Dostupni linkovi

Od zatvorenika do predsednika Kirgistana


Zapadni izborni posmatrači predsedničke ili parlamentarne izbore u Kazahstanu nikada nisu ocenili kao "slobodne i poštene".

Piše: Bruce Pannier

Kazahstan i Kirgistan održavaju izbore 10. januara, čiji će rezultati neizbežno biti nepopularni u delu stanovništva dve zemlje, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Očekuje se da će kazahstanska stranka Nur-Otan, koja je formirana 1999. godine kako bi Nursultan Nazarbajev ostao na vlasti i koju i dalje vodi bivši predsednik, na parlamentarnim izborima zadržati svoju svemoćnu poziciju.

U Kirgistanu se očekuje da Sadir Japarov 10. januara 2021. formalizuje svoj meteorski uspon od zatvorenika do predsednika za jedva tri meseca. Verovatno će imati i veća ovlašćenja od prethodnih kirgistanskih predsednika, pošto se u zemlji takođe održava referendum o vraćanju s parlamentarnog sistema vlasti na predsednički sistem.

Takvi ishodi već izazivaju nelagodu kod mnogih ljudi u obe zemlje. Izgledni pobednici na predstojećim izborima povezani su s nedavnim skandalima koji su okaljali imidž svojih zemalja, a njihovim protivnicima dali dodatne razloge da odbace rezultate glasanja.

To će gotovo sigurno rezultirati rastom tenzija u Kazahstanu i Kirgistanu.

Sve po starom u Kazahstanu

Nur-Otan je stranka prvog kazahstanskog predsednika Nazarbajeva i, kao što je pomenuto, to je bila od svog stvaranja. Stranka se prvobitno zvala Otan, što znači "Otadžbina", ali su u decembru 2006. članovi stranke odlučili da u ime dodaju Nur (svetla), što je svakako istaklo čija je to stranka.

Nur-Otan je osvojila većinu mesta na svim izborima na kojima je učestvovala – od prvih 1999. godine kada je stranka osvojila 23 od 77 mogućih mesta do poslednjih izbora 2016. godine kada je osvojila 84 od 98 poslaničkih mesta.

Bilo bi nemarno ne podsetiti i na najveću pobedu stranke 2007. godine, kada je Nur-Otan osvojio svih 98 mesta, a preostalih šest manjih partija ostalo bez ičega.

Takođe je važno napomenuti da zapadni izborni posmatrači predsedničke ili parlamentarne izbore u Kazahstanu nikada nisu ocenili kao "slobodne i poštene".

S takvom istorijom, može se pretpostaviti da će se stranka Nur-Otan biti podjednako uspešna 10. januara.

Ovo će, međutim, biti prvi izbori na kojima stranka učestvuje a da Nazarbajev nije predsednik države.

Nazarbajev se povukao s položaja u martu 2019.

Njegov izabrani naslednik Kasim-Žomart Tokajev zvanično je predsednik, mada mnogi veruju da Nazarbajev i dalje upravlja državom.

Promena na predsedničkoj funkciji donela je malo promena u načinu vladanja u Kazahstanu, premda je oživela uveliko uspavanu opoziciju koja se nadala da će promena predsednika takođe dovesti do ukidanju autoritarnog načina vladanja Nazarbajeva.

Otkako je Tokajev preuzeo vlast, postoje vidljivi znaci nezadovoljstva, uključujući neke od najvećih demonstracija u Kazahstan u poslednjih 20 godina.

Jedna od kandidatkinja Nur-Otana na predstojećim izborima je Dariga Nazarbajeva, nepopularna ćerka bivšeg predsednika.

Ona je bila predsednica kazahstanskog Senata – što je prva funkcija u liniji za preuzimanje predsedavanja zemljom (došla je na tu poziciju pošto je Tokajev prešao na mesto predsednika države) – do maja, pre nego što su skandali oko nje privikli mnogo neželjene međunarodne pažnje na Kazahstan.

Strani mediji su pisali o skupocenoj imovini koju su ona i njen najstariji sin Nurali posedovali u Velikoj Britaniji, uključujući i jednu zgradu koja je poslužila kao adresa poznatog fiktivnog detektiva Šerloka Holmsa.

A njen mlađi sin Ajsultan, koji je imao problema s drogama, ponovo se oglasio na društvenim mrežama početkom 2020. godine, iznevši i tvrdnju da je njegov otac zapravo Nazarbajev, koji je njegov deda. Takođe je tvrdio da je neko iz njegove porodice želeo da bude mrtav.

To nije bio prvi put da je Nazarbajeva morala da se skloni s političke scene.

Takođe je napravila pauzu u politici pošto se razvela od prvog supruga Rahata Alijeva 2007. godine i držala se po strani dok je njen bivši suprug iz samoizgnanstva u Evropi iznosio ozbiljne optužbe o korupciji i kriminalnim aktivnostima Nazarbajeva i njegove vlade. Vratila se kao kandidatkinja Nur-Otana na parlamentarnim izborima 2012. godine.

Njen bivši suprug Alijev umro je pod misterioznim okolnostima dok je bio u austrijskom zatvoru 2015. Zvanično je odlučeno da je reč o samoubistvu, mada je bilo mnogo kredibilnih izveštaja koji su sugerisali da je Alijev ubijen.

Njen sin Ajsultan umro je u avgustu od zastoja srca koji je navodno izazvan upotrebom kokaina.

Ali izgleda da se Dariga sada vraća u politiku.

Timur Kulibajev je suprug Dinare Nazarbajeve, druge ćerke bivšeg predsednika Nazarbajeva.

Dobro je poznato da je Kulibajev bogat i on i Dinara su redovno na listama najbogatijih ljudi u Kazahstanu.

Fajnenšl tajms (The Financial Times) je 4. decembra izvestio da je Kulibajev dobio milione dolara iz posla s cevovodom koji uključuje kupovinu čelika iz Kine koji je išao u Ukrajinu i Rusiju radi prerade u segmente cevovoda koji su prodati kompanijama koje grade centralnoazijsko-kineske gasovode.

Izveštaj je pomenuo samo 53 miliona dolara, mada neki misle da je Kulibajev zaradio mnogo više sumnjivog novca u tim poslovima. Ipak, izveštaj u Fajnenšl tajmsu je opet skrenuo neželjenu pažnju na Kazahstan.

Kulibajev je 9. decembra pozvao kazahstanskog glavnog tužioca da istraži te navode, mada je teško reći ko bi bio ubeđen time što bi Državno tužilaštvo Kazahstana skinulo sumnju s Kulibajeva.

Da li se Dariga Nazarbajeva vraća u politiku?
Da li se Dariga Nazarbajeva vraća u politiku?

A tu je i stari Nazarbajevljev prijatelj Bulat Utemuratov, za koga se u jednoj od diplomatskih depeša koje je objavio Vikiliks (WikiLeaks) navodi da postoje glasine da je "lični menadžer finansija" Nazarbajeva.

Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) je 1. decembra objavio da je sud u Velikoj Britaniji naložio zamrzavanje imovine vredne oko pet milijardi dolara, "uključujući udele u luksuznim hotelima, gotovinu na bankovnim računima u nekolicini zemalja i franšizu Burger Kinga" koji su povezani s Bulatom Utemuratovim.

Ta imovina je deo pravne bitke koja uključuje opozicionara u egzilu, odbeglog bankara Muhtara Abliazova koji već deceniju "vodi lični spor sa Nazarbajevim".

Globalna pandemija COVID-19 ugrozila je privrede širom sveta i Kazahstan nije izuzetak.

Ovo je bila teška godina za mnoge u Kazahstanu i svi ovi izveštaji o milionima i milijardama dolara koji pripadaju nekolicini ljudi povezanih s Nazarbajevim neće doneti mnogo naklonosti prema prvom predsedniku, njegovoj porodici i njegovim prijateljima.

Ali bez obzira na to, 10. januara Nazarbajevljeva stranka Nur-Otan ponovo će osvojiti najviše mesta u parlamentu, a deluje da će se njegova ćerka Dariga izvesno vratiti na političku scenu zemlje.

Brige u Kirgistanu

Situacija u Kirgistanu je složenija.

Na dan izbora 10. januara biće nešto više od tri meseca otkako su u Kirgistanu održani parlamentarni izbori (4. oktobra) koji su narušeni navodima o kupovini glasova i korišćenju administrativnih resursa, što je dovelo do nemira u glavnom gradu Biškeku u kojima je masa ljudi upala u državne zgrade i oborila vladu, pa na kraju i predsednika.

Stvorena je velika praznina i grupa koja nije igrala nikakvu ulogu u rušenju vlade došla je na vlast, a Sadir Japarov – oslobođen iz zatvora dan posle izbora – postao je lider.

Kako je Japarov od zatvorske ćelije, gde je služio kaznu zbog uzimanja talaca, došao do imenovanja za premijera, a zatim istovremeno postao vršilac dužnosti predsednika za jedva dve nedelje, pitanje je o kome se još uvek raspravlja, ali je očigledno imao podršku uticajnih ljudi u Kirgistanu. Mnogi veruju da je veliki deo te podrške stigao od organizovanih kriminalnih grupa.

Povezanost Raimbeka Matraimova – bivšeg zamenika šefa Carinske službe Kirgistana za kojeg se sumnja da je jedan od vodećih kriminalaca u zemlji – sa strankom Mekenim Kirgistan koja je na izborima 4. oktobra osvojila drugo mesto po broju glasova doprinela je raspaljivanju nemira koji su doveli do poništavanja rezultata izbora.

Matraimov i neki članovi njegove porodice i poslovni saradnici bili su predmet nekoliko podužih istraživačkih tekstova Projekta za prijavljivanje organizovanog kriminala i korupcije (OCCRP), medijske kuće Kloop iz Kirgistana i Kirgistanskog servisa RSE-a koji je lokalno poznat kao Azatik.

Njihovi poslednji izveštaji o Matraimovima objavljeni su 14. decembra.

Nakon što je postao premijer, Japarov je obećao da će suzbiti organizovani kriminal i Matraimov je priveden 20. oktobra, mada je brzo pušten i stavljen u kućni pritvor.

Prema istraživačkim izveštajima, Matraimov je bio središnja figura sheme krijumčarenja i pranja novca u kojoj su stotine miliona prebačene iz Kirgistana, a postoje svedočenja koja tvrde da je možda povezan s nekim ubistvima u vezi s velikom shemom za pranje para. On je u izjavi za RSE negirao te optužbe.

Japarov je u intervjuu 21. oktobra rekao da se zatvaranjem Matraimova ništa ne može dobiti.

"Hapšenje (Matraimova) neće rešiti problem", rekao je Japarov. "Ako je u zatvoru, niko neće moći dobiti ni soma (kirigistanska valuta) od njegove imovine… Koliko je korumpiranih osoba (već) privedeno? Niko od njih nije dao nikakav novac."

Japarov je rekao da je Matraimov obećao da će vratiti dve milijarde soma (oko 20 miliona evra) i staviti ih na poseban račun za povraćena sredstva. Veći deo toga je navodno vraćen u državnu kasu.

Iako je Japarov u intervjuu govorio o korupciji, nikada nije izričito rekao da je Matraimov umešan u nju ili pružio jasan razlog zašto je Matraimov – koji tvrdi da je potpuno nevin povodom optužbi iznetih protiv njega – uopšte vraćao novac.

Trenutni šef Državnog komiteta za nacionalnu bezbednost (UKMK) Kamčibek Tašijev je stari Japarovljev prijatelj.

U intervjuu za Azatik manje od dve nedelje pre imenovanja za šefa UKMK, Tašijev je kritikovao medije zbog toga što su "ocrnili" imidž Matraimova.

"(Matraimov) je običan građanin koji nikada nije bio na visokoj funkciji", rekao je Tašijev.

Kirgistansko Državno tužilaštvo odugovlači u preduzimanju bilo kakvog postupka protiv Matraimova.

Državni tužilac Kurmankul Zulušev rekao je 10. decembra da je istraga u toku, ali i dodao da su u istragu uključene "druge strane krive za privredni kriminal" i da je "Raimbek Matraimov sklopio dogovor s istragom".

Sadir Japarov: od zatvorenika do predsednika
Sadir Japarov: od zatvorenika do predsednika

Zulušev je govorio dan pošto je američko Ministarstvo finansija objavilo da je Matraimova stavilo na spisak sankcionisanih po Zakonu Magnitski.

Supruga Matraimova dodata je na spisak 11. decembra.

Američki ambasador u Kirgistanu Donald Lu ponudio je pomoć za kirgistanske istrage o organizovanom kriminalu 3. decembra i dva dana kasnije ponovio ponudu, rekavši da je novinarska istraga Matraimova najvažniji događaj u Kirgistanu u poslednjih 18 meseci.

O tim izveštajima se naširoko izveštavalo u Kirgistanu.

Sa svim tim u pozadini, Japarov ostaje favorit na predsedničkim izborima 10. januara na kojima učestvuje 18 kandidata.

Međutim, odnos njega i drugih zvaničnika prema Matraimovu i dosad blago postupanje prema drugim ličnostima iz podzemlja kao što je Kamči Kolbajev – koji je takođe na listi Ministarstva finansija SAD "posebno označenih državljana" – samo su produbili sumnje da organizovani kriminal upravlja Kirgistanom ili da makar ima previše uticaja.

A ako referendum prođe, Japarov će kao predsednik imati veća ovlašćenja od svojih prethodnika.

Teško je videti kako bi Kazahstan i Kirgistan mogli da održe ove izbore bez protesta.

Najnoviji skandali će izgleda osigurati da bi problemi mogli da se pojave i pre i posle brojanja glasova.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG