Dostupni linkovi

Američka ocena otvara put ka Briselu?


Boris Tadić i Džozef Bajden u Beogradu 20. maja 2009.

Da li je ono što je potpredsednik SAD-a Džozef Bajden obećao nedavno u Beogradu - novu fazu odnosa između njegove zemlje i Srbije - dobilo potvrdu u najnovijoj informaciji iz Vašingtona: da će 1. juna Amerika ozvaničiti svoju ocenu sa potpisom državne sekretarke Hilari Klinton da Beograd sarađuje sa Hagom? Kakve to može imati praktične posledice?

Da li se nazire kraj zastoja daljih koraka Beograda prema EU zbog stava Holandije koja ne priznaje punu saradnju Beograda sa Hagom, dok ne budu uhapšena dva preostala haška begunca? Ili Amerika črvsto veruje da će Srbija vrlo brzo ispuniti taj uslov, pa će biti izlišni dalji pritisci?

Rasim Ljajić
Vest iz Vašingtona , saopštena grupi domaćih novinara koji tamo borave, u Beogradu se doživljava kao prvi praktični korak koji dokazuje novu etapu srpsko-američkih odnosa, najavljenu prilikom prošlonedeljne posete potpredsednika Amerike Džozefa Bajdena Beogradu. Ministar Rasim Ljajić, zadužen za saradnju sa Haškim tribunalom:

“Na ovaj način Holandija ostaje poslednja zemlja koja jedina još dovodi u pitanje naš odnos prema Tribunalu. Ja nisam siguran koliko će ovaj izveštaj uticati na promenu tog holandskog stava, ali za nas on znači još jedno ohrabrenje i dokaz da Srbija čini sve što može da ispuni svoje obaveze prema Tribunalu.”

Ivica Dačić, Foto: Vesna Anđić
Ministar policije Ivica Dačić:

“To je velika i kvalitativna promena koja je sigurno posledica promene odnosa srpske i nove američke administracije i, mislim, sve u svemu, trebalo bi da ima pozitivne efekte po način i brzinu daljih evropskih integracija Srbije.”

Dakle, u Beogradu je sada glavno pitanje - hoće li promena stava Vašingtona uticati da se odblokira evropski put Srbije, zaustavljen zbog toga što nema saglsanosti oko pozitivne ocene o saradnji Srbije
Sasvim je sigurno da će američka ocena imati uticaj, ako ne na Bramercov izveštaj, a ono na tok diskusije u Savetu bezbednosti.
sa Hagom.

Nova pozitivna ocena Amerike dolazi u pravom trenutku za Beograd, uoči razmatranja najnovijeg izveštaja Haškog tužioca Serža Bramerca u Savetu bezbednosti 4. juna i sastanka evropskih ministara diplomatija u Luksemburgu 15. juna. Bilo bi naivno misliti da je taj tajming slučajan. Ministar Rasim Ljajić:

“Bramerc će podneti izveštaj Savetu bezbednosti 4.juna. Sasvim je sigurno da će američka ocena imati uticaj, ako ne na Bramercov izveštaj, a ono na tok diskusije u Savetu bezbednosti.“

Milica Delević, Foto: Vesna Anđić
Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije:

“Posle predstavljanja izveštaja Glavnog tužioca Bramerca Savetu bezbednosti, održaće se sastanak ministara spoljnih poslova EU u Luksemburgu 15. juna i to će biti prilika da se o tome ponovo razgovara, pa ćemo videti....”

Bruna Vekarića, portparola Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu pitali smo da li je promena ocene o saradnji sa Haškim tribunalom stvar “mekšeg“ stava nove američke administracije prema Beogradu ili je u pitanju nešto što je Beograd ponudio kao črvst dokaz da će begunci biti uskoro uhvaćeni?

Bruno Vekarić
Vekarić: Sigurno nove činjenice i odnos koji ovdašnja politika ima prema toj temi.

RSE: Koje su to “nove činjenice"?

Vekarić: Ja o tome ne mogu da govorim, niti znam, niti to mogu da podelim sa vama. To nije samo problem Srbije, zločini su i regionalni ali i svetski problem.

RSE:Da li će Srbija odgovoriti na američku ponudu pomoći u hvatanju haških begunaca?

Vekarić: To se već odvija, to je zajednički poduhvat. Obaveza je naša , ali poduhvat je zajednički.

Podsetimo, Holandija je zaustavila primenu Sporazuma o pridruživanju Srbije sa EU, što je važan korak na evropskom putu Srbije. Sjedinjene Američke Države, po mišljenju dobrih poznavalaca međuanordnih odnosa, stajale su iza holandskog veta. Da li se, shodno tome, može očekivati odustajanje Holandije od čvrstog stava “Mladić u Hagu, Srbija ka Briselu “? Boško Jakšić, spoljnopolitički kom
U holandskom Ministarstvu inostranih poslova kažu da njihov veto procesu priključivanja Srbije EU ostaje isti, da ne zavisi od američkog stava, već od onoga što će Bramerc reći u UN, odnosno od hapšenja Mladića.
entator lista Politika:

“To bi bilo sasvim realno.”


Holandija je na specifičan način vezana za najstrašniji događaj u Bosni, genocid u Srebrenici, u kome deo odgovornosti pada i na tada neaktivne holandske vojnike koji su se našli na licu mesta, zbog čega je svojevremeno pala holandska vlada. Ratko Mladić je optužen pred Haškim tribunalom za ovaj najstrašniji zločin tokom rata na teritoriji bivše Jugoslavije. U holandskom Ministarstvu inostranih poslova kažu da njihov veto procesu priključivanja Srbije EU ostaje isti, da ne zavisi od američkog stava, već od onoga što će Bramerc reći u UN, odnosno od hapšenja Mladića.

Vest iz Vašingtona ne tiče se samo Srbije i, posredno, Holandije - već i svih onih u susednoj Bosni, gde se još otkopavaju srebreničke žrtve, a koji očekuju da se komandant Vojske RS pojavi pred Haškim sudom. Ima li razloga da porodice i prijatelji žrtava, svi oni koji očekuju pravdu, strahuju da bi ova nova američka ocena mogla značiti i slabljenje potrage za Mladićem? Boško Jakšić:

“Mislim da je baš suprotno. Zato što se prebacuje odgovornost: evo, mi smo učinili jedan gest dobre volje, kovertiran potez unapred, a to ni na koji način ne sme da uspava Beograd, nego upravo obrnuto. Da ga pritisne da ispuni sve obaveze koje je preuzeo.”

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG