Česi krivi za izostanak rasprave o Srbiji?

Kako je bilo i logično očekivati, odustajanje od rasprave o trgovinskim olakšicama Srbiji inicirala je Holandija. Uprkos tome što su prethodno ponudili delimičnu primenu prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom, zvaničnici te zemlje stalno su predočavali da neće popustiti pred zahtevima ostalih članica evropskog bloka da se taj dokument primeni.

Jedan zvaničnik češkog predsedništva Evropske unije agenciji Beta je rekao da se praktično više ne očekuje da na samitu bude razmene mišljenja o odnosima sa Srbijom.

Velika Britanija je pre otprilike mesec dana predložila da se Srbiji ”priznaju“ rezultati činjeničkog sprovođenja prelaznog trgovinskog sporazuma koji Beograd jednostrano primenjuje od januara.

Alexandra Stiglmayer

Alexandra Stiglmayer iz Inicijative za evropsku stabilnost (ESI) kaže za naš program da zemlje-članice Evropske unije vrše pritisak na Holandiju da unese više fleksibilnosti u svoj stav prema Srbiji:

”Da, postoji pritisak na Holanđane da popuste i da prekinu svoju blokadu.“

Šta je odlučilo da se, uprkos najavama, u Briselu o Srbiji ne razgovara, pitali smo Milicu Delević, direktorku Vladine Kancelarije za saradnju sa Evropskom unijom:

”Nedovoljna saglasnost o dovoljnoj količini, da tako kažem, pomaka da sve zemlje članice budu njime zadovoljne. Uverena sam da ćemo napredak videti, a kada će do njega doći...

Mislim da su i sve igre koje su dolazile govorile da je ovo prva prilika za razgovor, da su nove prilike u izlogu i na daljim sastancima Saveta ministara – mislim da se tom prilikom ništa nije promenilo.”

Briselski dopisnik novosadskog Dnevnika Željko Pantelić, izuzetan poznavalac odnosa Evropske unije prema zemljama zapadnog Balkana, kaže za naš radio da odgovornost što je rasprava o Srbiji izostala leži na haotičnosti češkog predsedništva Unijom:

Češko predsedništvo, koje je trebalo da ima jasnu ideju kako da se postigne nekakav rezultat, nije koordinisalo volju velikih članica Evropske unije, poput Velike Britanije, koje su htele da na najvišem nivou postave pitanje Srbije.

”Češko predsedništvo, koje je trebalo da ima jasnu ideju kako da se postigne nekakav rezultat, nije koordinisalo volju velikih članica Evropske unije, poput Velike Britanije, koje su htele da na najvišem nivou postave pitanje Srbije. To nije bilo samo u cilju da se pokrene primena prelaznog sporazuma već je trebalo da posluži i kao pritisak na Holandiju sa najviše tačke koju poseduje Evropska unija, a to je Evropski savet, ali i da im se pokaže da su izolovani.”

RSE: Zašto krivite Čehe?

”Mogli su juče da kažu Holanđanima da vide da se oni sa time ne slažu, ali da oni kao Evropski savet sada daju mandat budućem švedskom predsedništvu Evropske unije da se ono ponovo pozabavi tim pitanjem. Onda bi Karl Bilt, kao budući predsedavajući Saveta ministara spoljnih poslova, imao na osnovu čega da ponovo potegne to pitanje, možda u julu možda u septembru, a ovako će mu ruke biti jednostavno vezane. Da bi on to uopšte mogao sada da podigne na nivo Saveta ministara spoljnih poslova biće potreban neki novi element, a svi znamo da su jedina dva nova elementa ili hapšenje Mladića ili Bramercov izveštaj.”

Sagovornik Radija Slobodna Evropa ocenjuje da se od odgovornosti ne može amnestirati ni srpska vlada:

Nerazumljivo je to što niko iz Beograda nije uspeo, ili nije hteo, ili se čak nije ni setio, da objasni holandskim parlamentarcima razliku između prelaznog sporazuma i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

”Koja nije ni pomislila da treba da objasni Česima i da zajedno sa drugim zemljama u Evropskoj uniji koje se zalažu za Srbiju koordinira akciju sa njima. Nerazumljivo je to što niko iz Beograda nije uspeo, ili nije hteo, ili se čak nije ni setio, da objasni holandskim parlamentarcima razliku između prelaznog sporazuma i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Imao sam nekoliko razgovora sa njihovim predsednikom spoljnopolitičkog komiteta gospodinom Olmerom i sa još nekoliko njihovih parlamentaraca koji ne prave razliku između prelaznog sporazuma i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koja je i kulminirala kroz njihovu definiciju da je Srbiji potrebno dati nekakve koncesije u trgovini, jer prelazni sporazum je isključivo o trgovini i nema nijedan politički element. Međutim, to holandski parlamentarci ne znaju.”

Alexandra Stiglmayer, međutim, ocenjuje da će Holandija imati sve manje osnova za nastavljanje bojkota:

“Mislim će, imajući u vidu Brammertzov prilično pozitivan izveštaj o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom, Holandija imati sve manje razloga za nastavak blokade Srbije.”