Poslaničke grupe Liberalno demokratska partija - Stranka demokratske akcije Sandžaka i Liga socijademokrata Vojvodine - Zelena stranka, odnosno jedanaest poslanika, potpisale su i u skupštinsku proceduru uputile Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici za usvajanje po hitnom postupku.
U predlogu teksta rezolucije najoštrije se osuđuje genocid u Srebrenici, kao i svako poricanje genocida.
Za Dan sećanja na genocid u Srebrenici proglašava se 11. jul i izražava saosećanje za sve žrtve u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, kao i za njihove porodice. Takođe, sve susedne države se pozivaju da nastave da obezbeđuju pravdu i dugoročnu podršku preživelima, uključujući po potrebi one koji su bili žrtve seksualnog nasilja.
Ovim dokumentom potvrđuje se rešenost države da spreči genocid i druge ozbiljne zločine i potvrđuju stavovi Završnog dokumenta Svetskog samita iz 2005. godine i odgovornost za zaštitu stanovništva od genocida, ratnih zločina, etničkog čišćenja i zločina protiv čovečnosti.
Predlogom rezolucije se i podupiru napori na sprovođenju istrage i procesuiranja optuženih za genocid u Srebrenici.
Naglašava se suštinski značaj pomirenja koje je zasnovano na dijalogu, suočavanju sa prošlošću i posvećenosti pravdi i podršci žrtvama, kao osnovi za jačanje bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta u regionu.
Rezoluciju su potpisali poslanici Sulejman Ugljanin, Enis Imamović, Čedomir Jovanović, Žarko Korać, Nataša Mićić, Nenad Milić, Nenad Čanak, Goran Čabradi, Olena Papuga, Marinika Tepić i Nada Lazić.
Pitali smo nekoliko poslanika partija na vlasti i opozicije da li bi takvu rezoluciju podržali.
Potez dobar, ali trenutak pogrešno odabran
Upitan da li je realno očekivati ambijent u mandatu aktuelnog saziva Skupštine Srbije da ovakav predlog rezolucije bude usvojen, Veroljub Arsić, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke, daje odrečan odgovor:
“Mislim da ne, zato što je jedan sličan dokument trebalo da bude usvojen u Ujedinjenim nacijama, pa je zaustavljen. U Srebrenici jeste bio jedan strašan zločin – i to je to”, kratko je rekao Arsić.
Meho Omerović, poslanik Socijaldemokratske partije Srbije, članice koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke, za RSE kaže da podržava ovakav predlog rezolucije, ali dodaje da je zakasneo i da zbog toga ne može da se usvoji po hitnom postupku.
“Ja i kao čovek i kao odgovoran političar ne mogu nikako drugačije da uradim, nego da tako nešto podržim, ali je pitanje poslovnika i procedure kako to postići. Mene čudi zašto ovo neko nije preduzeo u vreme kada smo funkcionisali kao parlament, recimo u oktobru ili novembru prošle godine, nego se uvek se sačeka 15-20 dana pred famozni 11. juli i onda se na tome pokušavaju uzimati politički poeni. To je ono što je loše”, kaže Omerović, koji odgovara i na pitanje veruje li da je skupštinska većina sazrela da prihvati rezoluciju koja ne beži od reči ‘genocid’ u Srebrenici:
“Ja sam realan političar. Mislim da u ovom trenutku nemamo tu vrstu većine koja bi prihvatila činjenicu i konstatovala u najvišem organu vlasti kao što je Skupština Srbije da se u Srebrenici dogodio genocid.”
Aleksandar Čotrić, poslanik Srpskog pokreta obnove, članice vladajuće koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke, za RSE kaže da bi poslanici te stranke podržali skupštinsku rezoluciju u kojoj bi se zločin u Srebrenici nazvao genocidom.
“U Srebrenici se dogodio genocid, to treba jasno reći i osuditi, nema ni jednog jedinog razloga da se izbegava upotreba termina ‘genocid’. Mi smo obavezni da uvažavamo i međunarodne dokumente o Srebrenici. Ako je presuđeno da se u Srebrenici dogodio ograničeni genocid, onda nema ni jednog jedinog razloga da Skupština Srbije to i ne ozvaniči. Štaviše, mi u Srpskom pokretu obnove smatramo da je potrebno izgraditi i odgovarajući memorijalni centar u Beogradu koji će nas stalno podsećati na zločin koji je, nažalost, počinjen u naše ime”, ističe Čotrić, dodajući da se uz ovo, zalaže i za osudu svih drugih zločina koji su se dogodili tokom ratova devedesetih.
Nataša Vučković iz opozicione Demokratske stranke, povodom Predloga rezolucije o genocidu u Srebrenici za naš program najpre podseća na deklaraciju koju je srpski parlament izglasao pre šest godina na predlog njene, tada vladajuće, stranke.
“Kada je Demokratska stranka bila na vlasti, predložila je Deklaraciju, koja je bila i usvojena i jako dobro primljena i u zemlji i u regionu jer je pozivala da svi koji su činili zločine budu privedeni pravdi i da se povede opšta osuda svih zločina i genocida. To su bile važne posledice te rezolucije i ona jeste tada doprinela pomirenju u regionu. Mi smo, razume se, uvek na liniji borbe i za pravdu i za pomirenje, te ćemo, naravno, u tom kontekstu pogledati i ovaj predlog”, kaže Nataša Vučković.
Dušan Pavlović, poslanik opozicionog pokreta “Dosta je bilo” za RSE kratko kaže da o Predlogu rezolucije o genocidu u Srebrenici još nisu razgovarali, a da će, kada budu, o tome izdati saopštenje.
Podsetimo, Skupština Srbije je poslednjeg dana marta 2010. godine, u vreme vlasti koalicije predvođene Demokratskom strankom Borisa Tadića, većinom od samo dva glasa usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici u kojem je ubijeno 8.000 Bošnjaka.
Deklaracija se poziva na presudu Međunarodnog suda pravde, kojom je utvrđeno da je u Srebrenici jula 1995. godine izvršen genocid, i u tekstu se osuđuje zločin na način utvrđen presudom pomenutog suda, ali bez pominjanja termina "genocid".
Facebook Forum