Poslednje nedelje oktobra u Beograd se dolazilo i praznim koferima. Kotrljali su se od hale do hale, od štanda do štanda, sa spiskom koji se pažljivo sklapao u susret Sajmu knjiga.
Beogradski sajam knjiga, onakav kakav poznajemo, međutim odlazi u istoriju.
Dobro, ne baš u istoriju, ali kako je najavljeno, poslednji put se održava u dobro poznatim sajamskim halama, od 23. do 31. oktobra, s Tunisom kao počasnim gostom.
Već sledeće, planirano je da se 70. po redu Sajam održi u novom sajamskom prostoru u Surčinu, gde se od maja do avgusta 2027. godine odigrava EXPO izložba.
Još od 2019. nagoveštavano je širenje projekta "Beograd na vodi" na prostor današnjeg Sajma. A prema planovima za izgradnju nacionalnog stadiona iz 2021, vidi se da je još tada planirano preseljenje Sajma u Surčin, odnosno pre dobijanja organizacije međunarodne izložbe EXPO 2027.
Zašto izdavači 'preskaču' Sajam?
Ali pitanje nije samo gde će se održavati ovaj knjiški skup, već i ko će na njemu izlagati. Jer, veliki broj velikih i malih izdavačkih kuća već je odlučio da ovogodišnji, 69. po redu Sajam knjiga preskoči.
Među njima su Laguna, Štrik i Kreativni centar.
Dejan Papić, direktor izdavačke kuće Laguna kaže da ove godine ne nastupaju na ovogodišnjem Sajmu, a kao razlog navodi lošu organizaciju manifestacije.
"Prošle godine smo imali po nama najlošije organizovan Sajam, gde bilo kakva inicijativa i mišljenje izdavača nisu bili uvažavani. Naprotiv, radilo se protivno svemu, protivno interesu izdavača, a i publike", kaže Papić za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Ljubica Pupezin, direktorka Štik izdavaštva istakla je i da su se pogoršali i uslovi za učešće, te da su cene zakupa porasle.
"Zaista ove godine nikako nismo mogli da učestvujemo", rekla je Pupezin.
Sva tri izdavača ukazala su na to da ove godine u Odboru Sajma knjiga nije bilo nijednog predstavnika izdavača, za razliku od prethodne, kada su imali jednog.
"Smatramo da je nemoguće raditi na organizaciji takvog skupa i takve manifestacije, a uopšte ne konsultovati izdavače zbog kojih u krajnjoj liniji tamo dolazi veliki broj ljudi, da bi videli knjige, da bi se upoznali sa autorima, da bi prosto imali jedan doživljaj kulturne svakodnevice u Srbiji koja je vrlo dinamična kad se priča o izdavačima", kaže za RSE Dejan Begović, predsednik Udruženja izdavača i knjižara Srbije i izvršni direktoro Kreativnog centra.
Rok produžen, raspored već objavljen
Rok za prijavu izdavača za učešće na Sajmu istekao je još 20. avgusta, a među prijavljenima nije bilo nekih od vodećih izdavačkih kuća u Srbiji.
U međuvremenu, rok je produžen na 5. oktobar. I pored toga, na sajtu manifestacije se već nalazi raspodela prostora.
Na Sajmu će, kako se može videti, u glavnoj hali biti određeni broj poznatih izdavača, dok će u ostalim halama biti najviše institucionalnih, kulturnih i verskih izlagača.
Kako će tačno izgledati ovogodišnje izdanje događaja, i kako reaguju na bojkot izdavača, odgovor od organizatora do objavljivanja nismo dobili.
Kolika je važnost Sajma knjiga?
Na izdavačkoj sceni u Srbiji postoje nezavisni izdavači, poput Štrika, dok su deo izdavačkih kuća članovi Udruženja profesionalnih izdavača Srbije (UPIS).
Više od 100 izdavača, među kojima i Laguna i Kreativni centar, potpada pod Udruženje izdavača i knjižara Srbije (UIKS), koje je još početkom avgusta pozvalo svoje članstvo da razmisle o učestvovanju na manifestaciji.
"Za mnoge izdavače pogotovo male i srednje Sajam je možda jedna od retkih prilika u godini kada će na jednom mestu imati veliki broj posetilaca. Nažalost prošle godine taj veliki broj posetilaca je izostao zbog svega što se dogodilo u vezi sa Sajmom. Naša procena je da će ove godine to biti još više izraženo", kaže Dejan Begović, predsednik Udruženja izdavača i knjižara Srbije i izvršni direktor Kreativnog centra.
Sajam knjiga je posećivalo i preko 200 hijada ljudi, tokom sedam dana održavanja.
Godine 2024. Sajam je posetilo 203.350 ljudi. Međutim, taj broj je opao prošle godine, kada ga je posetilo 134.750 posetilaca.
Prošle, 2025. godine pojedini izdavači nisu učestvovali na Sajmu.
A neki od onih koji jesu, bojkotovali su sajamski dan 1. novembra, na godišnjicu pada nadstrešnice u Novom Sadu, u kojoj je poginulo 16 ljudi, a jedna teško povređena, nakon čega su studenti u blokadi pokrenuli masovne proteste širom zemlje.
Šta izdavači kažu o preseljenju Sajma knjiga?
Izdavači s kojima je razgovarao RSE ne gledaju blagonaklono na selidbu manifestacije.
"Preseljenje van prostorija kakve poznajemo i negde veoma daleko, mislim da, barem što se izdavača tiče, teško da dolazi u obzir", kaže Papić iz Lagune.
Pupezin smatra da je ove godine 'kraj Sajma knjiga kakvog poznajemo', te postavlja pitanje kako će izgledati manifestacija na novoj lokaciji.
"Gde, pod kojim uslovima, na koji način je je to sve organizovano. Ko će da odlazi do Surčina? To je tolika neka magla i deluje stvarno užasavajuće kad čovek i pomisli na to, i stvarno ne bih volela da je tako", kaže Pupezin za RSE.
O serijalu 'Zaviri ispod površine'
Svakodnevnica u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori. Sa kakvim se izazovima suočavamo? Šta ove sedmice pokušavamo bolje da razumemo?
Petkom u 12 sati slušajte ZIP - Zaviri ispod površine gde analiziramo i objašnjavamo društvene fenomene koji nas okružuju.
Sve epizode možete potražiti ovde. Preuzimite podcast na vaš uređaj i slušajte po svom tempu.
Detaljnije upute kako slušati ovaj i naše druge podcaste potražite ovde.