Dostupni linkovi

Samit EU-Kina u vreme tenzija


Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na video konferenciji s kineskim predsednikom Si Đipingom i premijerom Li Kećiangom

U vreme dok rastu tenzije između Evropske unije (EU) i Kine, lideri dve strane su u ponedeljak, 22. juna, održali video konferenciju, koja je završila bez zajedničkog saopštenja i s istaknutom zabrinutošću Brisela zbog odnosa Pekinga prema Hongkongu i ljudskim pravima, kao i zbog širenja dezinformacija o korona virusu i restriktivnih mera Kine prema evropskim kompanijama, pišu svetski mediji.

Komplikovani odnosi

Razgovori u ponedeljak, 22. jula, na video konferenciji odvijali su se u pozadini sve većih tenzija i sve većeg nepoverenja između Brisela i Pekinga, ukazuje agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Dok i Kina i EU priznaju da žele da ojačaju veze, njihov odnos je, objašnjava AFP, zakomplikovan nizom neslaganja o temama koje se kreću od trgovine i pravilima o ulaganju do ljudskih prava i nacionalne bezbednosti.

EU je bila ljuta zbog, kako navodi, značajne kineske kampanje dezinformisanja o pandemiji COVID-19, dok su pred samit, kineski zvaničnici negodovali zbog predloženog novog zakona EU koji ima za cilj da spreči da strane firme poduprte velikim državnim subvencijama narušavaju konkurenciju u Evropi.

Poslednjih meseci EU je nastojala da održi delikatan odnos sa Kinom, karakterišući je kao "sistemskog rivala" i konkurenta, ali su, kako ističe AFP, izjave iz Brisela u ponedeljak bile oštrije i kritičnijeg tona.

Napori EU da se usprotivi sve agresivnijoj Kini dosad su bili onemogućeni manjkom jedinstva među 27 članica Unije, navodi AFP i ukazuje da se mnogim od njih azijski džin pažljivo dodvoravao. Takođe, postoji posebna zabrinutost zbog kineskih kompanija koje su se ustremile na evropske kompanije oslabljene krizom izazvanom korona virusom.

Partneri i rivali

EU je u ponedeljak tražila od Kine da ispuni obećanje o otvaranju svoje privede i upozorila na "veoma negativne posledice" ako Peking nastavi nametanje novog bezbednosnog zakona Hongkongu za koji Zapad tvrdi da će suzbiti osnovna prava, ističe Rojters (Reuters).

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel) rekao je da Kina ne uzvraća dobrodošlicu kakve su kineske kompanije dobile u Evropu.

Predsednica Evropske komisije Urusla fon der Lajen (Ursula von der Leyen), nazivajući Kinu partnerom i rivalom, rekla je da Peking nije ispunio dogovor iz 2019. da omogući veći pristup evropskim kompanijama tržištu u Kini ili da ukine pravila koji zahtevaju od stranih investitora da dele svoja znanja s kineskim kompanijama u zajedničkim poslovnim poduhvatima.

S druge strane, kineski premijer Li Kećiang je, prema kineskim državnim medijima, izrazio optimizam o odnosima, navodeći da su Kina i EU više partneri nego rivali.

EU se ipak žali na odsustvo napretka u višegodišnjim pregovorima o investicijama s Kinom. Nemačka je odložila samit lidera EU s kineskim predsednikom Si Đipingom u septembru, navodeći kao razlog korona virus, mada diplomate, kako ukazuje Rojters, kažu da je to delom zbog zastoja u pregovorima o investicijama.

Međutim, ističe Rojters, i pre nego što je pandemija korona virusa pogoršala kinesko-evropske odnose, EU se našla između Kine i SAD, u želji da sarađuje s obe, ali i da ne otuđi nijednu od te dve zemlje.

Ljudska prava

S jačanjem kritika da je EU potčinjena Pekingu, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pokušali su da zauzmu čvršći stav nego obično, posle video razgovora s kineskim predsednikom Si Đinpingom i premijerom Li Kećiangom, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).

EU je najveći trgovinski partner Kine, ali i ekonomski rival i kako je Peking postao agresivniji poslednjih godina, EU pokušava da, ističe AP, uspostavi ravnotežu svojih komercijalnih interesa sa zemljom koju takođe vidi kao "sistemskog rivala".

Posle sastanka, Evropljani su izrazili "duboku zabrinutost" zbog odluke Kine da nametne zakon o bezbednosti Hongkongu, navodeći da postupci Pekinga protivreče njegovim međunarodnim obavezama i da "stavljaju pritisak na osnovna prava i slobode stanovništva".

Takođe su izrazili zabrinutost zbog kršenje ljudskih prava na Tibetu i u Sinđangu, kao i izveštaja o nestanku ljudi koji su izneli stav o načinu kako je Kina postupala tokom pandemije, a takođe je istaknut "nastavak arbitrarnih pritvaranja" stranih državljana u Kini, među kojima su jedan Šveđanin i dva Kanađanina.

"Za EU, o ljudskim pravima i temeljnim slobodama se ne može pregovarati", rekla je fon der Lajen.

Video samit je održan pošto je Kina optužena da pokušava da utiče na evropske zvaničnike, navodi AP i dodaje da je šef evropske diplomatije Žozep Borel (Josep Borell), koji je učestvovao na sastanku, dva puta nedavno negirao da je njegova služba podlegla pritisku Pekinga da menja dokumenta.

Rast tenzija i korona virus

Video konferencija u ponedeljak je bila prvi sastanak novih lidera evropskih institucija i kineskog rukovodstva, ukazuje Blumberg (Bloomberg) i ocenjuje da su od poslednjeg samita EU-Kina pre 14 meseci povećane tenzije između njih.

Atmosfera u odnosima EU i Kine je sumornija od poslednjeg njihovog samita u aprilu 2019. kada su se obe strane založile za jedinstvo u borbi za održanje multilateralnog poretka koji je na udaru predsednika SAD Donalda Trampa (Trump), ocenjuje Blumberg.

Međutim, dok je sastanak pre 14 meseci doneo mnogo hvaljenu zajedničku izjavu, ovog puta nije bio takvog dokumenta, a takođe za razliku od prošle godine, kineska strana je odlučila da ne učestvuje u konferenciji za novinare.

Na ekonomskom frontu, glavni cilj EU na samitu je bio da se da novi politički podsticaj za pregovore koji su počeli 2013. o dogovoru koji bi smanjio kineske restrikcije za evropske kompanije. Na sastanku prošle godine, dve strane su postavile rok do kraja 2020. za postizanje "ambicioznog" dogovora o investicijama. EU, koja navodi da Kina nije dovoljno uradila na stvaranju ravnopravnih uslova za evropske kompanije, traži bolji pristup kineskom tržištu, između ostalog, za svoj automobilski, biotehnološki, telekomunikacioni i kompjuterski sektor.

Jedan od izvora tenzija u odnosima EU i Kine je pandemija COVID-19, pošto je Evropska komisija 10. juna objavila izveštaj u kojem se Kina imenuje među "stranim akterima" odgovornim za širenje dezinformacija o COVID-19 u EU.

Fon der Lajen je posle razgovora s kineskim liderima kritikovala Peking zbog sajber napada na bolnice i zdravstvene institucije tokom krize korona virusa, ističe Politiko (Politico).

"Videli smo napade... na kompjuterske sisteme, na bolnice, i znamo poreklo tih napada", rekla je Fon der Lajene posle video konferencije.

Šefica Evropske komisije je rekla da je jasno stavljeno do znanja da se to "ne može tolerisati".

U izveštaju EU objavljenom ranije ovog meseca o dezinformacijama povezanim s pandemijom navodi se da je Kina širila lažne narative, navodi Politiko, dodajući da je i u aprilu EU ukazala na sajber napade na bolnice i istraživačke centre, ali tada nisu imenovani akteri koje podržava Kina.

XS
SM
MD
LG