Opcije štampanja:

Slike
Multimedija

Ugrađeni sadržaj
Komentari

Link has been copied to clipboard

Meni

Vanredno

Komesarka Saveta Evrope o 'spornim pitanjima' ljudskih prava u Srbiji

17. mart/ožujak, 2023.

Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović na konferenciji za medije u Sarajevu, 6.12.2019.

"Krajnje je vreme da se Srbija suoči sa nasleđem prošlosti, da zaštiti slobodu medija i slobodu okupljanja i da ispuni svoje obaveze po pitanju ženskih prava i rodne ravnopravnosti“, izjavila je 17. marta Dunja Mijatović, komesarka Saveta Evrope za ljudska prava, po završetku posete Srbiji.

Mijatović je bila u poseti Srbiji od 13. do 17. marta.

Ona navodi da Srbija stagnira u rešavanju slučajeva nestalih u regionu i da je potrebna nova povećenost političkih lidera ovom pitanju, što uključuje i "otvaranje policijskih i vojnih arhiva u kojima se mogu čuvati važne informacije o nestalim licima".

"Porodice i rođaci nestalih trpe ogroman bol i neizvesnost i imaju pravo na adekvatnu reparaciju i pomoć, ali pre svega da znaju istinu o svojim najmilijima", navodi se u saopštenju komesarke.

Ona je ukazala i na pozitivne korake koje su srpske vlasti preduzele u rešavanju problema nekažnjivosti za teška kršenja ljudskih prava počinjenih tokom sukoba 1990-ih, uključujući novu strategiju za ratne zločine i jačanje kapaciteta Tužilaštva za ratne zločine.

Ipak, kako se navodi u saopštenju, još jedna prepreka u borbi protiv nekažnjivosti je što Srbija ne sprovodi ekstradicije osuđenih ratnih zločinaca i osumnjičenih za ratne zločine drugim zemljama u region.

Debata "(Propuštena) šansa za sporazum: Potraga za nestalim licima iz rata na Kosovu" održana je u Beogradu 24. januara

Pregovori Srbije i Kosova bez tema o ratnom nasleđu i nestalima, upozoravaju NVO

Inače, jedan od najvećih problema u odnosima Srbije i Hrvatske je pitanje nestalih u ratu. Nestala lica su i jedna od tema u okviru dijaloga Kosova i Srbije, koji se od 2011. godine vodi u Briselu posredstvom Evropske unije.

Ona smatra da, dajući osuđenim ratnim zločincima prostor u Srbiji da promovišu svoje stavove i negiraju zločine za koje su osuđeni, vlasti ne ispunjavaju svoju dužnost da obezbede odgovornost, pravo žrtava na istinu i spreče širenje netolerantnog govora i govora mržnje.

"Tolerancija vlasti prema muralima u čast ratnim zločincima je još jedna nesrećna ilustracija ovoga. Organizacije civilnog društva mapirali su više od 300 takvih murala širom Srbije i nedavno su pozvale nadležne da ih uklone", navodi se u saopštenju.

Crna farba koja je osvanula 15. novembra na muralu u Njegoševoj ulici u Beogradu potrajala je nekoliko sati (15. novembar 2021)

Crnom farbom i Cvetom Srebrenice protiv murala Ratka Mladića

Ona je pozdravila "posvećenost vlasti obezbeđivanju poštovanja slobode izražavanja i okupljanja, kao i čvrst pravni i institucionalni okvir u ovoj oblasti", ali napominje da je pitanje bezbednosti novinara i aktivista ljudskih prava i dalje aktuelno.

Usvajanje Strategije za stvaranje podsticajnog ambijenta za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji do 2022. godine je korak u dobrom pravcu, navodi se u saopštenju.

"Branioci ljudskih prava, kao što su Žene u crnom, koje sam posetila u Beogradu, igraju ključnu ulogu u podizanju svesti o ljudskim pravima, čak i kada se suočavaju sa pretnjama i nasiljem. Oni, kao i mnoge druge hrabre i posvećene organizacije civilnog društva i aktivisti u Srbiji, moraju dobiti priznanje, zaštitu i podršku”, navodi Mijatović.

Ulazna vrata NVO "Žene u crnom" na koja je nepoznati muškarac bacio konzervu crvene farbe, 12. jul 2022.

Ponovo napad na prostorije organizacije 'Žene u crnom' u Beogradu

Komesarka pozdravlja "jačanje zakonskog okvira za unapređenje rodne ravnopravnosti i zabeležen napredak u učešću žena u političkom životu u Srbiji".

Međutim, kako se navodi, zabrinuta je zbog mizoginog i diskriminatorskog diskursa koji koriste pojedini političari i javne ličnosti, a promovišu pojedini mediji, koji podriva vladine politike i akcije u cilju postizanja rodne ravnopravnosti.

Kada je reč o nasilju nad ženama i nasilju u porodici, komesarka smatra da je za žaljenje što je 10 godina nakon što je Srbija ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja, ova vesta nasilja i dalje rasprostranjena.

Komesarka je, kako se navodi, uočila potrebu za koordinisanim institucionalnim odgovorom kako bi se žene efikasno zaštitile od nasilja i pružila trenutna i dugoročna podrška žrtvama.

Crvene stolice, cipele i ogledala kao podsetnik na ubijene žene u Srbiji

Aktivistkinje ženskih udruženja iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske pored crvenih stolica sa cipelama i ogledalima na kojima su ispisana imena žena ubijenih u porodično-partnerskom nasilju. U Srbiji su tokom 2022. ubijene 23 žene i jedna devojčica. — 1/12 Aktivistkinje ženskih udruženja iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske pored crvenih stolica sa cipelama i ogledalima na kojima su ispisana imena žena ubijenih u porodično-partnerskom nasilju. U Srbiji su tokom 2022. ubijene 23 žene i jedna devojčica.

"Ogledalo je način da pogledamo u oči jedni drugima. Cipele govore da su one prisutne u našem sećanju i da ćemo tražiti pravdu za sve ubijene žene. Na ovaj način činimo javnim i vidljivim ono što se skriva i umanjuje", rekla je za RSE jedna od organizatorki Staša Zajović iz mirovne organizacije Žene u crnom.<br /> — 2/12 "Ogledalo je način da pogledamo u oči jedni drugima. Cipele govore da su one prisutne u našem sećanju i da ćemo tražiti pravdu za sve ubijene žene. Na ovaj način činimo javnim i vidljivim ono što se skriva i umanjuje", rekla je za RSE jedna od organizatorki Staša Zajović iz mirovne organizacije Žene u crnom.

Svaka druga žena u Srbiji ubijena je od strane supruga ili partnera u zajedničkom domu.<br />
<br /> — 3/12 Svaka druga žena u Srbiji ubijena je od strane supruga ili partnera u zajedničkom domu.

U 2022. godini je povećan broj slučajeva u kojima je nasilje bilo prijavljeno pre nego što se desilo ubistvo. "Ni u jednom od ovih slučajeva nije ustanovljena odgovornost profesionalaca koji svojim postupanjem ili nepostupanjem nisu sprečili da životi ovih žena i dece budu spašeni", rekla je za RSE Vanja Macanković iz Autonomnog ženskog centra.<br /> — 4/12 U 2022. godini je povećan broj slučajeva u kojima je nasilje bilo prijavljeno pre nego što se desilo ubistvo. "Ni u jednom od ovih slučajeva nije ustanovljena odgovornost profesionalaca koji svojim postupanjem ili nepostupanjem nisu sprečili da životi ovih žena i dece budu spašeni", rekla je za RSE Vanja Macanković iz Autonomnog ženskog centra.

Organizatori su zatražili od Vlade Srbije da uspostavi Nacionalni mehanizam za praćenje i analizu slučajeva femicida. Iako je najavljeno 2018. godine, Srbija još nije formirala telo za praćenje femicida. — 5/12 Organizatori su zatražili od Vlade Srbije da uspostavi Nacionalni mehanizam za praćenje i analizu slučajeva femicida. Iako je najavljeno 2018. godine, Srbija još nije formirala telo za praćenje femicida.

Najmanje 106 žena je tokom 2020. i 2021. godine ubijeno u porodično-partnerskom odnosu u zemljama Zapadnog Balkana. — 6/12 Najmanje 106 žena je tokom 2020. i 2021. godine ubijeno u porodično-partnerskom odnosu u zemljama Zapadnog Balkana.

Srbija je još 2013. godine ratifikovala Istanbulsku konvenciju, međunarodni sporazum Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. — 7/12 Srbija je još 2013. godine ratifikovala Istanbulsku konvenciju, međunarodni sporazum Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

"Ovde sam da dam podršku svim ženama koje su čini mi se u ovo vreme najnebezbednije u svojim domovima, tamo gde bi trebalo da budu najbezbednije. Jako sličnu situaciju imamo i u Crnoj Gori", rekla je za RSE Sabina Talović, aktivistkinja Žena u crnom iz Pljevalja.<br /> — 8/12 "Ovde sam da dam podršku svim ženama koje su čini mi se u ovo vreme najnebezbednije u svojim domovima, tamo gde bi trebalo da budu najbezbednije. Jako sličnu situaciju imamo i u Crnoj Gori", rekla je za RSE Sabina Talović, aktivistkinja Žena u crnom iz Pljevalja.

"Velike su sličnosti između Srbije i Hrvatske, sličan je i broj ubijenih žena. Važno je javno govoriti o femicidu, o teškim posljedicama koje to ostavlja i na porodicu ubijenih žena i na društvo", rekla je Marijana Senjak psihološkinja iz Centra za žrtve seksulanog nasilja iz Zagreba.<br /> — 9/12 "Velike su sličnosti između Srbije i Hrvatske, sličan je i broj ubijenih žena. Važno je javno govoriti o femicidu, o teškim posljedicama koje to ostavlja i na porodicu ubijenih žena i na društvo", rekla je Marijana Senjak psihološkinja iz Centra za žrtve seksulanog nasilja iz Zagreba.

"Uvijek naglašavam da ljudi koji čine zločine, koji upravljaju ovom planetom treba da uče od majki, od žena koje se bore za mir i bolje sutra za sve", rekla je Šehida Abdurahmanović iz Udruženja Pokret "Majke enklave Srebrenica i Žepa" iz Sarajeva.<br /> — 10/12 "Uvijek naglašavam da ljudi koji čine zločine, koji upravljaju ovom planetom treba da uče od majki, od žena koje se bore za mir i bolje sutra za sve", rekla je Šehida Abdurahmanović iz Udruženja Pokret "Majke enklave Srebrenica i Žepa" iz Sarajeva.

"Verovanje žrtvama, stalno praćenje, razmena informacija i procena rizika može sprečiti ubistva žena. Reagujte i međusobno sarađujte pre nego što bude kasno!", poručili su organizatori. — 11/12 "Verovanje žrtvama, stalno praćenje, razmena informacija i procena rizika može sprečiti ubistva žena. Reagujte i međusobno sarađujte pre nego što bude kasno!", poručili su organizatori.

SOS brojevi za prijavu nasilja u Srbiji su<strong> </strong>0800 100 600 i<strong> </strong>0800 100 007 (policija 192), u Bosni i Hercegovini 1265, 1264 i 033 222 000 (policija 122); u Crnoj Gori 080 111 111 (policija 122), na Kosovu 080  019 999 (policija<strong> </strong>192).<br /> — 12/12 SOS brojevi za prijavu nasilja u Srbiji su 0800 100 600 i 0800 100 007 (policija 192), u Bosni i Hercegovini 1265, 1264 i 033 222 000 (policija 122); u Crnoj Gori 080 111 111 (policija 122), na Kosovu 080 019 999 (policija 192).

U saopštenju se navodi da se mali broj slučajeva nasilja procesuira u odnosu na ukupan broj prijavljenih slučajeva i da se dosuđuju neadekvatne, uglavnom uslovne osude, što, kako se navodi, poziva na "promišljanje i bolji pristup procesuiranju i suđenju predmeta, kao i na jačanje stručnih kapaciteta pravnih stručnjaka u ovoj oblasti".

XS

SM

MD

LG