Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je u Hagu da je posvećenost Srbije procesuiranju ratnih zločina iskazana višegodišnjim naporima da svi odgovorni za ratne zločine budu privedeni pravdi.
Selaković je 30. novembra rekao da se posvećenost Srbije ogleda u procesuiranju počinilaca pred domaćim pravosudnim organima, kao i u saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnim rezidualnim Mehanizmom za krivične sudove.
Međunarodni rezidualni mehanizam je naslednik MKSJ, u javnosti poznatog kao Haški tribunal.
Selaković je u Hagu imao odvojene susrete sa predsednikom i glavnim tužiocem Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove Karmelom Ađijusom i Seržom Bramercom. Razgovarali su, kako se navodi, o saradnji Srbije sa Mehanizmom.
Selaković je ocenio da su razgovori veoma značajni, jer će sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj će biti razmatran šestomesečni izveštaj predsednika i tužioca Mehanizma, biti održana 13. decembra.
Ministar Selaković je, kako se navodi, podsetio da je Vlada Srbije 14. oktobra ove godine usvojila petogodišnju Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina, kao krovni strateški dokument u ovoj oblasti.
U saopštenju se dodaje da je Selaković naglasio da je Srbija okrenuta budućnosti i saradnji i da bi bolja regionalna saradnja, pogotovo kada je reč o optužnicama za ratne zločine, doprinela pomirenju na našim prostorima.
Šta Srbija nije ispunila iz strategije?
Strategija za procesuiranje ratnih zločina je dokument koji usvaja Vlada Srbije, a čiji je cilj suzbijanje nekažnjivosti ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije tokom ratova devedesetih.
Prethodna Strategija važila je do 2020. godine, a neki od ciljeva do danas nisu ispunjeni.
Srbija i dalje odbija da izruči Hagu članove Srpske radikalne stranke Petra Jojića i Vjericu Radetu. Haški tribunal ih je oktobra 2012. godine optužio da su uticali na svedoke u procesu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja.
Prvi nalog za hapšenje Jojića i Radete Haški sud je Srbiji uputio 2015. godine, a Beograd od tada odbija da ih izruči, uz obrazloženje da za to nisu ispunjeni uslovi. Mehanizam, naslednik Haškog tribunala, je od Srbije više puta zatražio njihovo izručenje.
U Srbiji je nastavljen negativan trend dugog trajanja postupaka za ratne zločine i podizanja malog broja optužnica, ocenila je u poslednjem izveštaju o suđenjima za ratne zločine nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo.
Optužnice su uglavnom rezultat ustupanja predmeta iz BiH, a ne istrage Tužilaštva u Srbiji. Tužilaštvo je poslednju optužnicu za zločin koji je počinjen na Kosovu podiglo 2014. godine.
Evropska komisija i u poslednjem izveštaju o napretku Srbije ukazala na tretman i promovisanje osuđenih za ratne zločine.
Zvaničnici Srbije odbijaju da prizanju da su srpske snage jula 1995. godine izvršile genocid na bošnjačkim stanovništvom u enklavi Srebrenica.
