Osam godina nakon što su Kosovo i Srbija Briselskim sporazumom dogovorili integraciju srpskih pravosudnih i bezbedonosnih institucija sa severa u kosovski sistem, na američkoj "crnoj listi" našla su se nova imena upravo iz tog dela Kosova.
Prisustvo na "crnoj listi" praktično znači primenu sankcija SAD, kojima se imovina pojedinaca blokira, dok je američkim državljanima zabranjeno da sarađuju sa njima. Lica sa kosovskog severa su se tu zbog, kako je objašnjeno, učešća u koruptivnim mrežama povezanim sa transnacionalnim organizovanim kriminalom.
Sever Kosova čine četiri teritorijalno povezane opštine sa srpskom većinom – Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok, koje su u kosovskom sistemu počele da funkcionišu 2013. godine, nakon potpisivanja Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, postignutog uz posredovanje Evropske unije.
Dijalog Srbije i Kosova 2011-2020.
Veselinović i ljudi oko njega
Ehat Miftaraj, iz Kosovskog instituta za pravdu, veruje da kosovske institucije nisu dovoljno dobro radile svoj posao, što je upravo, po njegovom mišljenju, i potvrdila odluka američkog Ministarstva finansija koja je objavljena 8. decembra.
Miftaraj za RSE ukazuje da je kriminalna grupa, koja se našla na crnoj listi SAD, dobro poznata širom Kosova, te da ona vrlo lako “posluje jer ima zaštitu političara i pravosudnih institucija”.
“Poruka koju su SAD htele da pošalju kosovskim institucijama je da ne rade svoj posao, da nisu istražili, niti procesuirali (pripadnike kriminalne grupe)”, kaže Miftaraj i podvlači da su zemlje, koje nisu u poziciji da se bore protiv korupcije, pod kontrolom kriminalnih grupa.
SAD su kao vođu kriminalne grupe sa severa Kosova označile biznismena Zvonka Veselinovića, a sankcionisano je još desetak imena povezanih s njim.
Zvonka Veselinovića je 2011. godine i KFOR označio kao jednog od organizatora nereda na severu Kosova.
Saradnja kriminalnih i političkih grupa
Veroljub Petronić, stručnjak za bezbednost iz Severne Mitrovice, koji je i na čelu organizacije „Humani centar Mitrovica“, navodi da su kriminalne grupe sa severa Kosova puno ojačale i odavno “prešle preko granica”, te da je opšte poznata njihova saradnja sa političkim interesnim grupama.
“Toliko je biznis, koji je vezan za kriminal, prerastao količinu novca u obrtaju da su Srbija i Balkan mali za taj biznis”, smatra Petronić.
U saopštenju Ministarstva finansija SAD od 8. decembra se ukazuje da pomenuta organizovana kriminalna grupa bila u dosluhu sa različitim političarima u nekoliko dogovora na obostranu korist, uključujući i podmićivanje kosovskih bezbednosnih zvaničnika početkom 2019. godine da dozvole njihove operacije krijumčarenja između Srbije i Kosova i drugi slučaj podmićivanja kosovskih graničnih bezbednosnih zvaničnika krajem 2017. da omoguće bezbedan prolaz krijumčarima.
Petronić smatra da srpske i albanske kriminalne grupe sarađuju i konstatuje da bi pravosudne institucije Kosova morale da reaguju i sprovode zakon na severu Kosova.
Jedan od načina da dođe do “dekriminalizacije severa”, kaže dalje Petronić, je preko Srpske liste, vodeće partije kosovskih Srba koja je formirana uz podršku Beograda i aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
On napominje da je za ovako nešto neophodna politička volja.
Odgovor iz 'Srpske liste'
Međutim, kako se na crnoj listi SAD našao i potpredsednik Srpske liste, Milan Radoičić, ova partija je 9. decembra saopštila da su “neosnovane optužbe na račun istaknutih Srba sa severa koordirana kampanja, koja ima za cilj slabljenje jedinstva i odbrane našeg naroda na ovim prostorima”.
Radoičić je potpredsednik Srpske liste postao 2018 godine, par meseci nakon ubistva opozicionog političara iz Severne Mitrovice, Olivera Ivanovića.
Upravo za ubistvo Ivanovića kosovske pravosudne institucije dovode u vezu Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića.
U optužnici se pominju kao “vođe kriminalne grupe”, koja je u kontinuitetu pokušavala da pod svoju kontrolu stavi Severnu Mitrovicu. Ipak, protiv njih dvojice optužnica nikada nije podignuta jer “nisu bili dostupni pravosudnim organima”. Izdat je nalog za hapšenje Radoičića ali je isti bez ikakvog objašnjenja povučen marta ove godine.
Takođe, Veselinović i Radoičić su od 2011. godine poznati i pravosuđu u Srbiji, kada je protiv njih podignuta optužnica za prisvajanje 32 kamiona Hipo Alpe Adria Lizinga.
Optužnica je podignuta pred Specijalnim sudom u Beogradu u vreme kada je počeo dijalog Prištine i Beograda o normalizaciji odnosa i poziva Srbima sa severa Kosova da uklone barikade.
Obojica su pravosnažno oslobođeni optužbi 2016. godine.
Bojana Pavlović iz KRIK- a (Mreža za istraživanje kriminala i korupcije u Srbiji) smatra da Kosovo nije uspelo da uspostavi kontrolu nad severom, a da je Srbija, kako bi zadržala kontrolu nad tim delom teritorije, sarađivala sa “ljudima sumnjivih biografija”.
Ona navodi da upravo ti ljudi danas imaju veliki uticaj u Srpskoj listi, koja je bliska Srpskoj naprednoj stranci Aleksandra Vučića.
Pavlović podseća i da se bivši premijer Kosova Ramuš (Ramush) Haradinaj sastajao sa Milanom Radoičićem, te da je KRIK objavljivao i fotografije na kojima je Radoičić u društvu kosovskog političara Bedžeta (Bexhet) Pacolija.
“Novac završava posao, neke stvari se u ovom smislu dešavaju iza zatvorenih vrata, vaninstitucionalno, to je godinama neki manir pod kojim se pregovara”, kaže ona za RSE i ocenjuje da kosovske institucije nemaju volju da rešavaju pitanje kriminala.
Sever Kosova kao izvor nestabilnosti
Na crnoj listi SAD zbog povezanosti sa Zvonkom Veselinovićem je i Željko Bojić, bivši šef operative Policije Kosova za sever. Bojić se već neko vreme nalazi u bekstvu jer ga kosovsko tužilaštvo dovodi u vezu sa ubistvom Olivera Ivanovića.
Besa Ramaj, stručnjak za bezbednost, navodi da je sever Kosova u posleratnom periodu uvek bio izvor nestabilne bezbedonosne situacije.
Smatra da je sve to povezano sa dijalogom Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa i dodaje da je konačni sporazum između dve strane neophodan za stabilnost regiona.
Ona sankcije SAD vidi kao pozitivan korak, odnosno da se više neće tolerisati destabilizacija situacije.
“Vlada Srbije i dalje ima veliku uticaj tamo (na severu) i koristi to kao prednost da progura svoju agendu. Meni je žao građana koji žive u tom delu. Potrebna nam je agresivnija kampanja za evropski put Kosova i Srbije, da se dijalog privede kraju i postigne međusobno priznanje”, kaže ona.
Inače, sankcije grupi kosovskih Srba sa severa su pozdravili zvaničnici Kosova, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao kako će nadležni organi te zemlje ispitati sve ukoliko postoje "neke ozbiljne optužbe".
U međuvremenu je 10. decembra premijer Kosova Aljbin Kurti najavio mobilizaciju u borbi protiv kriminalnih grupa "bez obzira na etničku pripadnost".
