Predstavnici manjinskih zajednica na Kosovu u prva dva izborna mandata u Skupštini Kosova imaju 20 rezervisanih mesta, a svako dobijeno mesto na izborima je dodatno mesto. U trećem izbornom mandatu, međutim, oni će imati samo zagarantovana mesta.
Neki na to gledaju kao pozitivnu diskriminaciju, a neki vide kao mogućnost za integraciju. Manjinske zajednice na Kosovu i dalje imaju rezervisana mesta u Skupštini, što omogućava pojedinima da postanu poslanici sa veoma malim brojem glasova.
Deset mesta u Skupštini su rezervisana za one koji zastupaju srpsku zajednicu na Kosovu, dok ostala deset pripadaju drugim, Bošnjacima, Turcima, i pripadnicima RAE zajednica.
Svako mesto koje je dobijeno na izborima je dodatno mestona onih deset rezervisanih mesta koja su dodeljena zajednici kosovskih Srba, odnosno drugim zajednicama.
Arsim Bajrami, član radne grupe koja je izradila Ustava Kosova, izjavio je da će manjinske zajednice uživati ova prava i na sledećim izborima, a nakon toga, oni neće dobiti više od 20 mesta.
„Nakon dva mandata, manjinske zajednice će imati maksimum 20 mesta u Skupštini, i zagarantovana mesta će se ispuniti kada oni ne osvoje svih tih 20 mesta. Tada će se aktivizirati mehanizam zagarantovanih mesta, kako bi oni dobili taj broj. Trenutno, sa rezervisanim mestima, oni pored 20 mesta imaju i dodatan broj mandata na osnovu glasova koje osvoje, kao što je to bio slučaj tokom ovih izbora, tako da oni sada imaju 25 mandata u Skupštini“, objasnio je Bajrami.
Neiskorišteno pravo
U budućem sazivu Skupštine Kosova biće 13 srpskih poslanika i 12 poslanika iz ostalih manjinskih zajednica. Srđan Sentić, savetnik za zajednice u Uredu premijera Kosova, kaže da je ovakva ustavna odredba za rezervisanim mestima bila neophodna.
“Naravno da pomaže integraciji Srba i ostalih zajednica u institucijama Kosova, jer rezervisana mesta ustvari garantuju propocionalnu zastupljenost svih zajednica u institucijama Kosova. Tako da se glas zajednica čuje i biće mnogo jači u parlamentu što i samim tim znači da će biti i mnogo relaksiranija situacija i u samoj Vladi kada se na integraciji radi malo bolje“, kaže Sentić.
Ovakvo pravo, međutim, nisu iskoristili Srbi na severu Kosova, koji ne priznaju vlasti u Prištini. Sentić nije hteo da komentariše stav svojih sunarodnika na severu.
„Ja bih to pitanje ipak ostavio njima. Ja se mogu osvrnuti na izbore iz decembra prošle godine. Odaziv Srba južno od Ibra je bio jako dobar i taj glas će sigurno pomoći i ostalim građanima na celoj teritoriji Kosova da se integrišu u institucije Kosova“, kaže on.
Arsim Bajrami smatra da se Ustav treba ponovo pregledati ali i promeniti. On navodi da Kosovo ne treba raditi niti manje niti više, već da poštuje evropske norme.
“Smatram da ovakav afirmativni pristup kosovske politike predstavlja i diskriminaciju prema većini, s obzirom da prava koja se daju manjinama, uskraćuje većini političko predstavljanje. U daljoj perspektivi, ukoliko pratimo evropski put, trebamo da usvojimo i evropske standate, koji se, međutim, ne baziraju na rezervisanim mestima, već na demokratskom principu jedan građanin – jedan glas”, naglasio je Bajrami.
Osim u Skupštini, predstavnicima manjinskih zajednica po Ustavu Kosova imaju rezervisana mesta i u izršnoj vlasti, dok je pobednik na izborima zadužen da stupi u koaliciju i sa manjinskim zajednicama.
Ovog puta, Samostalna liberalna stranka Slobodana Petrovića sa 8 poslanika odlučila je da bude deo Vlade, dok se Jedinstvena srpska lista Rade Trajković sa 4 poslanika izjasnila da će ostati u opoziciji.
Neki na to gledaju kao pozitivnu diskriminaciju, a neki vide kao mogućnost za integraciju. Manjinske zajednice na Kosovu i dalje imaju rezervisana mesta u Skupštini, što omogućava pojedinima da postanu poslanici sa veoma malim brojem glasova.
Deset mesta u Skupštini su rezervisana za one koji zastupaju srpsku zajednicu na Kosovu, dok ostala deset pripadaju drugim, Bošnjacima, Turcima, i pripadnicima RAE zajednica.
Svako mesto koje je dobijeno na izborima je dodatno mesto
Arsim Bajrami, član radne grupe koja je izradila Ustava Kosova, izjavio je da će manjinske zajednice uživati ova prava i na sledećim izborima.
Arsim Bajrami, član radne grupe koja je izradila Ustava Kosova, izjavio je da će manjinske zajednice uživati ova prava i na sledećim izborima, a nakon toga, oni neće dobiti više od 20 mesta.
„Nakon dva mandata, manjinske zajednice će imati maksimum 20 mesta u Skupštini, i zagarantovana mesta će se ispuniti kada oni ne osvoje svih tih 20 mesta. Tada će se aktivizirati mehanizam zagarantovanih mesta, kako bi oni dobili taj broj. Trenutno, sa rezervisanim mestima, oni pored 20 mesta imaju i dodatan broj mandata na osnovu glasova koje osvoje, kao što je to bio slučaj tokom ovih izbora, tako da oni sada imaju 25 mandata u Skupštini“, objasnio je Bajrami.
Neiskorišteno pravo
U budućem sazivu Skupštine Kosova biće 13 srpskih poslanika i 12 poslanika iz ostalih manjinskih zajednica. Srđan Sentić, savetnik za zajednice u Uredu premijera Kosova, kaže da je ovakva ustavna odredba za rezervisanim mestima bila neophodna.
“Naravno da pomaže integraciji Srba i ostalih zajednica u institucijama Kosova, jer rezervisana mesta ustvari garantuju propocionalnu zastupljenost svih zajednica u institucijama Kosova. Tako da se glas zajednica čuje i biće mnogo jači u parlamentu što i samim tim znači da će biti i mnogo relaksiranija situacija i u samoj Vladi kada se na integraciji radi malo bolje“, kaže Sentić.
Ovakvo pravo, međutim, nisu iskoristili Srbi na severu Kosova, koji n
Ovakvo pravo, međutim, nisu iskoristili Srbi na severu Kosova, koji ne priznaju vlasti u Prištini.
„Ja bih to pitanje ipak ostavio njima. Ja se mogu osvrnuti na izbore iz decembra prošle godine. Odaziv Srba južno od Ibra je bio jako dobar i taj glas će sigurno pomoći i ostalim građanima na celoj teritoriji Kosova da se integrišu u institucije Kosova“, kaže on.
Arsim Bajrami smatra da se Ustav treba ponovo pregledati ali i promeniti. On navodi da Kosovo ne treba raditi niti manje niti više, već da poštuje evropske norme.
“Smatram da ovakav afirmativni pristup kosovske politike predstavlja i diskriminaciju prema većini, s obzirom da prava koja se daju manjinama, uskraćuje većini političko predstavljanje. U daljoj perspektivi, ukoliko pratimo evropski put, trebamo da usvojimo i evropske standate, koji se, međutim, ne baziraju na rezervisanim mestima, već na demokratskom principu jedan građanin – jedan glas”, naglasio je Bajrami.
Osim u Skupštini, predstavnicima manjinskih zajednica po Ustavu Kosova imaju rezervisana mesta i u izršnoj vlasti, dok je pobednik na izborima zadužen da stupi u koaliciju i sa manjinskim zajednicama.
Ovog puta, Samostalna liberalna stranka Slobodana Petrovića sa 8 poslanika odlučila je da bude deo Vlade, dok se Jedinstvena srpska lista Rade Trajković sa 4 poslanika izjasnila da će ostati u opoziciji.
