Dostupni linkovi

Sankcije SAD Rusiji u oštroj eskalaciji tenzija


Bajdenova administracija je uvela sankcije Rusiji s merama usmerenim na ekonomiju te zemlje

Sjedinjene Američke Države uvele su stroge sankcije Rusiji u značajnoj eskalaciji sukoba dve zemlje s posebnim kaznenim merama usmerenim na rusku ekonomiju. Iako je Vašington uveo najopširnije sankcije u poslednjih nekoliko godina, malo je verovatno da će to dovesti do bitne promene u ponašanju Moskve koja je optužena za hakerske napade, mešanje u američke izbore i druge neprihvatljive aktivnosti, pišu svetski mediji.

Administracija predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) najavila je u četvrtak, 15. aprila, nove stroge sankcije Rusiji u najobuhvatnijem naporu da se finansijskim sredstvima pruži više snage kako bi imale uočljive posledice na rusku privredu, a koja dosad nisu bila dovoljno delotvorna da spreče aktivnosti Moskve, ističe Njujork tajms (The New York Times).

Predsednik SAD je u izvršnoj uredbi najavio niz dodatnih koraka – sankcije protiv 32 entiteta i pojedinca zbog kampanje dezinformisanja i mešanja ruske vlade u predsedničke izbore 2020. Deset ruskih diplomata, većinom identifikovanih kao obaveštajni operativci, proterano je iz ruske ambasade u Vašingtonu. SAD su se pridružile evropskim partnerima u sankcijama za osam ljudi i entiteta povezanih s ruskom okupacijom Krima.

SAD su takođe formalno optužile glavnu rusku obaveštajnu agenciju, Spoljnu obaveštajnu službu (SVR), za sofisticiranu operaciju hakovanja - upad u američke vladine agencije i najveće kompanije, čime je, kako ukazuje Njujork tajms, američka vlada prvi put krivicu za hakerski napad na kompaniju Solarvinds (SolarWinds) stavila pred Kremlj.

Sankcije obuhvataju, kako su zvaničnici SAD opisali, "viđene i neviđene" korake u odgovoru na hakovanje Solarvindsa, procenu CIA da je Rusija nudila nagrade za ubijanje američkih vojnika u Avganistanu, kao i na dugogodišnji napor Rusije da se meša u američke izbore u korist bivšeg predsednika Donalda Trampa (Trump).

Zvaničnici, ističe Njujork tajms, priznaju da će ključ efikasnosti sankcija biti u saradnji evropskih i azijskih saveznika SAD, kao i da li će Vašington odlučiti da traži proširenje sankcija pretnjom da će uvesti mere finansijskim institucijama širom sveta koje rade s ruskim obveznicama, kao što je sprovodio "sekundarne sankcije" protiv onih koji sarađuju s Iranom.

'Nuklearna opcija'

U oštroj eskalaciji sukoba Vašingtona s Moskovom, Bajdenova administracija je uvela mere usmerene na ruski državni dug, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times), ukazujući da se dugo strahovalo od uvođenja takve kazne.

Vesti o novim merama izazvale su prodaju ruskih obveznica, kao i upozorenje Kremlja da bi mogle da potope napore za smanjenje tenzija između dve zemlje.

Prve mere Bajdenove administracije protiv Rusije uključuju direktivu kojom se američkim finansijskim institucijama zabranjuje da trguju obveznicama ruske vlade poznatim kao OFZ, kao i obveznicama ruske centralne banke i ruskog Fonda nacionalnog blagostanja, izdatim posle 14. juna, ukazuje britanski list.

Mere usmerene na ruski državni dug, ističe Fajnenšl tajms, dugo su smatrane značajnim korakom u režimu američkih sankcija Rusiji koje se proširuju od prvog kruga ograničenja koje je administracija Baraka Obame (Barack) uvela kao odgovor na aneksiju Krima 2014. godine.

Sankcije će staviti na test planove ruskog Ministarstva finansija da ublaži posledice ograničenja na ruski državni dug, ocenjuje Fajnenšl tajms, dodajući da bi potencijalne protivmere mogle uključiti pauzu u izdavanju obveznica i ublažavanje propisa za ruske kreditore, dok je rusko ministarstvo uvereno da, ako bude potrebno, sve strane vlasnike OFZ-a može zameniti domaćim.

Sprečavanje američkih investitora da kupuju ruski državni dug denominovan u rubljama dugo se smatralo "nuklearnom opcijom" na finansijskim tržištima, gde su obveznice, poznate kao OFZ, popularna investicija, ističe Blumberg (Bloomberg), dodajući da stranci sada drže oko petinu tog duga, vrednog otprilike 37 milijardi dolara.

S pokretanjem "nuklearne opcije", odmah je došlo do pada vrednosti ruske valute, kao i obveznica. Desetogodišnje obveznice u rubljama na početku trgovanja u Moskvi u četvrtak su zabeležile najveći pad od marta 2020, mada su kasnije ti gubici ublaženi.

Iako su ograničenja u vezi s ruskim dugom pogodila tržišta, ne očekuje se da će značajno omesti sposobnost ruske vlade da se sama finansira, pošto državne banke mogu da preuzmu veći deo tereta, ukazuje Blumberg na ocene analitičara.

Ipak, ograničenja na dug označavaju ozbiljnu eskalaciju s političkog stanovišta i verovatno će negativno uticati na predloženi samit predsednika dve zemlje u bliskoj budućnosti, rekao je Fjodor Lukjanov, šef Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku koji savetuje Kremlj. On dodaje da bi Putin mogao odgovoriti jačanjem tenzija oko Ukrajine nastavljanjem gomilanja vojske. "Kada se dostigne izuzetno opasna tačka, tada će se sastati da bi izbegli najgori scenario", rekao je on.

Ispunjenje obećanja

Prve značajne sankcije usmerene na rusku ekonomiju u poslednjih nekoliko godina su pokušaj ispunjavanja Bajdenovog obećanja da će Moskva odgovarati za niz operacija, uključujući mešanje u izbore i sajber napade, ukazuje Vašington post (The Washington Post).

Mnogi komentatori, ističe list, ukazali su da sankcije do sada nisu bitno uticale na procenu rizika u Kremlju i kažu da to verovatno neće postići ni dodatne sankcije.

"Naš stav je da nijedna pojedinačna mera koju ćemo preduzeti ili koju bi mogli da preduzmemo sama po sebi ne može direktno da promeni rusko maligno ponašanje", rekao je glavni zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost Džonatan Finer (Jonathan). "Ali ovo će biti proces koji će trajati i uključivaće kombinaciju značajnog pritiska i traženja načina za zajednički rad."

Sankcije i proterivanje ruskih diplomata usledili su četiri meseca posle otkrića da su ruski sajber špijuni kompromitovali važne američke agencije, uključujući Ministarstvo finansija i Stejt departmenta, kao i brojne privatne kompanije preko hakovanja kompanije Solarvinds.

Iako je Bajdenova administracija obećala je da će odgovoriti na ruske agresije na SAD i saveznike u prvim danima mandata novog predsednika, na uvođenje sankcija se duže čekalo pošto Bela kuća nije bila zadovoljna opcijama koje je Stejt department prvobitno predstavio, navodi CNN pozivajući se na izvore.

Američki zvaničnik upoznat s planovima rekao je da je administracija želela proširenje sankcija.

Odgovor Rusiji takođe dolazi u vreme dok Bajdenova administracija nastoji da održi otvorene kanale diplomatske komunikacije i da sarađuje s Rusijom kada je to u interesu SAD, ukazuje CNN, dodajući da je Bajden taj pristup izložio ove nedelje tokom drugog telefonskog razgovora s Putinom kada je predložio samit.

Kremlj poručuje da će cena biti plaćena

Najznačajnije kaznene mere protiv Moskve u poslednjih nekoliko godina usledile su posle eskalacije napetosti između zapadnih saveznika i Rusije, dok Moskva gomila trupe na granici s Ukrajinom u broju koji nije viđen pre same invazije na Krim 2014, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Odluka Vašingtona da uvede nove sankcije Rusiji naišla je na osudu visokih zvaničnika i pristalica Kremlja koji insistiraju da će odgovor Moskve biti oštar i recipročan.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je novinarima da "Vašington mora da shvatiti da za degradaciju bilateralnih odnosa mora biti plaćena cena" i da "odgovornost za ovo što se događa u potpunosti leži na Sjedinjenim Američkim Državama".

Sankcije protiv osam pojedinaca i kompanija povezanih s okupacijom Krima su najavljena u partnerstvu s Evropskom unijom, Velikom Britanijom, Australijom i Kanadom, ukazuje Volstrit džurnal, dodajući da ta koordinisana akcija dolazi u vreme rasta tenzija s Nemačkom zbog potencijalnih američkih sankcija zbog izgradnje gasovoda Severnog toka 2.

Zvaničnici Bajdenove administracije kažu da se o tim sankcijama, uključujući konkretne mere, raspravlja interno i da odluka još nije doneta. Ipak, navodi Volstrit džurnal, bivši američki zvaničnici bliski Bajdenovoj administraciji kažu da saradnja na poslednjim sankcijama signalizira da bi Vašington mogao da pristane na kompromis u vezi s novim ruskim gasovodom do zapadne Evrope kako bi dobio podršku saveznika za druge spoljnopolitičke prioritete među kojima su pregovori o iranskom nuklearnom programu i suočavanje sa širenjem moći Kine.

Tvrđa linija

Otkriće velike ruske sajber kampanje preko Solarvindsa prošle godine izazvalo je zgražavanje u Vašingtonu i pokrenulo teška pitanja kako odgovoriti na njih. Pojedini članovi američkog Kongresu su to uporedili s "činom rata" i zahtevali odmazdu, dok su drugi, kako ukazuje BBC, istakli da su Rusi jednostavno angažovani u istoj vrsti špijunaže koju i same SAD sprovode na internetu.

Na kraju je Bajdenova administracija došla do stava da razmere kompromitovanja američkih sistema zahtevaju određeni odgovor, mada je pitanje kakav, navodi britanski javni servis, dodajući da će deo odgovora biti sproveden "tajno", verovatno preko ofanzivnih sajber tehnika za ugrožavanje sistema u Rusiji.

Takođe je bilo i rasprave o tome koliko povezati sajber incidente s drugim ruskim obaveštajnim aktivnostima zbog kojih su SAD nezadovoljne, uključujući mešanje u izbore 2020, nuđenje nagrada talibanima za napade na američke vojnike u Avganistanu i aktivnosti u Ukrajini.

Čini se da je Bajdenova administracija na kraju odlučila da sve to spoji u jedan glavni odgovor u pokušaju da se maksimizira njegov uticaj, ukazuje BBC uz ocenu da dosadašnja iskustva sugerišu da je malo verovatno da će to odvratiti Rusiju od takvih postupaka.

Moskva već nekoliko godina veruje da je u sukobu sa Zapadom, mada na nivou ispod tradicionalnog rata i američka odmazda će upravo to potvrditi, navodi BBC u analizi uz zaključak da će sankcije ipak poslati signal u SAD i širom sveta da će Bajdenova administracija zauzeti tvrđu liniju prema Rusiji nego Donald Tramp.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG