Dostupni linkovi

Prvi popis u 19 godina u Severnoj Makedoniji


Prizor sa ulica centra Skoplja iz avgusta 2020.

Makedonski parlament je usvojio Zakon o popisu stanovništva i domaćinstava, koji se treba održati u aprilu ove godine, prvi nakon 19 godina. Poslanici opozicione VMRO DPMNE nisu prisustvovali glasanju, a prethodno iz ove partije su najavili da će skupljati potpise građana za poništenje ovog zakona.

Održavanje popisa stanovništva u vreme pandemije je veliki izazov, ali mi više nemamo vremena za ponovno odlaganje ove operacije, kaže direktor državnog Zavoda za statistiku Apostol Simovski u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Simovski uverava da će biti preduzete sve neophodne mere za uspešno i bezbedno sprovođenje ove statističke operacije.

"Država ima potrebu od relevantnih podataka što pre, naročito kao zemlja kandidat za članstvo u Evropsku uniju (EU), a upravo sprovođenje popisa je jedan od prioriteta u poglavlju statistike u prvom klasteru u okviru pristupnih pregovora sa EU", kaže Simovski.

On uverava da će svi učesnici u toj operaciji strogo poštovati epidemiološke protokole koje će naložiti Komisija za zarazne bolesti.

Međutim, na političkoj sceni nije išlo sve tako glatko kada je u pitanju priprema zakonske regulative za sprovođenje popisa.

O ranijem popisu

Poslednji popis u Severnoj Makedoniji je izvršen u 2002. godini. Bilo je predviđeno da se 2011. godine održi naredni popis, ali nekoliko dana po početku, operacija je prekinuta od strane tadašnje vlasti, pod sumnjom za falsifikat.

Ranije je Specijalno javno tužilaštvo u 2018. godini pokrenulo istragu o tom popisu, a među osumnjičenima su bili i raniji premijer Nikola Gruevski i lider Demokratske unije za integraciju (DUI) Ali Ahmeti, zbog navodne zloupotrebe službene dužnosti.

Još od 2002. godine popis je više politička i međunacionalna, a manje statistička tema.

Naime, na osnovu podataka o broju Albanaca u državi, napravljene su izmene Ustava, gde su umetnuta poboljšanja prava Albanaca, kao i drugih manjina u zemlji. Neke od odredaba u Ustavu su sa naglaskom da se odnose na zajednice koje imaju više od 20 odsto od ukupnog stanovništva.

Šta navode iz VMRO DPMNE?

Najveća partija sadašnje opozicije VMRO DPMNE je tražila da se predlog zakona o popisu stanovništva povuče jer, prema njima, ima mnogo nedoslednosti i nekorektnosti u njemu. Oni su najavili da će početi procedure za skupljanje potpisa kojom će se tražiti poništenje zakona i odlaganje popisa za godinu dana.

"VMRO DPMNE na osnovu inicijative za skupljanje potpisa, dostaviće predlog zakona u Sobranju, kojim ćemo predvideti poništenje zakona koji vladajuća većina želi doneti nasilnim putem", izjavio je nedavno lider partije Hristijan Mickoski.

Hristijan Mickoski (na fotografiji, fotoarhiv): Dostavićemo predlog zakona u Sobranju
Hristijan Mickoski (na fotografiji, fotoarhiv): Dostavićemo predlog zakona u Sobranju

VMRO DPMNE traži i da se definiše koji dokumenti će biti prihvaćeni tokom popisa, koje baze podataka će se koristiti, da se pravi razlika između prebivališta i mesta boravka, da postoji i papirnati, a ne samo elektronski obrazac, te da ima dvoje neposrednih popisničara umesto jednog. Prema rečima ove partije, sporno je i to što se ne objavljuje metodologija popisivanja, a i zašto je vladajući Socijaldemokratski savez (SDSM) protiv korišćenja terminala za uzimanje otiska prsta.

Ove primedbe opozicije, naročito u delu otisaka, za Simovskog su neprihvatljive, jer, kao što kaže, jedina institucija koja je ovlaštena da skuplja informacije od otisaka prsta je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Prema njemu, nije opravdan i zahtev opozicije za odlaganje popisa, jer već 19 godina država nema podataka neophodnih za normalno planiranje u svim sferama.

Kakav je stav Zaeva?

U međuvremenu, i premijer Zoran Zaev je izjavio da vladajući partneri ostaju posvećeni uspešnom održavanju popisa, dodajući da je ponašanje opozicije smešno, neodgovorno i nerazumno. On je insistirao na brzom donošenju zakona o popisu, jer kako je rekao, posle toga ima veliki broj aktivnosti u delu pripreme o sprovođenju.

Zaev naglašava da će se popisom registrovati etnička pripadnost, odnosno rezidentni i nerezidentni stanovnici.

"Popisujemo sve građane. Definitivno, međugranična kontrola daje mogućnost da država u svakom trenutku zna koliko se građana nalazi van zemlje više od jedne godine. Imamo taj podatak u bazama. Građani slobodno izražavaju svoju versku i etničku pripadnost", rekao je Zaev, ponavljajući da su podaci sa popisa statističke prirode.

Zoran Zaev (na fotografiji, 2020.): Građani slobodno izražavaju svoju versku i etničku pripadnost
Zoran Zaev (na fotografiji, 2020.): Građani slobodno izražavaju svoju versku i etničku pripadnost

On je komentarisao i izjavu visokog predstavnika DUI-ja Arbra Ademija da ova partija neće priznati rezultate popisa ako prema rezultatima ispadne da je broj Albanaca u zemlji manji od 20% od ukupnog stanovništva, ističući da rezultati sa popisa neće uticati na već stečena prava zajednica.

"Popis je samo statistička operacija koja je više za administrativne potrebe i planiranja. Stečena prava malobrojnih naroda su već stečena i njih niko ne sme da osporava i unazađuje, bez obzira na rezultate statističke operacije", kaže Zaev.

Reč analitičara

Narativ opozicije šteti čitavom procesu još od samog početka, kaže politički analitičar Sefer Selimi, dodajući da se popis treba shvatiti kao statistička operacija koja će služiti za građenje dobrih politika vlasti.

'Ove opstrukcije su pod uticajem nacionalizma i vraćaju nas najmanje deset godina unazad.'
- Sefer Selimi

"Ove opstrukcije su pod uticajem nacionalizma i vraćaju nas najmanje deset godina unazad i podsećaju na tenzije koje su se događale 2011. godine. Sa druge strane, ovo je rezultat toga što deo prava jedne grupe građana dolazi od brojeva stanovništva. Tu su tih famoznih 20 procenata koji su za Albance veoma važni, a, sa druge strane, smo svedoci narativa da nema više od 10 ili 15 odsto Albanaca. To je politički narativ ekstremnih nacionalnih pokreta, gde opozicija ima veliki broj glasača", kaže Selimi.

To što država nije sprovela popis već 10 godina i što se on percipira kao politička, a ne kao statistička operacija, prema analitičarima je rezultat mentaliteta naroda i shvatanja da je popis operacija za prebrojavanje građana sa etničkog aspekta.

Inače, predviđeno je da popis traje od 1. do 21. aprila ove godine, a da popisničari u svojim laptopima imaju podatke o građanima iz šest baza raznih institucija. Podaci koje će dati svaki građanin biće unošeni i kompjuterski provereni.

Popis će sprovoditi Zavod za statistiku, a biće angažovano oko 6.000 osoba. Ova operacija će koštati 8,5 miliona evra.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG