Dostupni linkovi

Poslanici Skupštine Srbije menjaju radni ambijent. Pošto su završene sve pripreme, danas će se preseliti u renoviranu salu Doma Narodne skupštine, koji nije u funkciji od kada je prestala da postoji zajednička država SCG. Predsednica Skupštine nada se da će promena podstaći poslanike da budu ozbiljniji i efikasniji.

Ipak, podsećanje na neke od najupečatljivijih momenata ozbiljnosti i efikasnosti u prvom višestranačkom zdanju u Srbiji ne daje puno razloga za optimizam.

Većina poslanika Skupštine Srbije pakuje se i napušta klupe u zgradi dosadašnjeg republičkog parlamenta nezadovoljna novim rešenjima:

"Imam orman, donela sam svoj kompjuter, imam ključ, a kada tamo budemo prešli, imaćemo dve sobe, od kojih će jedna biti za šefa poslaničkog kluba, a druga za sve nas."
"Da sam ja odlučivao o tome nikada se ne bismo preselili."
"Možda malo više kiseonika u sali, pa određene poslanike neće hvatati kolektivna psihoza."
"Prostor je bolji, ali i atraktivniji."

Od atraktivnijeg prostora u zdanju nekadašnjeg saveznog parlamenta, predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović očekuje pozitivan uticaj na poslanike. Taj prelazak, i prostorom i tradicijom parlamentarizma, koja je prilično duga, obavezaće nas na ponašanje sa više dostojanstva i na veću efikasnost u radu, kaže Đukić-Dejanović:

Slavica Đukić Dejanović

"Zakazali smo da šefovi poslaničkih grupa budu u dvanaest časova na novim konsultacijama gde će prvo oni sve to probati, kako bi oni bili edukatori poslanika."

Dosadašnji rad u prvom višetranačkom zdanju u Srbiji bio je sve, samo ne simbol dostojanstva, ozbiljnosti i efikasnosti. O tome svedoče inserti sa zasedanja iz bliske nam prošlosti:



"Ne, replika... Ne, ne, nemate reč... E, onda vi imate prednost, izvolite..."
"Ko sluša, sluša, ko ne sluša, ne mora."
"Jesi li naučio gde zeka pije vodice? Rekao sam ti, kada to naučiš, onda možeš da se javiš."

O dostojanstvu i ozbiljnosti:

"Neka mu je proklet i rod i porod, neka mu se seme zatre, neka ga sunce nikada ne ogreje i neka ne vidi svetloga dana."
"Ti Gordana više nećeš imati na čijem ramenu da plačeš kada te pritisnu izneverene ljubavnice i one koje to nisu ni postale."
"Sram te bilo, žena je udovica, đubre jedno!"

I kulminacija dostojanstva:

"Nedaleko od skupštinske sale radikal Srboljub Živanović pesnicom je udario naprednjaka Igora Bečića i razbio mu arkadu i nos. Živanović se zatim vratio u salu, a za njim je Tomislav Nikolić doveo okrvavljenog Igora Bečića da ga pokaže..."

Razlike u atmosferi iz dalje prošlosti ne ulivaju puno vere da će novi radni ambijent doneti promene. U prvom višestranačkom sazivu od 1991. godine, Miloševićevi socijalisti imali su 194 poslanika, а opozicionari samo 46. Beleže ga brojni sukobi, uvrede i izbacivanje poslanika opozicije. U ratnim godinama parlament ostaje upamćen po mračnoj atmosferi i ozbiljnim pretnjama čak i sa govornice.

Žarko Korać
Lider Socijaldemokratske unije Žarko Korać u Skupštini je od 1993. godine. Ipak, kao i svi, seća se tužne priče o dedi i unuku iz 1991., kada je parlament danonoćno zasedao, a tenkovi na ulicama razbijali devetomartovske demonstracije Vuka Draškovića:

"To je bila jedna noćna sednica, kada se cela Skupština veselo smejala. Taj poslanik Socijalističke partije Srbije nikada nije uspeo da ispriča priču o dedi i unuku koji su krenuli kroz močvaru i ostala je upamćena samo rečenica predsednika Skupštine profesora Slobodana Unkovića: "Pa, gospodo poslanici da čujemo kraj tužne priče.""

Podsećamo na nikada do kraja ispričanu tužnu priču. Tri je sata ujutru, jedan od socijalista je za govornicom, a Skupštinom predsedava Slobodan Unković:

"Ja hoću da kažem nešto jednom pričom, malom pričom. Uhvatili su dedu i unuka kako su išli, naišao je neprijatelj i trebalo je da potraže put. Dobro, vi se smejte, a da ja dovršim priču. Kada je neprijatelj zatražio put... Smejte se vi samo. Deda je znao da može da pođe putem i zađe u močvaru odakle ne bi neprijatelj izašao nikada, ali je unuk bio sa njim."

"Pa dajte, molim vas, nemojmo anegdote u tri sata."

"Molim vas, nije to anegdota. Molim vas da me ne prekidate, kraj će biti vrlo tužan."

"Dajmo da čujemo tužan kraj, molim vas."
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG