Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Tek počinju pregovori oko imena Makedonije


Ukoliko dve strane ne postignu saglasnost u ovom periodu, pregovori bi bili nastavljeni u aprilu i maju (Foto: Skoplje)

Susret ministara spoljnih poslova Makedonije i Grčke Nikole Dimitrova i Nikosa Kocijasa, uz posredstvo izaslanika UN-a Metjua Nimica, koji se treba uskoro održati i na evropskom tlu, prema nezvaničnim izvorima u Skoplju, predstavlja početak ključne faze pregovora o rešavanju spora o imenu zemlje.

Drugim rečima, do sada su obe zemlje samo saopštavale svoje stavove o predlozima Nimica o rešenju spora koji, zbog grčke blokade, Makedoniju drži van NATO-a i Evropske unije već dve i po decenije.

Osim tog ministarskog sastanka, ovog meseca je predviđeno još nekoliko sastanaka dve strane.

Prema istim izvorima, kraj marta bio bi idealan termin za rešavanje spora, jer onda bi se sve moglo završiti do samita NATO-a u julu.

Ukoliko dve strane ne postignu saglasnost u ovom periodu, pregovori bi bili nastavljeni u aprilu i maju, kada će se verovatno znati da li je rešenje moguće ili je ova šansa, izgrađena uz pomoć pozitivne atmosfere i postupaka obe strane, definitivno propuštena i Makedonija neće postati članica NATO-a na samitu u julu.

Ukoliko pregovori zapnu, nezvanično, ne isključuje se mogućnost za ulazak u "igru" dilomata visokog ranga. Iako se ne precizira ko bi mogli biti oni, pretpostavlja se da bi pomagači procesa mogli biti iz Vašingtona, Brisela ili možda iz Berlina.

Privremeni sporazum koji su Skoplje i Atina potpisali 1995. godine postignut je najviše zaslugom tadašnjeg američkog diplomatskog "buldožera" Richarda Holbruka.

Ipak, prema izjavama premijera Zorana Zaeva i šefa diplomatije Nikole Dimitrova, makedonska strana je optimistična i veruje da je moguć dogovor između Makedonije i Grčke.

Nedavna izjava Zaeva da je za Makedoniju prihvatljiva geografska odrednica u složenom imenu, kao i preimenovanje skopskog aerodroma i autoputa koji povezuje makedonsko-srpsku sa makedonsko-grčkom granicom, u Grčkoj su naišli na pozitivne reakcije.

Ukoliko se sve ovo uzme u obzir, u igri ostaju predlozi Nimica - Gornja Makedonija, Severna Makedonija, Vardarska Makedonija i Republika Makedonija (Skoplje).

Makedonska strana za sada ne otkriva koji je od ovih predloga najprihvatljiviji, ali tu je još nekoliko ključnih pitanja na kojima grčka strana insistira, kao što su ime za upotrebu i unutar države i u međunarodnim odnosima(erga omnes), identitet, promena Ustava.

Nezvanično, makedonske vlasti smatraju da princip "erga omnes" pri davanju naziva države ne treba značiti promenu imena za unutrašnju upotrebu u Makedoniji, odnosno da neće biti promene Ustava. Princip "erga omnes" bi, smatra makedonska strana, podrazumevao ime za sve međunarodne organizacije i institucije.

Stav Atine je poznat - jedno ime i za spoljnu i za unutrašnju upotrebu.

Makedonski zvaničnici nekoliko puta su ponovili da o identitetskim pitanjima nema pregovora i da, ukoliko dođe do toga, neće biti ništa od postizanja dogovora.

Iduće nedelje je najavljen i susret ministara Dimitrova i Kocijasa u Sofiji na regionalnom ministarskom skupu, a u ovom kontekstu se pominju i poseta premijera Zaeva Nemačkoj, te susret sa kancelarkom Angelom Merkel u drugoj polovini februara, kao i poseta prvog čoveka Evropske komisije Žan -Kloda Junkera Makedoniji 25. februara.

  • 16x9 Image

    Blagoja Kuzmanovski

    U novinarstvu je od 1993. kada počinje da radi u dnevnoj redakciji Makedonskog radija. Bio urednik i voditelj informativnih emisija. Od 2002. šef dopisništva RSE u Skoplju.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG