Juče je završen 54. međunarodni sajam knjiga u Beogradu koji je posetilo preko 125.000 ljudi. Na sajmu se pojavilo oko 2.800 bibliotekara i preko 800 izlagača, sa preko 40 gostiju iz inostranstva.
Vladislava Gordić-Petković, umetnička direktorka Sajma knjiga, kaže za RSE da je produkcija ove godine manja nego prethodnih, ali da je sajam uprkos tome bio bolji i funkcionalniji i sa više pratećih programa:
„Barata se podatkom od 7000 naslova u ovogodišnjoj produkciji, a to je manja produkcija nego prethodnih godina. Posebno se to uočava u obalsti kapitalnih izdanja, međutim, Sajam je bio bolje organizovan i neuporedivo funkcionalniji nego prethodnih godina“.
Jedna od vidnijih promena u odnosu na prethodne godine jeste bilo razdvajanje izdavača i knjižara.
Zoran Hamović, direktor izdavačke kuće „Clio“, kaže za RSE da je to jedan važan korak u podizanju kvaliteta Sajma, ali i važan korak za tržište koje je“ i malo i loše“:
„A, ono što treba istaći je, upravo to, da je uloga knjižara da dodju na Sajam i da vide šta će uzei i prodavati tokom godine, a ne da oni budu konkurencija izdavačima, ali i koncurencija međusobno,a onda kasnije da se čude što knjižare nestaju“.
Za razliku od prethodnih godina kada je Sajam izgledao više kao vašar, a manje kao prostor u kom se izlažu knjige, ove godine, nova koncepcija donela je i veću profesionalnost i boljei izgled Sajma.
Pisac Marko Vidojković, koji je na sajmu predstavio svoj novi roman „Hoću da mi se nešto lepo desi odmah“ na štandu Samizdat B92, kaže za RSE da je ove godine uživao na sajmu.
„Kako se ovde situacija menja, tako je on sve manje vašar, a sve više Sajam. Tako da ove godine te vašarske atmosfere nije bilo kao prethodnih godina, čak i za vreme školskog dana. Mislim da je tome doprinelo, većim delom, uklanjanje kioska sa pljeskavicama. Sada su ostala samo dva i to malo dalje od hala. Tako da, kakvih naslova ima, takvi ljudi i dolaze,“ rekao je Vidojković.
Vladislava Gordić-Petković, umetnička direktorka Sajma knjiga, kaže za RSE da je produkcija ove godine manja nego prethodnih, ali da je sajam uprkos tome bio bolji i funkcionalniji i sa više pratećih programa:
„Barata se podatkom od 7000 naslova u ovogodišnjoj produkciji, a to je manja produkcija nego prethodnih godina. Posebno se to uočava u obalsti kapitalnih izdanja, međutim, Sajam je bio bolje organizovan i neuporedivo funkcionalniji nego prethodnih godina“.
Jedna od vidnijih promena u odnosu na prethodne godine jeste bilo razdvajanje izdavača i knjižara.
Zoran Hamović, direktor izdavačke kuće „Clio“, kaže za RSE da je to jedan važan korak u podizanju kvaliteta Sajma, ali i važan korak za tržište koje je“ i malo i loše“:
„A, ono što treba istaći je, upravo to, da je uloga knjižara da dodju na Sajam i da vide šta će uzei i prodavati tokom godine, a ne da oni budu konkurencija izdavačima, ali i koncurencija međusobno,a onda kasnije da se čude što knjižare nestaju“.
Za razliku od prethodnih godina kada je Sajam izgledao više kao vašar, a manje kao prostor u kom se izlažu knjige, ove godine, nova koncepcija donela je i veću profesionalnost i boljei izgled Sajma.
Pisac Marko Vidojković, koji je na sajmu predstavio svoj novi roman „Hoću da mi se nešto lepo desi odmah“ na štandu Samizdat B92, kaže za RSE da je ove godine uživao na sajmu.
„Kako se ovde situacija menja, tako je on sve manje vašar, a sve više Sajam. Tako da ove godine te vašarske atmosfere nije bilo kao prethodnih godina, čak i za vreme školskog dana. Mislim da je tome doprinelo, većim delom, uklanjanje kioska sa pljeskavicama. Sada su ostala samo dva i to malo dalje od hala. Tako da, kakvih naslova ima, takvi ljudi i dolaze,“ rekao je Vidojković.
