Kineske vlasti su saopštile u petak da "nema prostora" za kompromis ili ustupke oko Tajvana, nakon komentara američkog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) da su SAD posvećene odbrani ostrva ako bude napadnuto, prenosi AP
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine Vang Venbin ponovio je na konferenciji za novinare da je Tajvan njena teritorija nakon Bajdenovog komentara dan ranije na forumu čiji je domaćin CNN.
Kina je odnedavno pojačala pretnje da će, ako bude potrebno, na silu preuzeti kontrolu nad Tajvanom sa sve učestalijim letovima ratnih aviona u blizini ostrva i uvežbavajući sletanje na plažu.
„Kada je reč o kineskom suverenitetu, teritorijalnom integritetu i drugim ključnim interesima, nema prostora za kompromise ili ustupke, i niko ne bi trebalo da potceni odlučnost, čvrstu volju i sposobnost kineskog naroda da to brani“, rekao je Vang.
„Tajvan je neotuđivi deo kineske teritorije. To je isključivo unutrašnja stvar Kine koja ne dozvoljava stranu intervenciju“, rekao je Vang.
Bajdenovi komentari u četvrtak smatrani su razvlačenjem „strateške dvosmislenosti“ Vašingtona kako će odgovoriti na napad na autonomni Tajvan.
SAD treba da „budu oprezne sa izjavima i postupcima i ne šalju nikakve pogrešne signale separatističkim snagama koje žele nezavisnost Tajvana, kako ne bi ozbiljno naštetile odnosima Kine i SAD, miru i stabilnostu u Tajvanskom moreuzu,” rekao je Vang.
Portparolka Džen (Jen) Psaki rekla je u petak da Bajdenovi komentari o Tajvanu nisu imali za cilj da signaliziraju promenu u pristupu.
"On nije nameravao da saopšti promenu politike, niti je doneo odluku o promeni naše politike," istakla je Psaki.
Bajden je rekao da SAD ne žele novi Hladni rat, ali je izrazio zabrinutost da li će se Kina „angažovati u aktivnostima koje će ih dovesti u poziciju u kojoj mogu napraviti ozbiljnu grešku“.
„Samo želim da Kina shvati da se nećemo povući i da nećemo promeniti nijedan od naših stavova,” rekao je Bajden. Upitan da li će SAD stati u odbranu Tajvana ako bude napadnut, on je odgovorio: „Da, imamo obavezu da to učinimo“.
Upitan u petak da li bi SAD branile Tajvan ako bi ga Kina napala, američki ministar odbrane Lojd Ostin (Lyoid Austin) rekao je da neće razgovarati o hipotetičkim situacijama, dodajući da "niko ne želi oružani sukob u Tajvanskom moreuzu - svakako ne predsednik Bajden, i nema razloga da za to”.
Govoreći u Briselu nakon sastanka ministara odbrane NATO -a, Ostin je dodao da Vašington ostaje privržen svojoj dugogodišnjoj politici "jedne Kine".
U Tajpeju, portparol predsednice Cai Ingven orijentisane ka nezavisnosti Tajvana, rekao je da su SAD pokazale svoju podršku kroz konkretne akcije i da 23 miliona građana ostrva neće podleći pritiscima ili delovati prenagljeno.
„Tajvan će pokazati čvrstu odlučnost da se branimo i nastavimo da radimo sa zemljama sa kojima delimo slične vrednosti kako bismo dali pozitivan doprinos miru i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu i Indo-pacifičkom regionu,“ rekao je portparol Čang Tun-han.
Kina i Tajvan su se razišli nakon građanskog rata 1949. SAD su prekinule formalne diplomatske odnose sa Tajpejem 1979. kako bi priznale Peking.
SAD ne osporavaju otvoreno polaganje prava Kine na Tajvan, ali su se zakonom obavezale da pruže pomoć ostrvu u odbrani i da sve pretnje prema njemu tretiraju kao izazivanje „ozbiljne zabrinutosti“.
U vreme mandata predsednika Si Đinpinga, Kina pojačava vojni, diplomatski i ekonomski pritisak na Tajvan.
Tokom vikenda, Kina je povodom Dana državnosti poslala rekordnih 149 vojnih aviona jugozapadno od Tajvana u formacijama udarnih grupa, zbog čega je Tajvan bio prinuđen da reaguje podizanjem svojim aviona i aktiviranjem sistema protivvazdušne odbrane.
Kina je takođe nedavno održala vežbe sletanja na plažu na svojoj strani oko 160 kilometara (100 milja) širokog Tajvanskog moreuza koje je, poput upada aviona, opisano kao upozorenje Caijevoj administraciji.
SAD su pojačale svoju podršku Tajvanu prodajom vojne opreme. Portparol Stejt departmenta Ned Prajs (Price) rekao je ovog meseca da je američka podrška Tajvanu "čvrsta". SAD su "takođe bile veoma jasne da smo posvećeni produbljivanju naših veza sa Tajvanom", dodao je Prajs.
U sredu, Bajdenov kandidat za ambasadora u Pekingu, Nikolas Barns (Nicholas Burns), rekao je kongresmenima koji razmatraju na njegovu nominaciju da bi Amerikanci trebalo da "veruju u naše snage" u suočavanju sa usponom Kine, države, sa kojom, po njegovim rečima, SAD i njihovi saveznici mogu da izađu na kraj.
Barns je ponovio stav Bajdenove administracije o saradnji sa Kinom kad god je to moguće, ali je osudio mnoge njene postupke, uključujući politiku prema Tajvanu i poluautonomnoj teritoriji Hong Konga, gde je praktično eliminisala disidentske glasove rigoroznim zakonodavstvom i hapšenjima.
