Kina će se "boriti do kraja" da spreči Tajvan da proglasi nezavisnost, rekao je kineski ministar odbrane Vei Fenge u vreme porasta tenzija između Pekinga i Vašingtona oko budućnosti tog autonomnog ostrva.
"Borićemo se po svaku cenu i do kraja. To je jedini mogući izbor za Kinu", rekao je u nedelju, 12. juna Vei Fenge na bezbednosnom forumu u Singapuru.
"Oni koji nastave zalaganje za nezavisnost Tajvana sa ciljem podele Kine sigurno neće ostvariti cilj. Niko ne treba nikad da potceni rešenost i kapacitet kineskih oružanih snaga za očuvanjem svog teritorijalnog integriteta", rekao je on, prenosi agencija Frans pres (AFP).
On je rekao da je Kina odlučno odbacila "američku klevetu, optužbe, pa čak i pretnje" u govoru ministra odbrane Lojda Ostina na sastanku Šangri-La dijaloga u subotu.
„Tražimo od američke strane da prestane da blati i obuzdava Kinu i da prestane se meša u unutrašnje stvari Kine. Bilateralni odnosi se ne mogu poboljšati osim ako američka strana to ne uradi“, rekao je Vej.
Kineski ministar je to rekao dan posle izjave američkog ministra odbrane Lojda Ostina da su "provokativne i destabilizirajuće" vojne aktivnosti Pekinga kod Tajvana.
Kina smatra da je to autonomno ostrvo, koje ima 24 miliona stanovnika, jedna od njenih istorijskih provincija iako ga ne kontroliše i pojačala je pritisak na Tajpej poslednjih godina sprovodeći, izmedju ostalog, upade u zonu vazdušne odbrane Tajvana.
Takvo delovanje Kine pojačalo je tenzije sa SAD, koje su, kako se ocenjuje, veoma visoke i po brojnim drugim pitanjima.
Ruska invazija na Ukrajinu zauzela je centralno mesto na sastanku, a Vej je istakao da Kina podržava mirovne pregovore i da se protivi „podršci u oružju uz maksimalan pritisak“.
On je rekao da Kina nije pružila nikakvu materijalnu podršku Rusiji. „Šta je osnovni uzrok ove krize? Ko je glavni um iza ovoga? Ko gubi najviše? A ko najviše dobija? Ko promoviše mir, a ko doliva ulje na vatru? Mislim da svi znamo odgovore na ova pitanja“, rekao je on, ne osvrćući se na njih niti iznoseći stav Kine.
Ministar odbrane je govorio i o nuklearnom arsenalu te zemlje, navodeći da je Kina ostvarila "impresivan napredak" u razvoju nuklearnog oružja, koje će koristiti samo u samoodbrani i nikad prva.
Komentarišući medijske izvještaje o gradnji više od stotina silosa za nuklearne projektile na istoku Kine, Fenge je rekao da je Peking uvek tražio adekvatan put za razvoj nuklearnih kapaciteta radi sopstvene zaštite.
U obraćanju delegatima na konferenciji "Šangri la dijalog" u Singapuru istakao da je nuklearno oružje koje je prikazano na vojnoj paradi 2019. godine u Pekingu, uključujući lansere za interkontinentalne projektile "DF-41", operativno i u službi vojske.
"Kina radi na razvoju svojih kapaciteta u proteklih više od pet decenija. Pošteno je reći da je to impresivan napredak. Politika Kine je dosledna. Koristimo te kapacitete za samoodbranu i nikada nećemo prvi upotrebiti atomsko oružje", naglasio je Fenge.
Kineski ministar odbrane je rekao da je krajnji cilj nuklearnog arsenala Pekinga da spreči atomski rat.
Na Tajvanu, premijer Su Tseng-čang rekao je u nedelju da ostrvo ne želi da zatvori vrata Kini i da je spremno da se angažuje u duhu dobre volje, ali na ravnopravnoj osnovi i bez političkih preduslova.
Južnokorejski ministar odbrane Li Džong-sup rekao je na sastanku u Singapuru da će njegova zemlja unaprediti svoje odbrambene sposobnosti i blisko sarađivati sa Sjedinjenim Državama i Japanom u borbi protiv nuklearne i raketne pretnje Severne Koreje. Jug bi takođe pomogao Severnoj Koreji ako bi se denuklearizovala, rekao je on.
Ministar odbrane Fidžija Inija Seruiratu rekao je da se, uprkos fokusu na vojna pitanja u dijalogu Šangri-La, ignorišu hitnije pretnje.
„Na našem plavom pacifičkom kontinentu, mitraljezi, borbeni avioni, sivi brodovi i zeleni bataljoni nisu naša primarna bezbednosna briga“, rekao je Seruiratu. "Jedina, najveća pretnja našem postojanju su klimatske promene. One ugrožavaju naše nade i snove o prosperitetu", zaključio je.
