Beograd ne odustaje od namere da podnese kandidaturu za članstvo u EU do kraja godine iako još nema naznaka o odmrzavanju Prelaznog sporazuma i ratifikaciji SSP-a.
Vlasti u Srbiji ponovo su aktivirale, barem retorički, svoju nameru podnošenja kandidature za članstvo u EU do kraja godine. Iako se činilo, prema izjavama zvaničnika da je Beograd od toga odustao, predsednik Srbije Boris Tadić, je obelodanio da se na tome ipak radi. Zašto Beograd misli da je sada trenutak za podnošenje kandidature pitali smo šeficu poslaničke grupe G 17 plus Suzanu Grubješić:
“Uslov za kandidaturu je pre svega da odmrznemo Prelazni trgovinski sporazum, pa da sve zemlje ratifikuju SSP. Mislim da je to sled događaja i da onda podnesemo kandidaturu. Naša očekivanja su da sve to možemo da uradimo do kraja godine. Ali podnositi kandidaturu bez ovog prethodnog koraka, ne verujem da bi imalo smisla, i u to nas ubeđuju i evropski zvaničnici”
SAČEKATI, BAR, BELI ŠENGEN
U istom danu kada je predsednik Srbije Boris Tadić rekao da Beograd trenutno veoma pažljivo razmatra najpogodniji datum za zvanično podnošenje kandidature što je vrlo verovatno da će se dogoditi pre kraja godine, francuski šef diplomatije Bernar Kušner poručio je da sada nije dobar trenutak za to.
No, oko toga ne postoji saglasnot ni u samoj EU, jer ima i zemalja poput Italije, čiji šef diplomatije Franko Fratini par dana ranije kaže da Beograd to treba da učini bez obzira na sve. Odluka o tome je na Srbiji bez obzira šta drugi misle ili savetuju, kaže za naš program izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin.
“Ja bih sačekao da Srbija zvanično dobije ukidanje viza, da se građani Srbije od 1. januara osećaju ravnopravno i dobrodošlo u svim zemljama EU, i onda je momenat kada Vlada Srbije može napraviti relanu procenu da li da ulaže tu aplikaciju ili ne. Ako se u međuvremenu desi i ono što svi žele, pa se do kraja godine pronađu i dva haška optuženika, onda je to stvarno trenutak dokaza da je Srbija ispunila uslove za obostranu implementaciju Privremenog trgovinskog sporazuma i ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Onda ja ne vidim ni jednu prepreku više“, smatra Kacin.
Na čemu je zasnovan optimizam, koji iznosi Suzana Grubješić iz vladajuće G 17 plus, da će do kraja godine biti pređene obe stepenice na putu ka EU ako je i za deblokadu Prelaznog sporazuma i ratifikaciju SSP uslov izručenje dvojice preostalih haških optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
“Na poseti tužioca Bramerca, na njegovom izveštaju i na uveravanjima svih funkcionera koji se time bave da će se to sve uspešno završiti u najskorije moguće vreme”, odgovara Grubješić.
SSP je potpisan u aprilu 2008. iako nisu bili ispunjeni uslovi kao dobronameran gest Brisela prema proevropskom kandidatu Borisu Tadiću uoči predsedničkih izbora u Srbiji.
CILJ JE DA ZAHTEV PRIHVATE
Poređenja radi Hrvatska je postala službeni kandidat za punopravno članstvo još 2004, a pregovore startovala godinu dana kasnije. Turska je pak, postala kandidat
1999. a pregovore počela tek 2005. Iz hrvatskog iskustva profesor na Fakultetu političkih nauka i direktor Centra za evropske studije Damir Grubiša kaže da je najbolje kada se ispune neki zadaci, a to je SSP.
“U Hrvatskoj je bio već stupio na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Hrvatska je prošla široki skrining, koji se očitovao u tome da je prošla kroz vrlo minuciozni pregled i analizu Evropske komisije. Tako da je, naravno, potrebno završiti neke poslove i da je bolje imati što veći konsenzus u EU i suglasnost ključnih aktera. Podnošenje kandidature prije nego što sazriju uvjeti je zapravo kontraproduktivno jer onda izaziva puno više negativnih reakcija nego što bi trebalo”, smatra Grubiša.
Razmišljajući u kontekstu ekonomske krize Jelko Kacin iz Evropskog parlamenta kaže da je potrebno napraviti napore da se imidž Srbije što pre porpavi jer bi to uticalo na bolje ekonomske mogućnosti, povećana strana ulaganja, ali i na njeno samopouzdanje i ambicije.
“U tom kontekstu svakako molba za status je pozitivan korak ako dobije pozitivan odgovor, ali ako molba dobije negativan odgovor to svakako ne doprinosi poboljšanju klime i opšte atmosfere u zemlji“, ocenjuje Kacin.
Vlasti u Srbiji ponovo su aktivirale, barem retorički, svoju nameru podnošenja kandidature za članstvo u EU do kraja godine. Iako se činilo, prema izjavama zvaničnika da je Beograd od toga odustao, predsednik Srbije Boris Tadić, je obelodanio da se na tome ipak radi. Zašto Beograd misli da je sada trenutak za podnošenje kandidature pitali smo šeficu poslaničke grupe G 17 plus Suzanu Grubješić:
“Uslov za kandidaturu je pre svega da odmrznemo Prelazni trgovinski sporazum, pa da sve zemlje ratifikuju SSP. Mislim da je to sled događaja i da onda podnesemo kandidaturu. Naša očekivanja su da sve to možemo da uradimo do kraja godine. Ali podnositi kandidaturu bez ovog prethodnog koraka, ne verujem da bi imalo smisla, i u to nas ubeđuju i evropski zvaničnici”
SAČEKATI, BAR, BELI ŠENGEN
U istom danu kada je predsednik Srbije Boris Tadić rekao da Beograd trenutno veoma pažljivo razmatra najpogodniji datum za zvanično podnošenje kandidature što je vrlo verovatno da će se dogoditi pre kraja godine, francuski šef diplomatije Bernar Kušner poručio je da sada nije dobar trenutak za to.
No, oko toga ne postoji saglasnot ni u samoj EU, jer ima i zemalja poput Italije, čiji šef diplomatije Franko Fratini par dana ranije kaže da Beograd to treba da učini bez obzira na sve. Odluka o tome je na Srbiji bez obzira šta drugi misle ili savetuju, kaže za naš program izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin.
“Ja bih sačekao da Srbija zvanično dobije ukidanje viza, da se građani Srbije od 1. januara osećaju ravnopravno i dobrodošlo u svim zemljama EU, i onda je momenat kada Vlada Srbije može napraviti relanu procenu da li da ulaže tu aplikaciju ili ne. Ako se u međuvremenu desi i ono što svi žele, pa se do kraja godine pronađu i dva haška optuženika, onda je to stvarno trenutak dokaza da je Srbija ispunila uslove za obostranu implementaciju Privremenog trgovinskog sporazuma i ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Onda ja ne vidim ni jednu prepreku više“, smatra Kacin.
Na čemu je zasnovan optimizam, koji iznosi Suzana Grubješić iz vladajuće G 17 plus, da će do kraja godine biti pređene obe stepenice na putu ka EU ako je i za deblokadu Prelaznog sporazuma i ratifikaciju SSP uslov izručenje dvojice preostalih haških optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
“Na poseti tužioca Bramerca, na njegovom izveštaju i na uveravanjima svih funkcionera koji se time bave da će se to sve uspešno završiti u najskorije moguće vreme”, odgovara Grubješić.
SSP je potpisan u aprilu 2008. iako nisu bili ispunjeni uslovi kao dobronameran gest Brisela prema proevropskom kandidatu Borisu Tadiću uoči predsedničkih izbora u Srbiji.
CILJ JE DA ZAHTEV PRIHVATE
Poređenja radi Hrvatska je postala službeni kandidat za punopravno članstvo još 2004, a pregovore startovala godinu dana kasnije. Turska je pak, postala kandidat
1999. a pregovore počela tek 2005. Iz hrvatskog iskustva profesor na Fakultetu političkih nauka i direktor Centra za evropske studije Damir Grubiša kaže da je najbolje kada se ispune neki zadaci, a to je SSP.
“U Hrvatskoj je bio već stupio na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Hrvatska je prošla široki skrining, koji se očitovao u tome da je prošla kroz vrlo minuciozni pregled i analizu Evropske komisije. Tako da je, naravno, potrebno završiti neke poslove i da je bolje imati što veći konsenzus u EU i suglasnost ključnih aktera. Podnošenje kandidature prije nego što sazriju uvjeti je zapravo kontraproduktivno jer onda izaziva puno više negativnih reakcija nego što bi trebalo”, smatra Grubiša.
Razmišljajući u kontekstu ekonomske krize Jelko Kacin iz Evropskog parlamenta kaže da je potrebno napraviti napore da se imidž Srbije što pre porpavi jer bi to uticalo na bolje ekonomske mogućnosti, povećana strana ulaganja, ali i na njeno samopouzdanje i ambicije.
“U tom kontekstu svakako molba za status je pozitivan korak ako dobije pozitivan odgovor, ali ako molba dobije negativan odgovor to svakako ne doprinosi poboljšanju klime i opšte atmosfere u zemlji“, ocenjuje Kacin.
