"U poslednje dve nedelje, pretnje su stizale svakodnevno, u nekim danima čak i dva puta", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nataša Tomović, majka dvoje učenika osnovne škole u Beogradu.
"Branko Radičević" jedna je u nizu osnovnih i srednjih škola u glavnom gradu Srbije, koje su od novembra na meti novog talasa lažnih dojava o bombama koje stižu elektronskom poštom.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i Tužilaštva za visokotehnološki kriminal nisu odgovorili na pitanja RSE dokle je stigla istraga o tome ko stoji iza lažnih pretnji.
Policija je 11. decembra saopštila da je identifikovala nekoliko državljana Srbije i jednu osobu iz inostranstva koje su slale preteće poruke o navodnim bombama, ali nije iznela više detalja o počiniocima i njihovim motivima.
Dodali su da u istrazi sarađuju sa bezbednosnim službama zemalja Evropske unije.
"Pretnje se šalju uz korišćenje servisa anonimnosti koji komplikuju istragu, a najveći broj IP adresa koje identifikuju uređaj sa kojeg je poruka poslata se ne nalazi u Srbiji", kaže za RSE bivši načelnik Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a, Saša Živanović.
On dodaje da pretnje mogu da potiču "od neozbiljne grupe mladih, pa sve do organizovanih napada i onoga što delom može da se podvede pod hibridno ratovanje".
"Da li je cilj izazivanje uznemirenja javnosti ili nešto drugo, mi to ne znamo", rekao je Živanović.
Dojave o navodnim bombama, najpre u avionima nacionalnog prevoznika, a potom i u različitim javnim objektima u Srbiji počele su 2022. godine nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je izjavio da u lažnim dojavama o bombama u avionima za Moskvu učestvuju "strane službe" sa teritorije Ukrajine i jedne zemlje Evropske unije, ali nije izneo više detalja o ovim tvrdnjama.
Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine negiralo je optužbe kao neosnovane.
Lažne dojave utihnule su posle nekoliko meseci, da bi ponovo počele tokom ove jeseni. Pored škola, stizale su i na adrese javnih medijskih servisa.
Šta kažu nadležni?
Policija je 8. decembra obavestila o napretku u istrazi o lažnim dojavama o bombama u školama, zahvaljujući razmeni podataka u okviru mehanizama Evropske unije za brzu policijsku i krivičnopravnu saradnju Europol i Eurojust.
U toku je prikupljanje dokaza protiv više srpskih državljana koji se, uz jednu osobu iz inostranstva, sumnjiče za krivična dela izazivanja panike i nereda, saopšteno je iz MUP-a tri dana kasnije.
Za ovo delo predviđena je kazna zatvora od tri meseca do tri godine.
Policija je u saopštenju navela i da rezultate "u ovom momentu nije moguće saopštiti javnosti zbog interesa uspešnog vođenja postupka i lišenja slobode osumnjičenih".
"Ne postoji nijedan idealan servis anonimnosti da ne može da se otkrije i zato je ovde važna međunarodna policijska saradnja", kaže bivši načelnik Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Saša Živanović.
Samo u Beogradu je ove godine bilo više od 2.000 lažnih dojava o bombama, rekao pomoćnik komandanta Policijske brigade Radojko Caran.
On je 4. decembra za Radio televiziju Srbije naveo da su na meti najčešće osnovne i srednje škole, a da su u ranijem periodu to bili i avioni Er Srbije za Rusiju, tržni centri, bolnice i drugi javni objekti.
Lažne dojave su tokom novembra više puta stigle i na mejlove Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine, a policija je saopštila da je raspisana poternica za muškarcem koji se sumnjiči da je slao preteće poruke na ove adrese.
U neke škole u Beogradu stizalo je i nekoliko dojava u danu.
Ministarka prosvete Srbije Slavica Đukić Dejanović izjavila je 8. decembra da na ovaj način "neko hoće da izazove haos i kolektivni strah".
Lažnih dojava o bombi bilo je i u Novom Pazaru, u zapadnoj Srbiji.
Policija je 6. decembra identifikovala dvojicu učenika jedne osnovne škole koji se sumnjiče da su slali mejlove o postavljenim bombama u osnovnim i srednjim školama u tom gradu.
Šta kažu u školama?
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović izjavila je 8. decembra da policija ima "tačno određen redosled radnji i neke specifičnosti" koje primenjuje u zavisnosti od uzrasta dece.
Obrazac je uglavnom isti – na mejlove škola stiže poruka da se u zgradi nalazi eksplozivna naprava.
Direktori škola o tome obaveštavaju policiju i Savete roditelja, a učenici se evakuišu dok specijalni timovi policije ne provere objekat i ne utvrde da je dojava bila lažna.
"Tako je bilo u prošloj školskoj godini. Sada nismo mi dobili mejl, ali nas je zvao policajac da je u policijsku stanicu stigao mejl gde piše da je u svim školama na (beogradskoj) opštini Zemun postavljena bomba", kaže za RSE pedagoškinja u srednjoj školi "Politehnika" Tamara Ivanović.
Policija je 11. decembra saopštila da će MUP i Ministarstvo prosvete predložiti novi protokol o postupanju u ovakvim situacijama zbog sve učestalijih pretnji nakon kojih su sve kontradiverzivne ekipe bile na terenu, a đaci su često gubili časove.
List "Novosti" preneo je da bi, prema dogovoru, policijske uprave trebalo da pregledaju škole uveče, posle završetka nastave, ili rano ujutro, pre početka radnog dana.
Kada se ustanovi da je objekat bezbedan, domar bi zaključao dok su kontradivezivne ekipe još tu.
Pedagoškinja Tamara Ivanović navodi da njena škola od nadležnog Ministarstva još nije dobila protokol i da su odluke o tome da li će nastaviti sa radom ili će, poput nekih škola, preći na onlajn nastavu, prepuštene direktorima ustanova.
Nataša Tomović iz Saveta roditelja osnovne škole "Branko Radičević" kaže da je nekoliko roditelja pokrenulo inicijativu o eventualnom povlačenju dece iz škole jer je situacija, kako navodi, postala neodrživa.
"Naša škola ima preko 1.400 đaka, vi ne možete sve njih da zbrinete, nemate gde da ih sklonite. Učitelji su sa mlađom decom uglavnom napolju. S obzirom da je sada jako hladno, dovijaju se na najrazličitije načine, sklanjaju u kafiće, u holove", kaže Tomović.
Iz Ministarstva prosvete nisu odgovorili na pitanja RSE o ovim navodima, niti o planovima i detaljima novog protokola.
"Kada je sve to krenulo, moja deca su bila zaista uznemirena. Kako vreme prolazi, uznemirava ih taj momenat izlaska iz škole – sve ostavite, krećite. I zvono je potpuno drugačije u odnosu na ono koje označava kraj časa", kaže Nataša Tomović.
Kada se prvi put dogodilo, bilo je neprijatno svima, navodi i pedagoškinja Tamara Ivanović.
"Ne mogu da kažem da smo se posle navikli, ali sada se ovo dešava svakoga dana".
Glasanje u školama i optužbe uoči izbora
Pojedini predstavnici vlasti i opozicije povezali su učestalost lažnih dojava o bombama u školama sa predstojećim izborima, međusobno se optužujući za podizanje napetosti.
Kandidat za gradonačelnika Beograda iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Šapić osudio je 8. decembra "one koji svakodnevno dojavljuju podmetanje bombi u školama zarad skupljanja poena pred izbore".
Opozicija je odbacila optužbe, a kandidatkinja liste "Srbija protiv nasilja" Jelena Jerinić rekla je za televiziju N1 da SNS "koristi ovu situaciju za dizanje panike i neku vrstu obeshrabrivanja birača, naročito onih koji glasaju za opoziciju".
Građani će 17. decembra glasati na više od osam hiljada biračkih mesta. Veliki broj njih nalazi se u školama.
Ukoliko iz bilo kog razloga dođe do prekida glasanja duže od jednog sata, Zakon predviđa da se ono produžava za onoliko vremena koliko je prekid trajao.
Prema pravilima policije, u slučaju dojave o bombi, u objektu mogu da ostanu samo stručna lica ovlašćena za kontradiverzioni pregled.
Na pitanje ko u tom slučaju nadzire izborni materijal, član Republičke izborne komisije Miljkan Karličić kaže za RSE da će "lice mesta verovatno obezbeđivati policija".
Zakon o izboru narodnih poslanika predviđa i šta se događa ukoliko na biračkom mestu ne može da se sprovede glasanje, a da se time ne ugrozi bezbednost birača.
"Republička izborna komisija (RIK), pošto pribavi mišljenje od nadležnih državnih organa, propisuje posebna pravila po kojima se obrazuju birački odbori, vrši primopredaja izbornog materijala ili sprovodi glasanje na tim biračkim mestima", piše u članu 100 Zakona.
Član RIK-a iz redova vladajuće Socijalističke partije Srbije Miljkan Karličić rekao je za RSE da će predsedniku Komisije predložiti "da razmotri ovu situaciju".
Premijerka Srbije Ana Brnabić se nada da će problem lažnih dojava biti rešen pre izbora.
Ona je 12. decembra za televiziju B92 rekla da će "sve biti bezbedno i da će biračka mesta biti proverena".
U danu objavljivanja ovog teksta, na adrese više škola u Beogradu ponovo su stigle dojave o bombama. Policija je saopštila da su bile lažne.
Facebook Forum