Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Dijalog kojeg nema


Slovenija - Konferencija o Zapadnom Balkanu na Brdu kod Kranja - mesto mogućeg susreta
Prvi put posle 18 godina lideri svih država regiona okupiće se na konferenciji o Zapadnom Balkanu, u Sloveniji na Brdu kod Kranja. Susret je zakazan za 20. mart, a dolazak jednog od lidera u ovom trenutku je vrlo neizvesan. Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je da će prisustvovati konferenciji ukoliko kosovski predsednik Fatmir Sejdiu bude predstavljen kao UNMIK - Kosovo.

Srbija redovno bojkotuje sve događaje kojima prisustvuju i predstavnici države čiju samostalnost ne priznaje.

Za razliku od ranijih sitaucija ovog puta čini se da susret na Brdu kod Kranja nije nešto što bi u startu trebalo odbiti. Zvanično Srbija ostaje pri stavu da neće prisustvovati nijednom međunarodnom skupu na kom se Kosovu daje status države ili će tako biti barem dok Sud pravde u Hagu ne da svoje savetodavno mišljenje o kosovskoj nezavisnosti.

U vladajućoj koaliciji stoga komentarišu da možda martovski samit u Sloveniji nije pravo vreme za suočavanje kosovskog i sprskog predsednika. Tadićev koalicioni partner iz redova socijalista, takođe i član Odbora za spoljne odnose Skupštine Srbije, Branko Ružić zato savetuje pre svega strpljenje.

“Smatram da još uvek nisu sazreli uslovi da dođe do jednog takvog sastanka, ali naravno u nekom budućem periodu i nakon odluke Međunarodnog suda pravde... Naravno nije isključeno i da se tako nešto dogodi uz prethodne dogovore i preduslove koji moraju da postoje. A jedan od preduslova je i odluka Međunarodnog suda pravde.”

RSE: Iz Kabineta predsednika Tadića je saopšteno da susret nije isključen ako Sejdiu bude imao oznaku UNMIK-a. Da li taj uslov treba da bude ispunjen pa da do susreta dođe već 20. marta?
Branko Ružić

“To je formalni preduslov. Mislim da suštinski razgovori moraju da otpočnu. Smatram da ulazimo u jednu novu eru razgovora oko definisanja statusa Kosova i Metohije unutar države Srbije i unutar našeg teritorijalnog integriteta. Ono što je jedino moguće je da se razgovorima dođe do adekvatnog rešenja koje nas neće zadržati u rovovima, nego ćemo prosto jednu vekovnu, možda čak i iracionalnu borbu, rešavati racionalnim sredstvima.”

Srbija do sada nijednom nije popustila. Poslednji put 18. februara. Reči zakletve novog predsednika Hrvatske Ive Josipovića Tadić nije čuo uživo jer je inauguraciju bojkotovao zato što je na istu pozvan i Farmir Sejdiu. Pre skoro osam meseci, takođe u Hrvatskoj, šef diplmatije Vuk Jeremić slično je postupio:

“Sa organizatorima ‘Kroacija samita’ je napravljen precizan dogovor oko formata učešća delegacije Srbije, kao i predstavnika privremenih institucija iz Prištine…”

Jeremić je zapravo tvrdio da je nasamaren od strane organizatora koji nisu ispoštovali dogovor o učešću predstavnika Srbije i Kosova. Organizatori “Kroacija samita” to nisu priznali, baš kao što ni Srbija nedavno nije priznala da je popustila u svom čvrstom stavu nepriznavanja kosovskih institucija kao organa nezavisne države, i to 4. februara na molitvenom doručku u Vašingtonu, gde su bili prisutni i Sejdiu i potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

Srpska opozicija je tu situaciju skoro pa prećutala, ali Tadićev susret sa Sejdiuom čini se da nikako ne bi.

“Fatmir Sejdiu je čovek koji pripada određenim organizacijama koje se bore da otcepe deo teritorije, a žive upravo na tim teritorijama. Upravo im te teritorije trebaju kao maska da bi prerađivali tu herion i slično. Da bi ga plasirali u Evropu i trovali decu po Evropi. Tako da Sejdiu apsolutno nije ličnost koja ima kredibilitet da može da razgovara o bilo kojem toru na Kosovu, a kamoli o celoj teritoriji Kosova i Metohije", kaže Slađan Mialjević iz Srpske radikalne stranke.

Susret nije priča za javnost

Rade Obradović je poslanik Demokratske stranke Srbije koja je imala premijera Koštunicu sve do jula 2007. godine. I tada i sada tu ne pokazuju spremnost na bilo kakvo popuštanje i unapred kritikuju Tadića. Sastanak sa Sejdiuom došao bi u obzir kada bi bio pod srpskim uslovima, podvukao je Obradović i dodao:

“Prethodne Vlade, kao i Demokratska stranka Srbije, a na kraju krajeva i Ustav obavezuje, da institucije Srbije moraju da brinu o čitavoj svojoj teritoriji. Kosovo je sastavni deo Srbije prema tome u tom sklopu treba razgovarati i sa predstavnicima lokalnih vlasti. Ali samo oko pitanja koja su unutrašnja pitanja Srbije.”
Jelko Kacin

Nervoza iz Srbije prenosi se i na međunarodne institucije. Takav utisak stiče se barem iz razgovara sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Jelkom Kacinom, koga smo pitali koliko su realne mogućnosti za eventualni prvi, samim tim i istorijski, susret predsednika Srbije i predsednika Kosova:

“Što više bude rasprave oko toga to će biti manje šansi da se to i desi. Ali svakako kad god odgovorni političari, uključujući i opcije koje nisu najomiljenije u pojedinim državama, ne iskoriste takvu priliku onda to nije pametno. Ali to se događa bez javnosti. To nije priča za javnost. To je priča za budućnost. Za bolju saradnju u susedstvu. Za izgradnju međusobnog poverenja.”

RSE: Imate li možda informaciju, da li je tačno da postoji Tadićevo obećanje da će doći na ovaj skup?

“I kada bih imao tu informaciju ne bih vam odgovorio. To nije pitanje za medije i to je neodgovorno pitanje od strane medija. I molim vas da i to objavite.”

Kosovo i Srbija tek treba da pristupe rešavanju čitavog niza pitanja koja opterećuju obe strane. Otpočinjanje tih procesa nemoguće je bez dijaloga, a i samo pokretanje dijaloga zapravo je poseban proces unutrašnjih i spoljnih rasprava, koje je nemoguće pokrenuti bez onoga, čega čini se baš i nema - dobre volje na svim stranama.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG