Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Srpske škole pune 'vukovaca'


Ilustrativna fotografija

Sudeći po broju “vukovaca” moglo bi se reći da su škole u Srbiji preplavljene posebno talantovanom decom.

U nevladinom Društvu istraživača u obrazovanju nam je potvrđeno da, prema njihovim istraživanjima i statistikama, prosečna školska ocena i broj vukovaca, dece sa najboljim ocenama, u Srbiji stalno rastu.

Jedna od istraživačica tog društva Dragica Pavlov Babić, kaže za RSE da se na nivou celog obrazovnog sistema jasno uočava ova kontradiktorna pojava.

„Zaista se suočavamo sa fenomenom hiperinflacije koji uvek donosi devalvaciju vrednosti, u ovom slučaju devalvaciju znanja kao vrednosti. To je logična posledica hiperinflacije odličnih ocena i vukovaca, ali je jasno da taj podatak ne govori dobro o kvalitetu našeg obrazovanja. Kao da je sistem potpuno demotivisan i da je digao ruke od svega”, ocenjuje Babić.

Dodaje, da je "Vukova diploma bila rezervisana samo za retke pojedince koji imaju izuzetna postignuća tokom školovanja i da je teško razumeti da odjednom ima tako mnogo učenika sa takvim dostignućima u svim predmetima".

Naša sagovornica koja je psihološkinja, zaposlena kao predavač na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kaže da se psihološki posmatrano na taj način deci šalje jedna veoma loša poruka da se u životu do cilja može stići i nekom neprimerenom prečicom.

„Šaljete poruku da je važno stići do odlične ocene na bilo koji način i da su sva sredstva dozvoljena – da se vrši pritisak na profesore, da se vara, da se podmeće, prepisuje, folira... To je jednostavna socijalna igra u kojoj kvalitet znanja gubi svoju vrednost”, zaključuje dr Pavlov Babić.

Prosečna školska ocena i broj vukovaca, dece sa najboljim ocenama, u Srbiji stalno rastu
Prosečna školska ocena i broj vukovaca, dece sa najboljim ocenama, u Srbiji stalno rastu

Hiperinflacija „Vukovih diploma” u srednjim i osnovnim školama je sistemska greška, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Gordana Savović, profesorka u jednoj srednjoj školi u Beogradu.

„Mi danas imamo nastavnika koji više nema nikakva prava, a protiv njega mogu svi da se bune. Roditelji i učenici mogu i da ga tuže zbog loše ocene, pa je čovek u strahu za svoj posao i egzistenciju i naravno da ide linijom manjeg otpora, jer mu je lakše da podeli četvorke i petice nego da insistira na znanju“, kaže Savović.

Mišljenje njene koleginice, Jasmine Stanković, sa dvadesetpetogodišnjim iskustvom u jednoj beogradskoj osnovnoj školi, je bitno drugačije.

Priče o navodnim pritiscima na profesore da učenicima upisuju nezaslužene petice su isforsirane isto kao i fama o olakom dobijanju „Vukovih diploma”, uverena je ona.

„Na osnovu mog iskustva mogu da kažem da su današnji vukovci uglavnom zaslužili tu diplomu. Možda se neko i provuče, ali u mojoj školi ne. U školi u kojoj ja radim ima po nekoliko vukovaca u odeljenju, ali čujem da ih u nekim manjim školama procentualno ima mnogo više, da se lakše dobijaju dobre ocene, ali mislim da je potrebno uraditi ozbiljne analize i testove znanja kada deca odu u srednje škole kako bi se to videlo i dokazalo”, kaže za RSE Stanković.

Na pitanje da li je današnjim generacijama đaka ocena važnija od znanja sagovornice odgovaraju:

„U Srbiji je na sceni neoliberalizam i u jednom takvom sistemu znanje je, u humanističkom smislu, izgubilo svaku vrednost. Sve je na tržištu i sve je roba i te vrednosti se nude deci i roditeljima. Danas je trka za ocenom a ne za znanjem. Po školama ima možda po pet kolega koji su profesionalno hrabri i drže kriterijume za ocenjivanje na standardnom nivou. Svi ostali savijaju kičmu i rade onako kako kažu mame i tate, jer oni izgleda bolje od nas znaju šta je potrebno za peticu”, kaže Savović i dodaje da u takvom sistemu devalviranih vrednosti „više nema nekadašnjeg poštovanja nastavnika”.

„Činjenica je da je danas važnija ocena nego znanje i da veoma mali broj roditelja pokušava da deci objasni da je to najvažnije. Čini mi se da deca moraju da grizu i da se bore, jer shvataju da im prosečan uspeh nije dovoljan i da moraju da postignu više”, ističe Stanković.

Gordana Savović smatra da petice u đačkoj knjižici više ne odslikavaju nivo znanja učenika, već predstavljaju neku vrstu statusnog simbola, poput mnogih novostečenih doktorata.

„Ocena je nekada bila merilo kvaliteta zato što je kvaliteta zaista bilo. Danas nije tako i danas može da doktorira ko god hoće. ‘Vukova diploma’ za učenika i nije toliko važna koliko je žele njihovi roditelji, ali ne iz nekih praktičnih razloga, već više kao statusni simbol. Tako dolazi do hiperprodukcije vukovaca”, zaključuje naša sagovornca.

Vukovci odlični u svemu
Vukovci odlični u svemu

Milan Đokić, bivši direktor Prve kragujevačke gimnazije je uveren da se Srbija suočava sa viškom petica i manjkom znanja.

„Ne radi se ovde o povećanju broja moždanih vijuga, nego je u pitanju drastičan pad kriterijuma. Kriterijumi su dovedeni u pitanje pa i kriterijumi po kojima se biraju vukovci. To predstavlja izgubljeno dostojanstvo škole i dostojanstvo ocene, kojom se pokušava da se obezbedi neka društvena promocija, zbog čega godinama traje bespoštedna borba svim sredstvima za Vukovu diplomu”, kaže Đokić i dodaje da za hiperprodukciju vukovaca ne okrivljuje prosvetne radnike već državu koja ih je dovela u vrlo nezavidan položaj:

„Oni su, sticajem društvenih okolnosti, dovedeni u nezavidnu situaciju u kojoj ne mogu da profesionalno i samostalno rade svoj posao. Zbog toga i ne krivim njih već krivim državu koja ima takav odnos prema prosvetnim radnicima i dovodi ih u takvu poziciju”, kaže Đokić.

Pokušali smo da u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja dobijemo statističke podatke o broju vukovaca u Srbiji u protekloj školskoj godini.

Međutim, na upit RSE stigao je putem mejla kratak odgovor da su, „dve koleginice koje se bave tim istraživanjima iz zdravstvenih razloga odsutne s posla”.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG