Tokom dvodnevne posete Kini državnog sekretara SAD Entonija Blinkena (Antony) dve strane nisu napravile proboj po ključnim problemima koje opterećuju njihove odnose, poput Tajvana, ljudskih prava i trgovine naprednim tehnologijama, fokusirajući se umesto toga na manja pitanja i obnovu kanala komunikacije.
Razgovori Blinkena s kineskim predsednikom Si Đinpingom i drugim zvaničnicima su, makar zasad, zaustavili dalje zaoštravanje odnosa dve svetske sile koje je izazvalo globalnu zabrinutost zbog mogućnosti prerastanja u otvoreno neprijateljstvo, pišu svetski mediji.
Upadljiva promena tona
Blinken je posle sastanaka u Pekingu u ponedeljak, 19. juna, pozdravio razgovore s kineskim predsednikom Si Đinpingom i drugim zvaničnicima kao "veoma iskrene, veoma detaljne" i "konstruktivne", ukazujući na mogućnost saradnje na ključnim globalnim izazovima, poput okončanja rata u Ukrajini, obuzdavanja nuklearnog programa Severne Koreje i zaustavljanja klimatskih promena, ističe Vašington post (The Washington Post).
Blinken je ipak priznao da ostaju razlike u ključnim pitanjima, kao i da američke diplomate nisu uspele da dogovore sporazum s Pekingom za ponovno otvaranje kanala komunikacije između vojske dve zemlje, što je, kako piše list, bio ključni cilj njegove posete.
U nedeljama pre posete, američki zvaničnici su naglašavali važnost takvih komunikacionih veza kako bi se sprečilo da se incidenti pretvore u vojni sukob, poput nedavnih bliskih susreta američkih i kineskih aviona i brodova u Južnom kineskom moru i Tajvanskom moreuzu.
Ipak, 35-minutni sastanak Blinkena i Sija bio je kulminacija više od 10 sati sastanaka Blinkena s Vang Jijem, kineskim visokim spoljnopolitičkim zvaničnikom, i ministrom spoljnih poslova Ćin Gangom, što bi, prema oceni Vašington posta, moglo barem da zaustavi silaznu putanju u bilateralnim odnosima.
Kineski lideri su dosad primali američke državne sekretare u poseti Pekingu, ali sastanak Sija s Blinkenom nije bio potvrđen sve do 45 minuta pre nego što su se njih dvojica rukovala.
Si je, prema saopštenju, rekao Blinkenu da Kina "poštuje interese SAD i da neće izazivati ili zameniti SAD" a da Vašington "takođe mora da poštuje Kinu i da ne ugrožava njena legitimna prava i interese". Nijedna strana, dodaje se u saopštenju, ne može da oblikuje drugu po sopstvenoj želji, a kamoli da druge liši legitimnog prava na razvoj.
Blinken je povodom Ukrajine rekao da američki i evropski lideri "cene" uveravanja Kine da ne pruža ubojitu pomoć Rusiji i pozdravio Sijevo učešće u traženju "pravednog" i "trajnog" okončanja rata u Ukrajini.
Optimističan ton izjave u suprotnosti je s dugotrajnim pesimizmom američkih zvaničnika da će Kina podržavati Rusiju, ukazuje Vašington post koji je takođe ocenio da je upadljiva promena tona u izjavama s obe strane tokom dvodnevne Blinkenove posete.
Kineski državni mediji, koji su prethodno Blinkena predstavljali kao provokatora, njegovu posetu su predstavili u povoljnom svetlu. Brojni mediji su isticali da su odnosi između Vašingtona i Pekinga najgori od uspostavljanja diplomatskih odnosa, ali da je poseta pružila priliku za poboljšanje.
'Odnos u tački nestabilnosti'
Si je rekao da su SAD i Kina postigle "napredak" u stabilizaciji bilateralnih odnosa, što je, prema pisanju Fajnenšl tajmsa (The Financial Times), najjači signal dosad da je Peking spreman da razmotri primirje u sve gorim odnosima s Vašingtonom.
Blinken, koji je prvi državni sekretar SAD u poseti kineskoj prestonici od 2018, trebalo je da dođe u Peking još početkom ove godine, ali je ta poseta odložena pošto je navodni kineski špijunski balon u februaru preleteo osetljive vojne lokacije u SAD pre nego što je oboren.
Odnosi dve zemlje su dalje tonuli uz zabrinutost SAD zbog sve veće vojne aktivnosti Kine oko Tajvana i njenog odbijanja da osudi Rusiju zbog invazije na Ukrajinu, ukazuje britanski list. S druge strane, Peking optužuje Vašington da nameće kontrolu izvoza napredne tehnologije i jača bezbednosne aranžmane sa zemljama u regionu kako bi strateški suzbio ambicije Kine.
Ipak, administracija predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) želi da ponovo otvori diplomatske i druge kanale komunikacije s Pekingom kako bi smanjila rizik od, kako navodi, "pogrešne percepcije i računice" u odnosima, dok se Kina muči s usporenim ekonomskim rastom i pogoršanjem raspoloženja stranih investitora dodatno pogođenim tenzijama sa SAD.
Blinken je posle sastanka sa Sijem rekao novinarima da se saglasio da obe zemlje imaju odgovornost u međusobnim odnosima. "Očigledno je da je ovaj odnos u tački nestabilnosti i obe strane su prepoznale potrebu da se radi na njegovoj stabilizaciji", rekao je državni sekretar SAD, dodajući da to znači uspostavljanje "boljih linija komunikacije" kako bi se osiguralo da "nadmetanje ne sklizne u sukob".
Očekivano bez bitnog napretka
Sastanak Blinkena sa Sijem, na kraju dugo odlagane posete Pekingu, zaustavio je slobodan pad u odnosima dve najveće svetske ekonomije, barem za sada, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Njegovi sastanci s visokim kineskim zvaničnicima pomogli su da se odmrznu zamrznuti odnosi na visokom nivou i ponudili obećanje da će dve strane naći kompromis po nekim pitanjima, uključujući povećanje broja letova između dve zemlje i borbu protiv opoidne droge fentanil, ali, kao što se očekivalo, ukazuje američki list, nije bilo napretka u problematičnim tačkama, kao što su Tajvan, ljudska prava i trgovina osetljivom tehnologijom.
Blinken je u nedelju, 18. juna, stigao u Peking, posle čega je sedam i po sati razgovarao s ministrom spoljnih poslova Ćinom i još tri sata u ponedeljak s visokim diplomatom Vangom. Te razgovore su Blinkenovi saradnici opisali kao direktne i iskrene, ali i produktivnije od nedavnih napetih susreta.
Kina je pažljivo pripremila pozornicu za sastanak Sija i Blinkena, kažu kineski zvaničnici. Si se u petak, 16. juna, sastao sa suosnivačem Majkrosofta (Microsoft) Bilom Gejtsom (Bill Gates) kako bi se osigurao da njegov prvi ovogodišnji sastanak sa Amerikancem ne bude s Blinkenom, kojeg u Pekingu vide kao neprijateljsko lice. Si je rekao Gejtsu da je on "prvi američki prijatelj kojeg je sreo u Pekingu ove godine".
Blinkenova poseta – ako ne bude drugih uzmicanja u odnosima dve zemlje za šta, kako navodi Volstrit džurnal, nema garancija – najava je daljih poseta Pekingu iz SAD, uključujući ministarku finansija Dženet Jelen (Janet Yellen), dok bi kineski šef diplomatije mogao da dođe u uzvratnu posetu u Vašington. Obnavljanje bilateralnih kontakata na visokom nivou je takođe poboljšalo izglede da se Si sastane sa Bajdenom na jesen, na samitu Grupe 20 u Indiji ili na skupu azijsko-pacifičkih lidera u San Francisku.
Teško do prevazilaženja nepoverenja
Dok Peking i Vašington nastoje da poprave odnose koji su izazvali globalnu zabrinutost zbog sve većeg rizika od njihovog sukoba, Blinkenov 35-minutni sastanak sa Sijem je poslao signal da, barem zasad, SAD i Kina ne žele da njihov odnos bude definisan otvorenim neprijateljstvom i da priznaju da njihovo rivalstvo i diplomatija nose sa sobom ogromne uloge, piše Njujork tajms (The New York Times).
I Si i Bajden su pod povećanim pritiskom drugih svetskih lidera da ublaže sve neprijateljskije stavove dve zemlje, pošto se mogući oružani sukob SAD i Kine, bilo oko Tajvana ili nečeg drugog, smatra potencijalno kataklizmičnim, budući da je reč o dve najveće svetske ekonomije, nuklearne sile i dominantnim igračima u naprednim tehnologijama i drugim ključnim industrijama.
Zvaničnici u Vašingtonu i Pekingu sve češće govore o potrebi da se zaustavi brzo propadanje u njihovim odnosima, ali i dok ulažu diplomatske napore na visokom nivou radi neke vrste detanta, dve vlade takođe vide potrebu da pokažu da ne prave kompromise po ključnim pitanjima, piše list, dodajući da tokom dvodnevne Blinkenove posete nije izražena nada u iznenadne ili dramatične pomake u popravljanju odnosa.
Umesto toga, fokus je bio na obnovi kanala komunikacije koji su urušeni poslednjih meseci i na pregovorima o manjim pitanjima, kao što su vize i komercijalni letovi između dve zemlje.
Blinkenova poseta Pekingu bi zasad mogla zaustaviti pogoršanje odnosa, ali analitičari upozoravaju da će biti potrebno mnogo više da dve strane prevaziđu nepoverenje koje opterećuje njihove odnose.
Kina je odbila pokušaje Bajdenove administracije da se uspostave zaštitne mere kako bi se sprečilo da incidenti u spornim oblastima kao što su Tajvanski moreuz i Južno kinesko more izmaknu kontroli. Analitičari kažu da neki kineski zvaničnici smatraju da mišljenje u SAD da kineska vlada i vojska mogu nepredvidivo delovati, može biti sredstvo odvraćanja – takva percepcija bi mogla navesti zvaničnike u Vašingtonu da preispitaju aktivnosti američke vojske u vodama i na nebu oko Kine.
S druge strane, Sijeva odluka da se sastane s Blinkenom ukazuje i da je Kini nelagodno zbog eskalacije tenzija, ukazuje Njujork tajms, dodajući da možda raste pritisak na Peking da stabilizuje odnose s Vašingtonom zbog pogoršanja kineske ekonomije, a i Si bi mogao da želi stabilnije odnose jer nastoji da se predstavi kao globalni državnik.