Sjedinjene Američke Države ponovo pozivaju Vladu Kosova da ispoštuje odluku Ustavnog suda iz 2016. godine, kojom je utvrđeno da 24 hektara zemlje i šume pripada manastiru Visoki Dečani, te napominju da se taj slučaj odnosi na vladavinu prava - a ne na etničku pripadnost, politiku ili religiju.
To je u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveo portparol američke ambasade, na upit da prokomentarišu izjave najviših kosovskih zvaničnika da je ta odluka "diskriminatorna, iz vremena Miloševićevog režima".
"Kurtijeva vlada je izabrana na platformi fokusiranoj na jačanju vladavine prava. Poštovanje sudskih odluka nije stvar izbora, a svakako nije ni pregovaranje, politikanstvo ili sklapanje dogovora", poručuju iz američke ambasade.
Lokalne vlasti u Dečanima odbijaju da manastiru Visoki Dečani dozvole da u katastar upiše 24 hektara zemlje i šume jer smatraju da ta imovina pripada društvenim preduzećima Apiko i Ilirija, te da nikada nije pripadala manastiru.
Ocenjuju i da je Ustavni sud "legalizovao" odluku bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Slobodana Miloševića iz 1997. godine, kada je odlučio da tu imovinu pokloni manastiru Visoki Dečani.
Upravo se na ove tvrdnje često pozivaju i aktuelni premijer Kosova Kurti, te predsednica Kosova Osmani.
Iz manastira Visoki Dečani su za RSE napomenuli da "neprofesionalne i politički zapaljive izjave najviših kosovskih zvaničnika ugrožavaju bezbednost manastira", uz navode da javnosti predstavljaju "kao da je manastir sam uzeo nečiju zemlju".
Objašnjavaju da je njima te 1997. godine zapravo vraćeno 24 od ukupno 700 hektara zemlje, koju im 1946. godine oduzela komunistička vlast Jugoslavije.
RSE se obratio Vladi Kosova sa upitom da li je promenjen stav u slučaju manastira Visoki Dečani, odnosno da li će premijer Aljbin Kurti pokazati "dobru volju" i podržati odluku da im se vrati imovina. Međutim, odgovor nije stigao.
Kurti je javno na ovu temu poslednji put govorio 9. oktobra na seminaru Parlamentarne skupštine NATO-a u Prištini, kada je ponovio svoj raniji stav, ali i izrazio nadu da to pitanje "može biti rešeno dijalogom".
Međutim, on je konstatovao da sveštenstvo manastira Visoki Dečani, na čijem je čelu iguman Sava Janjić, odbijaju da se sastanu sa njim.
Komentarišući ovu izjavu, iz Visokih Dečana poručuju da je Kurti "dobrodošao da poseti manastir Visoki Dečani ako sa sobom donese izvod iz Katastra manastirske imovine, u kome će se jasno videti da je zemlja po odluci Ustavnog suda uknjižena".
"Manastir je prethodnih godina ugostio mnoge kosovske zvaničnike ali nijedan od njih nikada javno nije osporio odluku Ustavnog suda niti na ovakav način ugrožavao prava manastira", kaže se, pored ostalog, u odgovoru iz Visokih Dečana.
U tom kontekstu zaključuju da kosovski premijer Kurti ne može sa sveštenim licima "kao političar da raspravlja o odluci Ustavnog suda Kosova kao da ne postoje sudovi i zakon".
Odluke Ustavnog suda Kosova su konačne i obavezujuće za sve strane.
Međutim, zakonom nije predviđena "kazna" za nepoštovanje odluka ove najviše sudske instance.
Ustavni sud Kosova je u septembru 2021. godine doneo "Rešenje o neizvršenju presude", u kome se konstatuje da njegova odluka iz 2016. nije izvršena.
Tada je od državnog tužioca zatraženo da reaguje u skladu sa Krivičnim zakonom i Zakonom o krivičnom postupku Kosova.
U međuvremenu, Osnovno tužilaštvo u Peći na Kosovu je u junu ove godine potvrdilo za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je pokrenulo istragu protiv opštine Dečani zbog nesprovođenja odluke Ustavnog suda, ali detalji nisu precizirani.
RSE se 11. oktobra ponovo obratio istom tužilaštvu uz upit dokle se stiglo u istrazi i da li su preduzeti neki konkretni koraci, ali do objave ove vesti odgovor nije stigao.
