Dostupni linkovi

Kada su pre 35 godina puni nade za boljim životom iz rodnog sela Donji Stranjani u opštini Prijepolje Dragana i Rodoljub Marinović otišli u Kragujevac nisu ni pomislili da će ih život naterati da se ponovo vrate u zavičaj.

Posle četrnaest godina rada u tekstilnoj industriji Dragana je ostala bez posla, baš kao i Rodoljub koji je u kragujevačkoj „Zastavi“ proveo dvadeset jednu godinu kao brusač. Kako kažu tad počinje preživljavanje. Jedini spas bio je povratak u rodno selo priča Rodoljub.

„I onda smo rešili ja i žena da hoćemo da se vratimo. I vratili smo se i ne kajem se. Išao sam tamo od nemila do nedraga, gledao gde mogu da zaradim neki dinar. Ovde sam svoj na svome. Samo da je malo bolji put i struja. Ali može i ovde lepo da se živi. Sir prodajemo u Kragujevcu, a kada je o stoci reč, tu je ipak teže. Nakupci ucenjuju sa cenom“, priča Rodoljub i dodaje da ponekad ipak, kako kaže, poželi da prošeta ulicama Kragujevca u kome je proveo tri i po decenije.

Dragana kaže da nije život na selu težak kao nekad i da se na selu može lepo živeti od sopstvenog rada.

„Ne radi se na selu kao što se nekad radilo. Izađeš na livadu i vidiš ženu kako drži mobilni telefon. Danas sve rade mašine. Mašina muze, mašina na livadi, na njivi ... Nije to sad toliko strašno. Jedino što je za mlade poniženje kada kažu da žive na selu, onda mnogi kažu, `ma on je seljak`. Ja mislim da to nije baš tako. Možda bi se mi i ranije vratili ovde ali deca su išla u školu. E kad su deca završila, osnovala svoju porodicu mi se vratismo. Dojadila mi je više skučenost. Ovde imam gde kokošku da pustim i da to sve bude domaća zdrava hrana“, pojašnjava Dragana.

Dojadila mi je više skučenost. Ovde imam gde kokošku da pustim i da to sve bude domaća zdrava hrana: Dragana Marinović
Dojadila mi je više skučenost. Ovde imam gde kokošku da pustim i da to sve bude domaća zdrava hrana: Dragana Marinović

Priča nam još da njen ostanak u Kragujevcu nije bio isključen, ali da se tome nije radovala:

„Mogla sam ja da pronađem posao da šijem za deset, dvanaest hiljada mesečno. Ali od toga ne može da se živi. Kada smo ovde došli imalismo četiri krave, a na proleće ćemo ih imati jedanaeset. Samo da nas zdravlje posluži.“

„Poput ovih povratnika mnogi koji su ostali bez posla vratili bi se na selo“, uverava nas predsednik Mesne zajednice Stranjani Vule Pušica.

„Ali za bolji život na selu potrebni su i bolji putevi i struja. U našem selu zasađeno je preko pedeset hiljada stabala malina, stada je sve više i mnogi bi se vratili u ovo mesto da je boljeg puta i bolje struje. To je problem. Ako se radi put neka se ljudi vrate. Ako ne, onda nemaju šta da traže ovde“, navodi Pušica.

Za bolji život na selu potrebni su i bolji putevi i struja: Vule Pušica
Za bolji život na selu potrebni su i bolji putevi i struja: Vule Pušica

Prema poslednjem popisu stanovništva u Srbiji iz 2011. godine broj seoskog stanovništva se smanjio za oko 311 hiljada u odnosu na prethodni popis. Teško da se može govoriti o povratku na selo ako se ne obezbede osnovni uslovi za kvalitetniji život

Jedino se mladi mogu vratiti, mišljenja je agrnom Ifet Hamzić, šef službe za poljoprivredu u opštini Prijepolje. On dodaje da je vrlo bitno blagovremeno informsanje o državnim subvencijama za poljoprivredna gazdinstva i uprošćavanje postupaka dobijanja pomoći.

„Govori se o nekim većim IPA projektima koji su nedostupni za naše ljude koji žive na seoskom području a oni su prevashodno usmereni za razvoj poljoprivrede na seoskom području. Uvidom u tudokumentaciju video sam da su to propisi koje nudi Evropska unija. Što se tiče lokalnih samouprava one se trude da uproste postupakdobijanja sredstava ali lokalni budžeti su mali da bi mogli da pokrenu život na selu“, kazao nam je Hamzić.

I vraćamo se na početak Rodoljubove priče.

„Moji prijatelji kažu, ako bi selo imalo dobar put i struju, 70 odsto njih bi se vratilo. Ljudi mojih godina su ostali bez posla. Idu rade za nadnicu koja je minimalna. I nema se mnogo izbora“, priča nam Rodoljub, koji je, kako sam kaže, mir pronašao u svom rodnom selu.

  • 16x9 Image

    Danica Gudurić

    Novinarstvom počela da se bavi slučajno, u RTB Boru i ostala verna novinarskoj profesiji više od dve decenije. Od 2003. godine dopisnica RSE. Dobitnica više nagrada za reportažu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG