Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vlast i opozicija za okruglim stolom o izbornim uslovima


Ilustracija

Na beogradskom Fakultetu političkih nauka završen je okrugli sto kojem su prisustvovali predstavnici vlasti i opozicije, a čija su tema pripreme za dijalog o izbornim uslovima za parlamentarne i lokalne izbore u Srbiji, predviđene za proleće iduće godine.

Sastanku su, između ostalih, prisustvovali ministar policije Nebojša Stefanović, poslanici Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije Vladimir Orlić i Vladimir Đukanović, lideri opozicionog Saveza za Srbiju - predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić, kao i poslanica u Skupštini Srbije Marinika Tepić i predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov. Niko od političkih učesnika nije davao izjave posle sastanaka.

Milan Antonijević iz Fondacije za otvoreno društvo, nevladine organizacije koja je uz Fakultet političkih nauka organizovala skup, rekao je da je inicijativa za susret vlasti i opozicije pokrenuta na Fakultetu političkih nauka, s obzirom da se taj fakultet već dugi niz godina bavi proučavanjem i izbornih i drugih sistema.

"Veoma je dobro da se dijalog na ovaj način otvara. Organizacije civilnog društva koje podržava Fondacija takođe su prisutne na izborima i mislimo da je to dovoljan legitimitet da na ovaj način i sazovu ovaj sastanak i otvoreno razgovaraju o svim temama koje su bitne za izbore“, rekao je Antonijević.

Sastanak je organizovan po tzv. pravilu Chattam house-a, što znači da se o događaju može izveštavati, ali da se ne mogu citirati učesnici. Predstavnici medija ne prisustvuju skupu.

„Želeli smo da se razgovor obavlja u atmosferi u kojoj nema medija, da govorimo otvoreno o svim temama i mislim da smo u tome uspeli. Kroz zatvorena vrata niste čuli ništa, tako da je to dovoljan pokazatelj da je atmosfera bila konstruktivna“, dodao je on.

„Veoma brzo“, odgovorio je Antonijević na pitanje novinara kada će uslediti naredni sastanak predstavnika vlasti i opozcije.

Đukanović: Ovo nisu bili pregovori vlasti i opozicije

Poslanik naprednjaka u Narodnoj skupštini Vladimir Đukanović objavio je na svom YouTube kanalu nakon završenog okruglog stola da taj događaj nije predstavljao pregovore između vlasti i opozicije.

“Saslušali smo vrlo pažljivo određene predloge koje su dali CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost) i CeSID (Centar za slobodne izbore i demokratiju), sa nečim se slažemo, a sa nečim ne. Ono što je vrlo važno istaći jeste da nije bilo pregovora vlasti i opozicije. To je važno. Pregovora nije bilo niti će ih biti. Mi smo insistirali i rekli da možemo ovako da razgovaramo i dobro je da se razgovara, ali ako želite bilo šta konkretno, predložite zakon u Skupštini i dajte da se o tome raspravlja, ali oni to neće”, rekao je Đukanović.

Da nije bilo nikakvih pregovora između predstavnika pozicije i opozicije potvrđuju u Savez za Srbiju.

“Poštujući organizatore i činjenicu da nisu u pitanju nikakvi pregovori vlasti i opozicije, što je jasno kad se pogleda lista učesnika, prihvatili smo poziv i izneli naše stavove bazirane na sporazumu o izbornim uslovima koji su potpisale sve opozicione stranke u decembru 2018, Sporazumu sa narodom i preporukama i zaključcima Stručnog tima protesta ‘1 od 5 miliona’”, saopštili su iz Saveza, uz napomenu da će poštovati zahtev organizatorada se u javnost ne iznose diskusije učesnika okruglog stola.

Nova stranka: Preneti dijalog na polje javne debate

Nova stranka je saopštila da je učestvovala na okruglom stolu, te da je dogovoreno da dijalog, kako danas, tako i ubuduće, bude vođen po principu "Chatham House", odnosno bez izlaženja u javnost sa informacijama.

“Iz Nove se nadaju da će razgovor iz tog formata uskoro biti prenet na polje javne debate, kako bi svi građani imali mogućnost da se upoznaju sa različitim stavovima političkih formacija u Srbiji, ali i konkretnim temama u vezi sa izbornim procedurama, na koje će nadalje biti stavljen akcenat”, stoji u saopštenju Nove stranke koju je, kako se navodi, na okruglom stolu predstavljao predsednik Političkog saveta te stranke Aris Movsesijan.

Susretu na FPN-u su prisustvovali predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, te predstavnici organizacija koje Bojan Klačar iz CeSID-a, kao i predstavnici civilnih organizacija koje se bave posmatranjem izbora – CRTA i CeSID.

Reč je o uvodnom skupu u okviru pet okruglih stolova koji su planirani tokom avgusta. Razgovaralo se, kako saznajemo, o radu javnim medijskih servisa, regulatornom telu za nadgledanje elektronskih medija, biračkom spisku, odnosno svemu onome zbog čega opozicija kritikuje vlast tvrdeći da nema uslova za fer i slobodne izbore.

Fakultet političkih nauka
Fakultet političkih nauka

Čanak: Skupština je mesto za dijalog, ovo je urušavanje institucija

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad Čanak izjavio je da su i on i njegova stranka bili pozvani na današnji sastanak vlasti i opozicije na Fakultetu političkih nauka, ali su odbili da na njemu učestvuju, jer "i vlast i delovi opozicije načinom na koji je sastanak sazvan urušavaju institucije i marginalizuju Skupštinu Srbije".

"Načinom na koji je sastanak sazvan i gde je organizovan, on neće doneti ništa dobro. Ako vlast već urušava institucije i marginalizuje Skupštinu Srbije, pitam zbog čega sada u tome učestvuje i opozicija. Skupština kao najviše predstavničko telo građana Srbije je jedino mesto gde se ovakav dijalog može voditi, čime se ojačavaju kapaciteti te institucije", naveo je Čanak u izjavi za medije.

Stranka moderne Srbije (SMS) pozdravila je razgovor predstavnika vlasti i dela opozicije i izrazila nadu da će se dijalog "u budućnosti voditi u Skupštini Srbije".

"Uskoro nas očekuje početak jesenjeg zasedanja Narodne skupštine, te se nadamo da će se dijalog proširiti i na sve ostale predstavnike vlasti i opozicije, da će se odigravati javno, transparentno i u instituciji koja je za to predviđena", naveo je SMS u saopštenju za javnost.Dodali su da im je drago što je dijalog otvoren, "pa makar i van institucija".

Oglasili su se i organizatori opozicionih protesta “1 od 5 miliona”, koji se u Beogradu održavaju već 34 vikenda. Oni su napomenuli da će pozivati na bojkot izbora sve dok vlast ne ispuni sve preporuke stučne komisije, koju je imenovao pokret “1 od 5 miliona”. U saopštenju se navodi da je “dijalog poželjan, iako je došao kasno, ali mora biti transparentan”.

“’1 od 5 miliona’ podržava dijalog kao ključ demokratskog sistema, koji mora biti otvoren za čitavo društvo. Dijalog o izborima tiče se svih građana Srbije koji biraju političke opcije pod određenim izbornim uslovima, a ne samo političkih opcija koji učestvuju u izbornoj trci. Stručni tim ispred građana koji učestvuju na protestu #1od5miliona napisao je 42 preporuke u oblastima kako medija, tako i izbornog procesa, koje bi ih načinile fer, slobodnim i poštenim”, navodi se u saopštenju “1 od 5 miliona”.

Neslaganja unutar opozicije

Bojkot izbora i parlamenta od strane opozicionog Saveza za Srbiju (SzS) izaziva varnice i nejedinstvo unutar Demokratske stranke (DS), a neki čelnici ovog opozicionog bloka kritički se osvrću na stav pojedinih poslanica DS-a da bojkot koji sprovodi Savez za Srbiju nije politika.

U Demokratskoj stranci se, osim toga, još uvek mogu detektovati napetosti povodom koaliranja te partije sa desnim pokretom Dveri u okviru Saveza za Srbiju.

Vučić poziva međunarodne posmatrače

Pitanje bojkota je izbor opozicije, ali nema načina da dođe do izborne krađe, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i najavio da će pozvati međunarodne posmatrače da provere ispravnost biračkog spiska.

Opozicija je odgovorila da je takav poziv "prevarantski" i da neće uticati na njihovu eventualnu odluku o bojkotu izbora.

Predsednik Srpskog pokreta Dveri i jedan od čelnika Saveza za Srbiju Boško Obradović najavio je da će, ukoliko do kraja septembra ne dođe do dijaloga vlasti i opozicije o izbornim uslovima, Savez za Srbiju i zvanično početi kampanju bojkota parlamentarnih izbora koji bi trebalo da se održe u proleće iduće godine.

Koplja se, međutim, i u opoziciji ovih dana lome oko bojkota izbora jer nisu svi akteri partija-članica tog saveza za bojkot.

Za i protiv bojkota

Zoran Lutovac, lider Demokratske stranke i jedan od čelnika Saveza za Srbiju, potpuno je uveren u ispravnost opcije bojkota parlamenta i izbora. Za RSE kaže da su delovanje DS-a u okviru Saveza za Srbiju, kao i politika bojkota, već dali rezultate.

Nije saglasan sa koleginicom iz stranke, poslanicom DS-a Natašom Vučković, koja je izjavila da opozicioni bojkot sednica parlamenta koji sprovodi Savez za Srbiju nije politika, i postavila pitanje dalje svrhe protesta.

"Na ulicama je znatno manji broj građana nego zimus, ali to ne znači da je nezadovoljstvo splasnulo, nego prosto da je u vreme odmora manji broj ljudi koji je na ulicama", kaže Lutovac.

Uveren je da se izborni uslovi neće promeniti, a da bi raspisivanje izbora pod uslovima koji vladaju danas na jesen bio okidač koji bi masovno izveo ljude na ulice, čime bi protesti dobili na novoj snazi.

Sve o protestima '1 od 5 miliona'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:42 0:00

Dragan Šutanovac, bivši lider Demokratske stranke i ministar odbrane u vreme vlade Mirka Cvetkovića, ne spada u zagovornike parlamentarnog bojkota. Za RSE kaže da je Demokratska stranka u parlamentu postala potpuno nevidljiva.

"Delim zabrinutost određenog broja članova Demokratske stranke, a to je da je naša stranka kao najveća opoziciona grupacija u parlamentu, praktično postala nevidljiva i naših poslanika koji su bili sve vreme aktivni u parlamentu u javnosti više nema, građani ne znaju više šta je naša ponuda", kaže Šutanovac.

'Konfuzija' opozicionog saveza

Povodom percepcije dela javnosti da glavni ton u Savezu sa Srbiju daje ekstremno desni pokret Dveri i da Demokratska stranka od toga trpi štetu, lider "demokrata" i tog bloka Zoran Lutovac kategorično tvrdi da je to neistina, odnosno, da Savez za Srbiju ima svoj smisao.

"To uopšte nije tačno. To je medijski spin Vučićevih medija koji se nekritički preuzima i u ozbiljnijim medijima", kaže Lutovac.

Ne misle svi u stranci tako, iako prihvataju odluku najviših organa DS o njenom ulasku u Savez za Srbiju.

"Iako je proklamovana neka zajednička politika, očigledno je da taj desničarski element (Srpski pokret Dveri, koji predvodi Boško Obradović, član opozicionog Saveza za Srbiju, u kojem je i Demokratska stranka i Narodna stranka Vuka Jeremića) i dalje zastupa ekstremne stavove, povremeno ih iznosi i unosi konfuziju u biračko telo proevropske Srbije, koja ovu vladu ne vidi kao proevropsku, ali ima problem i sa opozicijom koja nije jasno i jednoznačno određena kao što je to Demokratska stranka", kaže Dragan Šutanovac.

Zoran Lutovac, međutim, ne smatra da koaliranje sa desnim pokretom Dveri nanosi štetu Demokratskoj stranci.

"Demokratska stranka nije odustala od evropske integracije Srbije. Mi se nismo okupili da bismo izjednačavali naše razlike, okupili smo se da bismo našli najmanji zajednički sadržalac. Najmanji zajednički sadržalac jeste da mi poštujemo evropske vrednosti, među kojima je i uređivanje države po evropskim standardima. Mi nemamo tu problema jedni s drugima, dakle, u tome da uredimo Srbiju i posle jednog perioda prelazne vlade koja će obezbediti normalne uslove, da pred građane izađemo svako sa svojim programom. Prema tome, Demokratska stranka nema nikakav problem, niti je na bilo koji način sputana da svoje identitetske posebnosti ispoljava."

"Dveri ni na koji način ne mogu da se nazovu ekstremnom desnicom": Lutovac
"Dveri ni na koji način ne mogu da se nazovu ekstremnom desnicom": Lutovac

Ni Dveri, kaže Lutovac, nisu više što su nekad bile.

"Otkako je formiran Savez za Srbiju, Dveri ni na koji način ne mogu da se nazovu ekstremnom desnicom jer su oni svoje stavove i svoje aktivnosti usmerili mnogo više ka centru nego što je to bilo ranije", ocenjuje Lutovac.

Na drugoj strani, Dragan Šutanovac kaže da nije verovao u stvaranje sinergije između programski i ideološki dijametralno različitih partija i pokreta koji čine Savez za Srbiju.

"Ako imate sve u jednom džaku, nažalost, imate sve i ništa u isto vreme. Formirana je odmah jedna široka koalicija, koja ima problem sa jasno definisanom politikom jer pojedini članovi te koalicije očigledno izražavaju antievropejstvo, rusofilstvo i sve ono što nije u skladu sa politikom Demokratske stranke", navodi Šutanovac.

On podseća da je još u vreme lokalnih izbora u Beogradu zagovarao da opozicija nastupi u dve kolone - u građanskoj i onoj rezervisanoj za desni centar, u smislu evropske desnice, koja se ne bi protivila ulasku Srbije u EU, a da se, ukoliko se pokaže da mogu da stvore sinergijski efekat, te dve kolone pred izbore udruže.

"Ako imate sve u jednom džaku, nažalost, imate sve i ništa u isto vreme": Šutanovac
"Ako imate sve u jednom džaku, nažalost, imate sve i ništa u isto vreme": Šutanovac

Porast tenzija

Na fluidne tenzije koje trenutno postoje kako u okviru Demokratske stranke, tako i unutar Saveza za Srbiju, ukazuje i Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID). On za RSE kaže da bi sledeći opšti izbori u Srbiji, u proleće iduće godine, mogli biti vododelnica i za opozicioni Savez za Srbiju i za pojedine njegove članice, poput Demokratske stranke.

"Mi svedočimo u ovom momentu tinjajućim tenzijama u okviru opozicionog bloka i čini se da je jedan period stabilnosti koji je karakterisao proteste – negde od decembra do aprila ili maja – završen i da polako ulazimo u jednu fazu tinjajućeg sukoba između različitih opozicionih stranaka koji čak, plašim se, može malo više da eskalira kako budu odmicali naredni dani i nedelje. Prevashodno će, čini se, ta linija konfrontiranja biti u vezi sa potencijalnim bojkotom izbora. Za neke od tih stranaka pitanje je da li mogu da prežive bojkot izbora", navodi Klačar.

On podseća da Demokratska stanka nije imala tako koherentan odnos prema ulasku u Savez za Srbiju, prvenstveno zbog ulaska u koaliciju sa čijim članicama, pre svega desnim pokretom Dveri, a delom i Narodnom strankom Vuka Jeremića, ne dele ni približno ista programska i ideološka uverenja.

Dodatni razlog razmimoilaženja u okviru Demokratske stranke zbog ulaska u Savez za Srbiju prema Klačarevom mišljenju jeste to što je ona bila mnogo slabija karika u tom savezu nego što su Obradovićeve Dveri, lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, čak i Vuk Jeremić (predsednik Narodne stranke).

Zbog izuzetno lošeg rezultata na gradskim izborima u Beogradu prošle godine, ta stranka je, kaže Klačar, znala da nema mnogo moći da se nametne kao donosilac odluka u Savezu za Srbiju. Samim boravkom u toj koaliciji ona verovatno trpi određenu političku štetu, zbog čega vrlo verovatno trpe i međusobni odnosi u samoj stranci.

Izborni test

Ključni momenat za sudbinu sadašnje opozicione scene u Srbiji biće ishod – uspeh ili neuspeh – eventualnog bojkota izbora. A kriterijum za uspeh bojkota izbora bila bi bitno manja izlaznost – recimo, deset ili dvanaest procenata manja nego 2012. godine.

"Ako u tom momentu ljudi na biralištima kažu nešto potpuno drugačije, onda je za očekivati da će nakon toga vrlo verovatno i Savez za Srbiju pretrpeti ozbiljne promene, ako uopšte i izdrži teret vremena nakon toga. Ako ne izdrži, onda će se prosto morati nametnuti neki drugi lideri i neke druge stranke kao alternativna opcija. Prosto, bojkot izbora je zaista vododelnica kada govorimo o nekoj kratkoročnoj budućnosti aktuelne opozicije i u ogromnoj meri će zapravo da opredeli ko će činiti srpsku opoziciju, recimo, sledeće godine u ovo vreme", uverava Klačar.

Redovni parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori biće održani narednog proleća, u martu ili aprilu, izjavio je početkom juna predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG