Elektroenergetski sektor predstavlja najveći razvojni potencijal BiH čije bi aktiviranje preporodilo cijelu privredu, posebno građevinsku i metaloprerađivačku industriju. Koristeći prisustvo stranih investitora na Međunarodnoj investicijskoj konferenciji “ Sarajevo Business Forum”, domaće kompanije predstavile su oko 40 projekata iz oblasti energije.
Od ukupno 40 projekata iz oblasti energije, koliko ih je predstavljeno na Međunarodnoj investicijskoj konferenciji “Sarajevo Business Forum”, najviše projekata pripremila je Elektroprivreda BiH. Ova bh. kompanija predstavila je projekte izgradnje tri termoelektrane, desetak hidroelektarna, kao i tri vjetroelektrane.
Direktor Elektroprivrede BiH, Amer Jerlagić kaže kako je završena idejna revizija bloka 8 Termoelektrane Kakanj, dok se oko izgradnje bloka 7 Termoelektrane u Tuzli već javilo nekoliko investitora:
„Radi se o nekim fondovima, čak i o nekim elektroprivredama, a već je prisutna zainteresiranost za naš javni poziv koji smo objelodanili za Blok 7 u Tuzli, tako da već potencijalni investitori otkupljuju pretkvalifikacijske dokumente.“
Jerlagić ističe da su cijene projekata prilagođene tržištu:
„Najjeftiniji projekti koji su prezentirani od 10 megavata koštaju cirka 30 miliona maraka, dok najskuplji projekat je hidroelektrana Tegare od 250 megavata i njena cijena se kreće oko 750 miliona maraka.“
Jedni od onih koji su isključivo zainteresovani za hidrokapacitete u BiH je Grupa kompanije iz Turske “Kale”. Njihov predsjednik Osman Okyay kaže da BiH ima veliki hidropotencijal, koji obećava mnogo:
“Energetski projekti u BiH izgledaju obećavajuće. Mi još moramo istražiti regulacijsku stranu projekata, koji zaista jesu zanimljivi. Ja još nisam u potpunosti informisan o pravilima energetskog tržišta, cijenama električne energije, kupovnim garancijama.“
Pojednostaviti procedure
Hidroelektrana JablanicaOkyay kaže da projekte ne odabira na osnovu cijena:
“Danas je novac sekunadarno pitanje u energetskim projektima, jer postoji mnogo investicija koje su spremne za finansiranje. Priroda projekta je ključna, kao što je to studija izvodljivosti i regulatorna strana. Kada se pronađu pravi odgovori na ove probleme, onda je finansiranje projekta u drugom planu - to se može uraditi.”
Tokom investicijske konferencije strane ulagače najviše su zanimali zakonski propisi i ogroman birokratski aparat, kakav ima samo BiH. Ministar energije, rudarstva i industrije FBiH Vahid Hećo kaže kako su strane investicije novina, pa stoga će BiH morati raditi više na olakšavanju poslovanja za strane ulagače:
„Da bismo privukli partnere, mi moramo prvo biti stabilna država, moramo biti prijateljski okrenuti država prema investitorima i ove koji donose novac moramo prihvatiti kao nekoga koe želi da nama pomogne. Prema tome, moramo stvarati ambijent da se ti investotori osjećaju komotno na ovim područjima. Mi moramo biti uporni da otklonimo sve barijere koje se javljaju prilikom investiranja, političke, birokratske i druge, bi ih oni mogli na lakši način prevazići.“
Direktor Razvojne banke Turske Abdullah Celik ističe da BiH ima dosta mogućnosti za investiranje:
“Električna energija se upotrebljava svugdje i možete je izvoziti. BiH ima puno hidropotencijala, kao i uglja - i to se može izvoziti. Tu je dosta novih projekata spremnih za nove investitore i nadam se da će svi imati koristi od zajedničkog rada.”
BiH imala je prije 110 godina najveću hidroelektranu u Evropi. Sudeći prema odluci Vlade FBiH o izgradnji šest termoelektrana, 14 hidroelektrana, te šest vjetroelektrana, čini se da gradnja energetskih objekata predstavlja prioritet za federalnu Vladu. Ovo ljeto, nakon skoro dvije decenije, trebalo bi da počne i izgradnja prvog većeg bh. energetskog projekta. Radi se o hidroelektrani Vranduk na rijeci Bosni, čija će snaga biti oko 23 megavata.
Pročitajte i ovo
Saudijci razmišljaju o ulaganju u bh. poljoprivredu
Od ukupno 40 projekata iz oblasti energije, koliko ih je predstavljeno na Međunarodnoj investicijskoj konferenciji “Sarajevo Business Forum”, najviše projekata pripremila je Elektroprivreda BiH. Ova bh. kompanija predstavila je projekte izgradnje tri termoelektrane, desetak hidroelektarna, kao i tri vjetroelektrane.
Direktor Elektroprivrede BiH, Amer Jerlagić kaže kako je završena idejna revizija bloka 8 Termoelektrane Kakanj, dok se oko izgradnje bloka 7 Termoelektrane u Tuzli već javilo nekoliko investitora:
„Radi se o nekim fondovima, čak i o nekim elektroprivredama, a već je prisutna zainteresiranost za naš javni poziv koji smo objelodanili za Blok 7 u Tuzli, tako da već potencijalni investitori otkupljuju pretkvalifikacijske dokumente.“
Jerlagić ističe da su cijene projekata prilagođene tržištu:
„Najjeftiniji projekti koji su prezentirani od 10 megavata koštaju cirka 30 miliona maraka, dok najskuplji projekat je hidroelektrana Tegare od 250 megavata i njena cijena se kreće oko 750 miliona maraka.“
Jedni od onih koji su isključivo zainteresovani za hidrokapacitete u BiH je Grupa kompanije iz Turske “Kale”. Njihov predsjednik Osman Okyay kaže da BiH ima veliki hidropotencijal, koji obećava mnogo:
“Energetski projekti u BiH izgledaju obećavajuće. Mi još moramo istražiti regulacijsku stranu projekata, koji zaista jesu zanimljivi. Ja još nisam u potpunosti informisan o pravilima energetskog tržišta, cijenama električne energije, kupovnim garancijama.“
Pojednostaviti procedure
“Danas je novac sekunadarno pitanje u energetskim projektima, jer postoji mnogo investicija koje su spremne za finansiranje. Priroda projekta je ključna, kao što je to studija izvodljivosti i regulatorna strana. Kada se pronađu pravi odgovori na ove probleme, onda je finansiranje projekta u drugom planu - to se može uraditi.”
Tokom investicijske konferencije strane ulagače najviše su zanimali zakonski propisi i ogroman birokratski aparat, kakav ima samo BiH. Ministar energije, rudarstva i industrije FBiH Vahid Hećo kaže kako su strane investicije novina, pa stoga će BiH morati raditi više na olakšavanju poslovanja za strane ulagače:
„Da bismo privukli partnere, mi moramo prvo biti stabilna država, moramo biti prijateljski okrenuti država prema investitorima i ove koji donose novac moramo prihvatiti kao nekoga koe želi da nama pomogne. Prema tome, moramo stvarati ambijent da se ti investotori osjećaju komotno na ovim područjima. Mi moramo biti uporni da otklonimo sve barijere koje se javljaju prilikom investiranja, političke, birokratske i druge, bi ih oni mogli na lakši način prevazići.“
Direktor Razvojne banke Turske Abdullah Celik ističe da BiH ima dosta mogućnosti za investiranje:
“Električna energija se upotrebljava svugdje i možete je izvoziti. BiH ima puno hidropotencijala, kao i uglja - i to se može izvoziti. Tu je dosta novih projekata spremnih za nove investitore i nadam se da će svi imati koristi od zajedničkog rada.”
BiH imala je prije 110 godina najveću hidroelektranu u Evropi. Sudeći prema odluci Vlade FBiH o izgradnji šest termoelektrana, 14 hidroelektrana, te šest vjetroelektrana, čini se da gradnja energetskih objekata predstavlja prioritet za federalnu Vladu. Ovo ljeto, nakon skoro dvije decenije, trebalo bi da počne i izgradnja prvog većeg bh. energetskog projekta. Radi se o hidroelektrani Vranduk na rijeci Bosni, čija će snaga biti oko 23 megavata.
Pročitajte i ovo
Saudijci razmišljaju o ulaganju u bh. poljoprivredu
