medijskih sloboda međunarodne organizacije Reporteri bez granica, jer i dalje postoje razni oblici pritisaka na novinare.

Iako je Srbija ove godine napredovala za dva mesta u odnosu na prethodnu listu Reportera bez granica, u izveštaju se navodi da su i dalje prisutni problemi kao što su pretnje smrću, fizički i verbalni napadi i korupcija, i da je potrebna reforma srpskog medijskog sektora.

U izveštaju Reportera bez granica, u kom je rangirano ukupno 175 zemlja po nivou medijskih sloboda, Srbija se nalazi u društvu Bocvane, koja je na 62. mestu, Liberije, Malavija, Tanzanije i Togoa, do Bugarske, koja je 68.

Jelka Jovanović, iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije, izjavila je za naš radio da se ove godine srpski mediji bore sa istim problemima kao i ranije, i da su se u novim uslovima umnožili politički i ekonomski pritisci.

“Samom činjenicom da je novca sve manje i da postoje neki nelegalni tokovi i sama ideja da postoji ilegalno tržište informacijama, sa znacima navoda, i stvarnim informacijama - pokazuje da smo zaista izloženi različitim pritiscima. Generalno, sama ova kriza je sigurno uticala na snižavanje opštih sloboda, posebno kada je u pitanju informisanje”, smatra Jelka Jovanović.

Ne čini se ništa na popravljanju medijske slike

Nino Brajović, iz Udruženja novinara Srbije, rekao je za naš radio da su predstavnici medija ugroženi kao i prethodnih godina, kao i da veliki problem predstavlja to što država nije rešila slučajeve ubistava novinara u Srbiji.

“Činjenica da svi znamo da je država umešana u ubistvo naših kolega, bar kada je u pitanju Slavko Ćuruvija, ako vi uporno ne rešavate, ne rasvetljujete, ne dajete nikakav konačni državni odgovor na taj zločin, vi imate apsolutno razloge da budete u strahu da se tako nešto ne ponovi. Posle takvih ubistava desili su se i brojni napadi na novinare. To je atmosfera koja daje lošu sliku, s razlogom, lošu sliku o našim medijima”, objašnjava Brajović.

Istraživanje Reportera bez granica odnosi se na period od 1. septembra 2008. do 31. avgusta 2009, pa nije uzet u obzir novi Zakon o javnom informisanju u Srbiji, za koji predstavnici novinarskih udruženja tvrde da je protivustavan, i da će u idućem izveštaju sigurno dobiti negativne ocene. Nino Brajović kaže da donošenje takvog zakona predstavlja najočigledniji vid političkog pritiska.

“To je jedna poruka da vlast, kada hoće, može da se obračuna sa medijima, uprkos tome što javnost i cela medijska zajednica smatraju da je neki zakon represivan. Loše je da se donose loši zakoni koji mogu da budu snažna poluga svakoj lošoj vlasti”, objašnjava Brajović.

Prema proceni novinarskih udruženja, u 2010. oko 20 odsto od 22.000 zaposlenih u srpskim medijima biće u riziku da ostane bez posla, što otvara nove mogućnosti za jače pritiske iz centara finansijske moći. Zoran Papić, iz Asocijacije medija, kaže da novonastala situacija nikako ne pogoduje razvijanju novinarskih sloboda.

“Kriza u medijima je, u suštini, odsustvo prihoda koje onda uslovljava nedostatak obrtnih sredstava za organizovanje tekućeg poslovanja. To je suština priče. Nema dalje! Nema ništa ispred i nema ništa iza toga. Znači, nema para”, ocenjuje Papić.

Pre četiri meseca Vlada Srbije objavila je da će paketom mera pomoći medijima u vreme ekonomske krize ali je do danas odobren novac za samo 125 projekata, od ukupno 355. Zbog toga su novinarska udruženja zaključila da namere vlade da pomogne medijima nisu bile iskrene, i da vlast po tom pitanju nije dobila prelaznu ocenu.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

XS
SM
MD
LG